Izvor: Politika, 03.Jun.2015, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li u Dobriču da se živi dobro od poljoprivrede
Na stotine je onih koji su se, ostavši bez posla, okrenuli zemlji. Plastenici, bašte, voćnjaci – to je savremena slika ovdašnjih sela
Žitorađa – Kad prođe kroz Prokuplje i probije se kroz tesnac između Markovog kamena i Gube, reka Toplica ulazi u veliku ravnicu koja se širi sve do ušća u Južnu Moravu, gore do Jastrepca i dole do Pasjače. Taj prostor se odvajkada zove Dobrič. A, kako su govorili stari >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Latini da je ime i obeležje (Nomen est omen), ovde bi trebalo da se živi dobro. Nažalost, u ova krizna vremena, nije baš tako.
U Žitorađi, opštinskom mestu, koje je i centar Donjeg Dobriča, malo je ulagano u ono što može da doprinese boljem životu. Umesto u dobru i plodnu zemlju, koju zapljuskuju dve reke, ovde se ulagalo u metalsku i elektronsku industriju. Danas su one skoro potpuno ugašene. Traje ono što je moglo da opstane – farma svinja. Na stotine je onih koji su se, ostavši bez posla, okrenuli zemlji. Plastenici, bašte, voćnjaci – to je savremena slika atara svih sela ovde.
– Odlučni smo da učinimo sve kako bismo ovu privredno zaostalu opštinu izvukli u red bogatijih u zemlji. Naš glavni cilj je da unapredimo poljoprivredu, koja je jedini izvor velikih mogućnosti – kaže predsednik opštine Slađan Mladenović, dodajući da obezbeđuju uslove za potencijalne investitore koji bi ovde pod povoljnim uslovima otvarali fabrike za preradu voća i povrća.
Neki od njih već su počeli velike poslove. Tako „Labagro” podiže zasad jabuka na oko 100 hektara u atarima sela Kare i Dubovo. Danski „Frutis i Beris” već dve godine ovde ulaže u podizanje jagodnjaka i voćnjaka, pa su poljoprivrednici iz njihovog programa dobili više od 200 traktora i drugih mašina, a predstoje ulaganja u velike zasade, za šta se sklapaju ugovori sa proizvođačima, kazuje nam Slađan Rakić, pomoćnik predsednika za poljoprivredu. Inače, kaže on, u opštini ima oko 100 hektara pod jagodama, više od 1.000 je pod višnjama i skoro toliko pod šljivama. Župski „Rubin“je na brdu iznad Đakusa podigao vinograd na 50 hektara koji je već prošle godine doneo pristojan rod, a planiraju da ga prošire za najmanje još toliko.
Možda je još veće interesovanje za podizanje povrtnjaka. Tako se, recimo, u atarima sela Pejkovac, Držanovac, Samarinovac i Đakus bostan sadi na preko 1.300 hektara. U tim selima i u Žitorađi na hiljade je plastenika, kao i bašta na otvorenom. Čuvene su dobričke rane ljute papričice, kao i one pozne paprike i kupus za turšiju.
– Naš veliki posao trenutno je komasacija zemljišta u selu Voljčincu. Time ćemo mnogobrojne zemljišne parcele od po desetak ari spojiti, pa će vlasnici imati po nekoliko hektara ucelo na jednom mestu. Reč je o 580 hektara, za šta su urađeni projekti i sada pristupamo konkretnoj realizaciji. Do nove setve na jesen vlasnici će imati grupisano zemljište – kazuje Slađan Rakić, objasnivši da je nemačka dobrotvorna organizacija „Giz” na ovom poslu ovde već dve godine i da je finansirala sve potrebne predradnje da bi se došlo do projekta. Njegovo ostvarivanje sada finansiraju Ministarstvo poljoprivrede 70 i opština 30 odsto.
Predvodeći stručnu ekipu, inženjer Toša Ninkov kaže da već ima iskustvo iz nekoliko sela u Vojvodini i da je to veliki, ali blagotvoran posao za seljake. Njihove želje biće skoro u potpunosti ispunjene i, kaže, sada rade na trasiranju puteva kroz atar, uređenju šikara, kanala i groblja, kao i ostalih javnih površina i objekata.
Ovde uskoro treba da počne i uređivanje prostora na više desetina hektara za budući industrijski centar. Ko bude želeo da otvori fabriku za preradu povrća i voća, imaće sve uređeno, od vode i struje do kanalizacije, tvrde dva Slađana, Mladenović, predsednik opštine i Rakić, njegov pomoćnik. Oni se nadaju da će to preporoditi ceo Dobrič, u kom će, uvereni su, moći sasvim dobro da se živi od poljoprivrede.
