Izvor: S media, 27.Maj.2011, 22:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nama 800 miliona evra ne zadaje besane noći
Prošle godine, u jednom trenutku, Srbija je planirala da novcem od prodaje Telekoma u značajnoj meri finansira budžet za 2011. godinu. Pošto to nije uspelo, sadašnji plan je da država emituje hartije od vrednosti, a moguće i evro-obveznice. Do kraja godine ima dovoljno vremena za to, tako da mi mislimo da je to rešenje - kaže za Danas Albert Jeger, šef misije Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju u zajedničkom intervjuu sa Bogdanom Lisovolikom, stalnim predstavnikom te institucije >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << u Beogradu, povodom juče završenih preliminarnih pregovora o novom kreditnom aranžmanu iz predostrožnosti koji će Srbija zaključiti ove godine sa Fondom.
Mislite li da će Srbija moći da proda 800 miliona evro-obveznica, koliko je trebalo da dobije od prodaje Telekoma?
Lisovolik: Uvek su postojali alternativni planovi. Situacija sa finansiranjem je u novembru i decembru, kada je budžet formiran, bila veoma teška, kamate su bile visoke, a prodaja trezorskih zapisa nije bila dobra. Od tada se situacija veoma mnogo promenila, prodaja hartija ide dobro i zato onog alarma koji je ranije postojao u vezi s finansiranjem budžeta više nema. Odsustvo 800 miliona evra od Telekoma, čak i bez izdavanja evro-obveznica za sada nama ne zadaje besane noći. Nama je bitno da budžetski deficit bude pod kontrolom.
Koliki je rizik da ćemo probiti predviđeni deficit od 4,1 odsto?
Lisovolik: Analizirali smo situaciju i za sada je ciljani deficit moguće postići. Deficit je trenutno nešto viši u poređenju sa istim periodom prošle godine, ali je i dalje u okviru margina koje mogu da budu konzistentne sa ciljem. Međutim, najveći rizik ostaje predizborni pritisak na rast plata i penzija.
Da li ste postigli dogovor o glavnim crtama novog aranžmana?
Lisovolik: Dogovorili smo se da bi bilo poželjno da program traje 18 meseci i da suma pokrivena aranžmanom bude nešto iznad milijardu evra. To je suma koja će biti dostupna Srbiji u slučaju spoljnih šokova, ali u osnovnom scenariju taj novac ne bi trebalo da bude povučen. Septembar i dalje ostaje izvodljiv rok za stupanje programa na snagu, ali to zavisi i od brzine političkih konsultacija.
Koje će reforme MMF predložiti u okviru novog aranžmana?
Đelić: Reforma javnog sektora veoma važna
Kalanović i Jeger: Aranžman iz predostrožnosti (VIDEO)
Nastavljaju se tehnički razgovori s MMF-om
Jeger: Kod reformi gledamo dve oblasti - fiskalnu odgovornost i investicionu klimu. Kod fiskalne odgovornosti, posmatramo da li će fiskalna pravila biti poštovana. Bitni su i bolje upravljanje rizicima, koji proističu iz upravljanja javnim dugom, bolja implementacija projekata javnih investicija i poboljšanje u naplati poreza, a naročito doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje. Očekujemo i da će biti razumevanja povodom daljeg reformisanja penzionog sistema. To je usko grlo jer se svi, kako se čini, intelektualno slažu s nama, ali niko nije spreman da to politički preuzme na sebe.
Koliko dugo očekujete da će pitanje penzione reforme ostati usko grlo?
Jeger: Glavno pitanje je efektivna starosna granica za odlazak u penziju. Ne govorim o menjanju te granice u narednih nekoliko godina, već o periodu od 10 do 20 godina od sada. Tada će srpsko stanovništvo stariti još više, a već sad je prilično staro.
Narodna banka je objavila da neće moći da postigne ciljanu inflaciju od maksimum šest odsto ove godine. Koliko je to ozbiljan problem?
Jeger: Inflacija je očigledno jako visoka. Posao centralne banke je da se pobrine da se inflacija u razumnom roku vrati na nivo koji je ona obećala da će postići.
Taj rok je sada do sredine naredne godine, da li je to razuman rok?
Jeger: Mislim da jeste jer su mnogi od šokova koji su inflaciju doveli do ovog nivoa, naročito cene hrane i regulisane cene poput energije, jednokratni. Ne očekuje se da će ove cene nastaviti da rastu tokom narednih godinu dana.
Slažete li se sa očekivanjem NBS, koja porast cena na kraju 2011. godine projektuje u okviru od šest do 13 procenata?
Jeger: Da, složili smo se oko te procene.
Koliko će rast dinara uticati na izvoz ove godine?
Lisovolik: Srbija je imala ogromnu depresijaciju u periodu od 2008. do 2010. godine, koja je pomogla njenu cenovnu konkurentnost, i deo toga je sada povučen. Ali, još nismo videli indikacije da je izvoz značajno ugrožen jačanjem dinara. Naše projekcije realnog obima izvoza za 2011. prilično su visoke.
Koliko procenjujete da će biti rast izvoza u 2011?
Lisovolik: Nešto iznad 15 odsto u odnosu na 2010.
(Danas)
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma
