Izvor: Radio 021, 28.Dec.2014, 09:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska bira predsednika
Šesti predsednički izbori održavaju se danas u Hrvatskoj, a posle 18 dana trke za šefa najmlađe članice Evropske unije u petak u ponoć je nastupila izborna tišina.
Na kraju burne političke 2014. godine, oko 3,8 miliona birača će od sedam ujutro, kada su otvorena birališta, odlučivati koga želi na čelu države u narednom petogodišnjem mandatu, odnosno na funkciji na koju prema hrvatskom Ustavu niko ne može biti biran više od dva puta uzastopno.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << />
Ovog puta, za razliku od prethodnih izbora kada je ih je bilo 12, "u igri" je četvoro kandidata - aktuelni predsednik i kandidat Socijaldemokratske partije Ivo Josipović, Kolinda Grabar Kitarović ispred Hrvatske demokratske zajednice, Milan
Kujundžić (Savez za Hrvatsku) i Ivan Vilibor Sinčić - kandidat Živog zida.
U predsedničku trku krenuli su i pre zvaničnog znaka za start, iznoseći hrvatskoj javnosti predloge kako dalje u osvajanju "boljeg sutra", očekuju da baš oni budu izabrani, a ukoliko se to ne dogodi u prvom krugu, drugi izborni krug će biti održan 11. januara naredne godine.
Aktuelni predsednik Josipović, pravnik i kompozitor, koji je na prethodnim izborima u drugom krugu pobedio Milana Bandića, u kampanju za novi mandat na Pantovčaku krenuo je pod geslom "To je pravi put", s predlogom ustavnih promena, "novog društvenog ugovora uobličenog u novom Ustavu Druge Republike", kao preduslova sprovođenju reformi neophodnih za oporavak države.
Njegova suparnica u predsedničkoj trci, kojoj pored Josipovića analitičari hrvatske političke scene daju najviše šansi na izborima, političarka i diplomata Grabar Kitarović, u nadmetanje je krenula sa sloganom "Za bolju Hrvatsku". U svom izbornom programu, naglasak je stavila na rešavanje privredne situacije i ističe da je glavni razlog njene kandidature teško privredno, socijalno i sveukupno stanje u Hrvatskoj.
U svojim nastupima upozorava da je zemlja u dubokoj krizi jer ima "neefikasnu i nesposobnu vladu", kritikujući aktuelnog predsednika da u svom mandatu "nije učinio ništa da se u Hrvatskoj danas živi bolje". Pobedi li na predstojećim zborima, Hrvatska će dobiti prvu predsednicu u svojoj istoriji.
Kujundžić, inače lekar čiji je živorni moto "rad, rad i samo rad", predsednički je kandidat Saveza za Hrvatsku, poručuje da želi ljudima da vrati nadu.
Četvrti kandidat u predsedničkoj trci, dugogodišnji građanski aktivista Sinčić, na izbore izlazi jer, između ostalog, želi da upozori na problem nemogućnosti podmirivanja dugova i neotplativosti kredita u postojećem sistemu. Predsednički kandidat Živog zida je tokom četiri godine aktivizma i političkog rada bio je organizator mnogih akcija i inicijativa usmerenih protiv političkih elita.
Svih četvoro kandidata za predsednika Hrvatske su tokom sučeljavanja tokom kampanje isticali da bi, dobiju li izbore, odmah organizovali razgovor s premijerom Zoranom Milanovićem oko stanja u hrvatskoj privredi, kako bi njemu i vladi izneli svoje predloge za izlazak iz krize.
Prema oceni analitičara, kao i prema anketama javnog mnjenja najviše šanse se daju Josipoviću, uz upozorenje (konkretno uglednog politikologa Davora Đenera) da aktuelni predsednik u trci za drugi mandat mora da pobedi u prvom izbornom krugu ukoliko želi da osvoji drugi mandat, ili da iz prvog kruga izađe sa velikom prednošću nad Grabar Kitarović.
Analitičari upozoravaju da je Hrvatskoj potreban predsednik koji nije ideološki opterećen levom ili desnom krajnosti, nego predsednik koji će delovati povezujuće i koji će povratiti izgubljeno poverenje građana u politiku i institucije hrvatske države.
Iako je podrška Josipoviću i dalje najveća, rezultati ispitivanja javnog mnjenja ukazuju da je gotovo izvesno da neće sve biti rešeno u prvom krugu izbora koje će na 6.350 biračkih mesta nadgledati gotovo 22.000 posmatrača, najviše u poslednjih nekoliko izbornih ciklusa.
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori, Izbori
