Izvor: Deutsche Welle, 16.Avg.2018, 13:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbogom pomeranju kazaljki?
Kako bi bilo da letnje računanje vremena traje zauvek? Danas se završava velika anketa EU koja treba da pruži uvid šta građani o tome misle. Gotovo je izvesno da će pomeranje kazaljki biti ukinuto, ali se ne zna kada.
Evropska unija je svoje građane pitala usred vrućeg leta da li žele da zadrže prelaske s letnjeg na zimsko računanje vremena. I ako ne žele, koje računanje žele zadržati: ono zimsko ili letnje?
Mnogi građani >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Evropske unije su ovu ideju prihvatili oberučke. Oko dva miliona njih se uključilo u onlajn raspravu na stranicama Evropske komisije koja je započela 4. jula, a završava danas, 16. avgusta. Da li je to početak nove ere?
Mihael Tojrer je u to ubeđen. „Siguran sam da će prebacivanje s letnjeg na zimsko računanje vremena i obratno biti ukinuto. Samo još nije sigurno kada“, kaže ovaj poslanik nemačkih Liberala u Bundestagu koji se ranije, tokom mandata u Evropskom parlamentu, zalagao za ukidanje pomeranja kazaljki.
Tojrer sanja večno leto i uveren je da ukidanjem dva računanja vremena EU može samo biti na dobitku. „Ova inicijativa bi mogla da ojača jedinstvo unutar Unije. Nekoordinisane promene vremena unutar EU bi bile štetne za zajedničko tržište, ali i putovanja i komunikaciju. Kada bi svaka nacija za sebe odlučila hoće li ostati pri promeni ili ne, to bi izrodilo haosom“, smatra liberalni političar.
Ali put do promene je dug i trnovit. Pogotovo kada se radi o EU. Vrednovanje rezultata ispitivanja će potrajati, poručuje kancelarija Evropske komisije u Berlinu. I stručnjaci još moraju da daju svoje mišljenje pre nego što Evropska komisija donese preporuku.
Već je sada jasno da promene računanja vremena u šestomesečnom ritmu ne ispunjavaju cilj zbog kojeg je uvedena. Ušteda energije je zanemariva, priznaje i Evropska komisija. Umesto toga direktni udarac na bioritam građana izaziva poteškoće sa spavanjem, nervozu i probleme s koncentracijom.
Ali drugo pitanje je hoćemo li večno ostati pri letnjem ili zimskom računanju vremena? Odgovor nije lak. U prilog letnjem računanju govori da jedan sat dnevnog svetla više omogućuje više vremena za radove na polju. Školarci i radnici bi mogli još po danu stići kućama, a i sportska takmičenja bi moga biti održavana kasnije.
Cela EU pomera kazaljke zajedno još od 1996, u Nemačkoj je letnje računanje vremena uvedeno 1980. Od tada se poslednje nedelje u martu sat pomera unapred, a poslednje nedelje u oktobru unazad.
U 2.00 sata, u noći između subote i nedelje, kazaljke na satovima treba pomeriti 60 minuta unapred - na 3.00 sata. Uređaji poput računara i pametnih telefona samostalno pomeraju sat.
Letnje računanje vremena u Evropi trajaće do poslednjeg vikenda u oktobru, kada počinje zimsko računanje vremena.
Prelazak na letnje i zimsko računanje vremena prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope koje su time htele da uštede energiju - period dnevnog svetla se sa ranih jutarnjih sati premešta na večernje.
Evropski parlament je prošle godine usvojio rezoluciju kojom predlaže odustajanje od režima letnjeg i zimskog računanja vremena u Evropskoj uniji. Sada o tome odluku treba da donese Evropska komisija.
Sve su glasnija razmišljanja, pa i naučne analize, koje ukazuju da prebacivanje letnjeg na zimsko računanje vremena u oktobru, nema smisla i da donosi više štete nego koristi.
Prelaskom na letnje vreme u nekim državama dolazi i do promena u obračunu električne energije jer se struja utrošena od 8 do 22 sata obračunava prema višoj tarifi, a od 22 do 8 sati prema nižoj tarifi.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
