Izvor: NoviMagazin.rs, 20.Nov.2014, 16:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Intervju Zorana Mihajlović: Političke varnice su prirodne (VIDEO)

Spremni smo da legalizujemo sve što može da se legalizuje i zaista se rukovodimo time da ne rušimo ono što neće ugroziti park prirode ili živote ljudi i njihovu imovinu ako opet, ne daj bože, bude poplava. Ali, od poplavljenih kuća koje su srušene u maju, 80 odsto su izgrađene tamo gde nikako ne bi smele da budu, a u Srbiji ima milion i po nelegalnih objekata, kaže Zorana Mihajlović u razgovoru sa Nadeždom Gaće.

Zakon o planiranju i izgradnji već godinama je >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << glavna tema razgovora sa investitorima koji bi da ulažu i grade, ali neće i ne žele da čekaju na građevinske dozvole po dve-tri godine. Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu Zorana Mihajlović kaže da će zakon ovih dana biti na Vladi Srbije, a onda i pred poslanicima i veruje da će biti usvojen do kraja meseca: “Zakon sa konverzijom bio je spreman u junu, ali mi ne možemo da idemo protiv Ustava i evropskih direktiva koje besplatnu konverziju smatraju državnom pomoći. Konverzija mora da se plaća, a sadruge strane su investitori koji žele da se ne plaća. Lično mi je bliži stav investitora, jer mislim da moramo otvoriti prostor da ljudi grade.“

*Kako će taj problem biti rešen?

Prvoćemo uraditi analizu efekata konverzije, jer još ne znamo koliko je tog zemljišta, kakvo je i kakvi bi efekti bili po državu. Ali, idemo sa novinom u Zakonu, da svako ko ima pravo korišćenja zemljišta dobije pravo da gradi. To je bilo zabranjeno zakonom iz 2009. i od tada praktično stoji građevinska industrija i ima mali udeo u BDP-u. Sada ćemo to otkočiti. Zakon je korak napred, dozvola će se dobijati na jednom mestu, na jednom šalteru za 28 dana, a dogovaramo i odluku za lokalne samouprave. Plan je da sredinom sledeće godine imamo elektronsku građevinsku dozvolu, koju Makedonija već ima, dok je Hrvatska uspela samo u nekim opštinama da je uspostavi.

Kad dobijemo analizu efekata konverzije, plan je da u drugoj polovini 2015. podelimo ono što traži struka na nekoliko zakona – građevinski, imovinski i treći vezan samo za izdavanje dozvola.

*Mogućnost korupcije je bila jedan od razloga za zabranu gradnje pre konverzije. Kako ćete to kontrolisati?

Primenom zakona. Nažalost, korupcija se od 2009. nije smanjila i najgori smo na listi Svetske banke Doing Business upravo u delu izdavanja građevinski dozvola i katastru, što govori da se zakon nije sprovodio. Kada smo u ponedeljak pričali sa nemačkim partnerima, jedna od osnovnih zamerki bila je ta štose određeni zakoni ne primenjuju, a država je dužna to da kontroliše. Zadatak države, inspekcije, jeste da kontroliše da li će se zakon zaista primenjivati.

*Izazvali ste buru najavom rušenja nelegalnih objekata na Tari i Zlatiboru.

U Srbiji ima milion i po nelegalnih objekata. Utvrdili smo da 3.200 treba da se ruši, a nalaze se u parkovima prirode i koritima reka. U prethodnih deset godina zakoni su menjani, a nikome nije padalo na pamet da se pozabavi jednim jedinim nelegalno izgrađenim objektom. Naravno da postoje objektivni faktori, da li je dobro urađen katastar, ima li vlasničkih listova, ali mnogo više ima drugih stvari; ljudi su gradili gde god su stigli.

Ministarstvo je nadležno nad parkovima prirode, posebno u zaštiti prvog reda i u koritima reka, kao i za velike infrastrukturne objekte. Lokalne samouprave su nadležne za sve drugo. Spremni smo da legalizujemo sve što može da se legalizuje i zaista se rukovodimo time da ne rušimo ono što neće ugroziti park prirode ili živote ljudi i njihovu imovinu ako opet, ne daj bože, bude poplava. Ali, od poplavljenih kuća koje su srušene u maju, 80 odsto su izgrađene tamo gde nikako ne bi smele da budu.

*Na spisku za rušenje nema kuća sinova predsednika Nikolića…

Obala reka je u nadležnosti lokalne samouprave. Te kuće su građene u vreme vlasti nekih drugih političkih partija, hajde od toga da krenem...

*Deo javnosti ipak misli da štitite kuće partijskih drugova.

Bojim se da su novine koje su to napisale pogrešno protumačile stvari, pomenut je i Ljubiša Buha. Ja sam jasno rekla da bolnica izgrađena u Surčinu ne može biti na tom mestu, ali lokalne vlasti nisu radile svoj posao, pa smo poslali republičku inspekciju koja ima nadzor nad velikim objektima. Napisano je da ja čuvam Buhu… Ne čuva se niko. Nije pitanje čija je kuća, Nikolićeva, Buhina, Zoranina, mora da postoji jasan odgovor države, da se uspostavi red, hoćemo da ljudi grade, ali ono što nije bezbedno ne može. Konkretno pominjani, Nikolići su u nadležnosti grada i kad oni budu napravili raspored šta će legalizovati, šta rušiti, videćemo dokle smo stigli.

*Pominjete objekte u koritima reka. Na šta mislite? Sojenice?

Ne, postoje kuće izgrađene u samim koritima reka, ne sojenice, ne splavovi, kuće. Ljudima se to sviđa, tik su pored vode i ne razmišljaju šta će biti kad voda naiđe.

*Rok za legalizaciju produžen je još jednom.

Na šest meseci i nema više produžetaka. Mnogi nisu dostavili traženu dokumentaciju, a lokalne samouprave su bile prilično neažurne, opuštene. Vlada će doneti dokument, neku vrstu dekreta, sa jasnim kriterijumima šta može da se legalizuje, a šta ne. Ljudi jesu gradili nelegalno, ali davali su svoje ušteđevine, dolazili sa raznih strana bivše Jugoslavije i neće im se rušiti ako su ispunili uslove da su bezbedni. Suština je da ljudi dobiju svoja dokumenta, da znaju šta je njihova imovina i šta mogu da rade s njom.

*Produženi rok je za one koji su podneli dokumentaciju, ali ne celu?

Većinaje podnela, mali procenat nije, a dovoljan je bio običan papir da uđete u proceduru. Sada je pred njima mnogo veći posao.

*Zašto Srbija ne može da izgradi puteve?

Na listi Svetske banke mi smo pri dnu i po kvalitetu puteva i po dužini izgradnje i bezbednosti. Zašto ne može? Imam utisak da se niko ozbiljno time nije bavio, nije postojao prioritet nijednog ministra šta stvarno radi, šta stvarno gradi. Odatle i ona moja priča da je neko napravio parče puta od njive do njive, a ostatak deonice Ub – Lajkovac biće za 4,5 godina.

Nama je prioritet Koridor 10, moramo ga završiti do 2016. Trebalo je da bude gotov odavno, nije završen ne iz neznanja, već zbog prevelike opuštenosti. Pravljeni su razni ugovori, neke su firme bankrotirale, pa su pravljeni novi tenderi, sklapani su poslovi sa kompanijama koje nikada nisu mogle da dobiju poslove, a vreme je prolazilo. Samo za preprojektovanje platiti smo 50 miliona evra. Uporedo s tim, pravljeni su novi infrastrukturni projekti, a suštinski nijedan nije započet.

Ja, pre svega, kontrolišem postojeće projekte, stalno je neko od ljudi iz Ministarstva na terenu. Drugo, pokušavamo da utvrdimo šta je to zdravo u putarskoj industriji, a šta ne, da napravimo crne i bele liste.

Ni o kvalitetu se nije vodilo računa. Ako kao država nekada plaćamo 5-7 miliona evra za kilometar puta, onda taj autoput mora da bude najboljeg kvaliteta. Pokušavamo da se pozabavimo i finansiranjem puteva, pred nama su novi projekti, Koridor 11 do crnogorske granice, pregovaramo o koncesijama. Neće više biti garancija države, da država da novac, Ministarstvo bude protočni bojler, već idemo na koncesije i različite modele javno-privatnog partnerstva.

Svi želimo sigurne i kvalitetne puteve, pa hajde da se potrudimo da sa određenim partnerima radimo takve stvari i da konačno imamo bezbedan put. Put mora da bude bezbedan i moderan i završen na vreme da ne bismo bili izopšteni iz regiona. Ako ne budemo završili Koridor 10, najkraći put između istoka i zapada više neće ići preko Srbije.

Ceo intervju sa potpredsednicom Vlade Srbije i ministarkom za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu možete da pročitate u novom broju nedeljnika Novi magazin ili u onlajn verziji.

Nastavak na NoviMagazin.rs...

Večernje novosti: Mihajlović: Legalizovaćemo sve što bude moglo