Izvor: B92, 16.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Završna rasprava na suđenju Biljani Plavišić
Hag -- Pred Haškim tribunalom u ponedeljak je počela rasprava o izricanju kazne bivšoj predsednici Republike Srpske Biljani Plavšić. Kako javlja specijalni izveštač RTV B92 Ljubica Gojgić, glavni tužilac Karla del Ponte izjavila je da je Biljana Plavšić, priznajući krivicu po tački 3. haške optužnice, priznala etničko čišćenje nesrpskog stanovnistva u Bosni. Iako se i ona složila sa ocenama da je priznanje krivice od "ogromnog značaja", Karla del Ponte je istakla da bi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sudsko veće, u odlučivanju o visini kazne "primaran znacaj" trebalo da da težini počinjenih zločina. Troje muslimana iz Bosne pojavilo se u funkciji svedoka Tužilaštva, a u korist Biljane Plavšić svedočio je Milorad Dodik. U utorak pred Tribunalom, kao zajednički svedok Tužilaštva i Odbrane, svedoči bivši državni sekretar SAD Medlin Olbrajt.
Svedoci Tužilaštva govorili su o događajima iz 1992, u 37 opstina u Bosni, što su vreme i prostor navedeni u optužnici protiv Biljane Plavšić. Mirsad Tokaca, član državne Komisije BiH za prikupljanje dokaza o ratnim zločinima, procenio je da je tokom 1992. u Bosni ubijeno najmanje 50.000 muslimana, Hrvata i "Srba koji nisu podržavali ratnu politiku". On je izjavio da je u Bosni zabelezeno 1.100 masovnih ubistava, a da se na više od 300 lokacija nalaze masovne grobnice. Tokaca je rekao da će priznanje Biljane Plavšić imati velik značaj za proces pomirenja u Bosni i regionu, ali da on očekuje da će ona nastaviti da govori o događajima. "Mi ovim počinjemo da rušimo ćutanje počinilaca", zaključio je on.
Adil Draganović iz Sanskog Mosta govorio je o iskustvima logoraša,
napominjući da je u Bosni bilo 408 logora i da je Savez bivših logoraša registrovao bar 10.000 ljudi koji su tokom rata prošli torturu u "koncentracionim logorima". Teufika Ibrahimefendić, psihoterapeut iz Tuzle, rodnog grada Biljane Plavšić, govorila je o ratnim traumama žrtava, naročito žena i dece.
Najžešći ton imalo je svedočenje nobelovca Elija Vizela, koji je putem video-linka svedočio iz Pariza. Iako se pojavio kao zajednički svedok Tužilaštva i Odbrane, u Vizelom iskazu je bilo malo onoga što ide u korist optužene. Vizel je rekao da ništa ne može opravdati, niti može biti izvinjenja za zločne protiv čovečnosti". On se nekoliko puta, tokom svoje izjave, upitao kako je moguće da je, kao intelektualac i ugledan građanin, Biljana Plavšić podržavala vlast u čije su ime počinjeni teški zločini i "koja nije imala stida". Vizel je rekao da se pita kako je Biljana Plavšić mogla da, uprkos svemu, opstane kao ljudsko biće. Na kraju čitanja svoje izjave, Vizel se obratio sudijama, podsećajući ih da im se obraća u ime žrtava. On je rekao da će presuda Biljani Plavšić biti presuda za sve zločine protiv čovečnosti.
Milorad Dodik, bivši premijer RS, prvi je svedok Odbrane koji je svedočio pred sudom. Govoreći o političkoj karijeri optužene, Dodik je rekao da je ona 1992. počela da se distancira od rukovodstva SDS, da se potom bavila humanitarnim radom, a da je od 1996. bila jedan od glavnih promotera Dejtonskog sporazuma u RS.
Na javnoj galeriji u ponedeljak je, gotovo ceo dan, sedeo Robert Frovik, bivši izaslanik OEBS za Jugoslaviju. On je u jednom trenutku, kroz zaštitno staklo mahnuo Biljani Plavšić, na šta se ona srdačno nasmejala. Frovik i Karl Bilt će se u utorak pojaviti kao svedoci Odbrane. Prema najavama Tužilaštva u utorak će, kao zajednički svedoci Tužilaštva i Odbrane, svedociti i Medlin Olbrajt i Aleks Borejn, bivši zamenik predsedavajućeg južnoafricke Komisije za istinu i pomirenje.
