Izvor: Politika, 27.Mar.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stogodišnjaci „stigli” u biračke spiskove
Mreža za afirmaciju nevladinog sektora ukazuje da je za proteklih pet meseci došlo do promena više od šest odsto biračkog spiska Crne Gore
Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Desetak stogodišnjaka imaće priliku da na predstojećim predsedničkim izborima glasaju za nekog od kandidata, iako to nisu mogli na minulim parlamentarnim i lokalnim izborima u Crnoj Gori. Nevladina organizacija Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (NVO MANS) >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obavestila je crnogorsku javnost da je samo za proteklih pet meseci došlo do promena više od šest odsto biračkog spiska i da je svaki peti novoupisani stariji od 60 godina.
Ova NVO precizira u saopštenju da je „preko 8.500 novoupisanih birača starije od 30 godina, a skoro svaki peti novoupisani je stariji od 60 godina, a čak osmoro starijih od 100 godina ima pravo glasa na predsedničkim izborima, a nisu ga imali na parlamentarnim”.
„U birački spisak je upisano 514.055, dok je u spisku po kome su organizovani parlamentarni izbori bilo oko 1.300 glasača manje, odnosno 512.715 osoba. U samo nekoliko meseci došlo je do promena više od šest odsto biračkog spiska: 16.394 osobe su brisane iz biračkog spiska i sada više nemaju pravo glasa, dok su upisana 14.773 nova birača koji nisu imali pravo glasa na parlamentarnim izborima”, navode iz MANS-a.
Prema podacima ove organizacije, navedeni podaci „ne uključuju lica za koja su promenjeni podaci tako što je umesto broja lične karte unesen matični broj, već su poređani samo podaci o osobama čiji je JMBG bio naveden u oba biračka spiska”.
„Preko 80 odsto ta 14.773 nova birača rođeni su u Crnoj Gori, znači da ne može biti reči o nedavnom dobijanju državljanstva, kao osnovu sticanja biračkog prava”, piše u analizi MANS-a.
Najviše je novoupisanih u Podgorici, više od 4.600 ili oko 3,2 odsto od ukupnog broja glasača, zatim u Baru 4,6 odsto, Plavu 4.3 i Beranama četiri odsto.
„Postavlja se pitanje ko su ti novoupisani birači, da li oni zaista postoje, posebno kada je reč o najstarijim građanima, a u spisku ih ima novoupisanih i onih rođenih 1901. godine”, kažu u MANS-u. „Kada uporedimo sve brisane i novoupisane birače, vidimo da je reč o osobama koje se isto zovu i prezivaju u oko 1.200 slučajeva. Međutim, upoređivanjem podataka za svaku od tih osoba pojedinačno došli smo do zaključka da je za oko 330 osoba vrlo verovatno reč o istim osobama koja su i ranije imala pravo glasa, a sada im je promenjen matični broj.”
Prema važećem izbornom crnogorskom zakonu, ukoliko se bude dosledno sprovodila procedura na biračkim mestima, te osobe će moći da glasaju samo ukoliko imaju lične karte sa promenjenim matičnim brojem koji je naveden u biračkom spisku.
MANS je pozvao oba predsednička kandidata i vlast da ispitaju kako je došlo do više od 30.000 promena ili više od šest odsto biračkog spiska za samo pet meseci, kao i da li je bilo „masovne dodele državljanstva ili je u poslednjih nekoliko meseci došlo do ogromnog odliva stanovništva sa kojim javnost nije do sada bila upoznata, a što je prouzrokovalo ovakve promene u biračkom spisku koje mogu znatno uticati na ishod izbora”.
Novica Đurić
objavljeno: 27.03.2013.
