Izvor: S media, 03.Jun.2009, 22:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Završena rasprava, počela nova vanredna sednica

Poslanici Skupštine Srbije nastavili i posle 18 sati raspravu o Predlogu odluke o učešću pripadnika sanitetske službe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u sastavu norveškog kontigenta u mirovnoj misiji UN u Čadu i Centralnoafričkoj Republici.

Rad po jedinoj tački dnevnog reda trajaće do okončanja rasprave.

Sednici prisustvuju ministar odbrane Dragan Šutanovac i državni sekretar Dušan Spasojević.

Predsednica Skupstine Slavica Djukić - >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Dejanović je rekla da će o terminu dana za glasanje poslanike obavestiti naknadno, ali da će to biti iduće sedmice.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio da je slanje pripadnika Vojske Srbije u mirovne misije u svetu korisno za spoljnu politiku.

Obrazlažući poslanicima predlog za učešće profesionalnih pripadnika sanitetske službe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u Mirovnoj misiji UN u Čadu i Centralnoafričkoj Republici, Šutanovac je rekao da su to humanitarne operacije.

Šutanovac je rekao i da zakon utvrdjuje da vojska treba da ispuni tri misije za odbranu zemlje, učesće u multinacionalnim snagama u održavanju mira i pomoć civilnom stanovništu u uslovima elementranih nepogoda.

"Smatramo da je druga misija u spoljnopolitičkom smislu najvažnija, a to je učešće u mirovnim operacijama", rekao je Šutanovac.

On je podsetio da su pripadnici vojske Srbije u tri mirovne misije i da je predlog da se sanitetski tim uputi u Čad.

"Smatramo da je ovo jedan veoma koristan čin, pre svega s jedne strane spoljnopolitički, a sa druge strane da vojska uvežba svoj posao", kazao je Šutanovac i dodao da su u Čadu kontingenti iz 36 zemalja.

On je podsetio da Srbija učestvuje u misijama u Liberiji, Obali Slonovače i Kongu.

Kako je naveo, odluka o učešću u mirovnoj misiji u Čadu je veoma važna za medjunardonu reputaciju odbrambenog sistema Srbije i ukazao da je Norveška, pozivom lekarima iz Srbije pokazala poštovanje prema njima i sistemu odbrane Srbije.

Izmenama zakona o porezu na dohodak gradjana, koji je parlament razmotrio u pojedinostima kao poslednju tačku vanredne sednice, povećava se priznati iznos troškova za odredjena autorska dela prilikom utvrdjivanja poreske osnovice.

Šef poslaničke grupe "Napred Srbijo" Tomislav Nikolić je ocenio da će se ovim rešenjem smanjiti prihodi u budžetu I pitao da li su pritisak na vladu izvršili mediji I nevladine organizacije da te izmene predlozi.

On je od ministarke finansija tražio da objasni stvarne razloge zasto se ovaj zakon ponovo menja za samo mesec dana, kada su se prethodne izmene odnosile na povećanju pojedinih poreza na dohodak.

Radikali su predložili da se priznati troškovi za odredjena autorska dela još povećaju u odnosu na vladin predlog, navodeći da su nedavne izmene tog propisa dovele do povećanja utaje poreza.

Zoran Krasić (SRS) ocenio je da je Vlada nedavnim izmenama zakona o porezu na dohodak gradjana ovu oblast izmestila u crnu zonu - "keš na ruke bez papira".

On je rekao da su nove izmene predložene, jer je vlada shvatila da je pred izbore izgubila podrsku umetnika, a Lidija Dimitrijević SRS kitikovala je povećanje poreza na autorske honorare u medjima I izdavaštvu.

Slobodan Maraš je najavio da će LDP podrzati zakonske izmene, jer će se time "smanjiti bežanje u sivu zonu" I time doprineti budžetu.

Ministarka finansija Diana Dragutinović je odbacila kritike radikala da je srpski poreski sitem harački, navodeći da je on kombinacija niskih poreskih stopa i velikih oslobadjanja.

Ona je upozorila da se takvim kvalifikacijama gradjani mogu opredeliti za neplaćanje poreza, dok valda želi da izgradi poreski moral I da to bude gradjanska obaveza.

Dragutinovićeva je objasnila da su izmene zakona predložene kako bi se izjednačilo poresko opterećenje za sve prihode od rada, dodajući da je fiskalno opterećenje zarada 65 dinara na 100 dinara neto zarade, što je dva puta više od autorskih honorara.

Povoodm pirmedbi opozicije o prevelikom zaduženju zemlje, Dragutinoviheva je ocenila da dolar nekada i sada nije isto i zato dug nekadašnje Jugoslavije ne može da se poredi sa sadašnjim dugom Srbije.

Povodom pitanja LDP o NIS-u, ministarka je rekla da je vlada računala da će kompanija prošlu godinu zavrsiti sa dobitkom, kao što je bilo i ranije, ali da je završni račun uradjen metodologijom novog vlasnika i kao rezultat dao gubitak.

"NIS je od 2001. godine uvek imala završni račun sa dobitkom i 50 odsto prihoda uplaćivala u budžet Srbije, što se nije desilo jedino 2008 godine", navela je ona.

Dragutinoviućeva je ocenila da nema osnova za promenu vlasničke strukture NIS-a, jer su Rusi dobro znali šta kupuju.

Predlozenim izmenama zakona o porezu na dohodak za vajarska i druga slična dela priznavaće se normirani troškovi u iznosu od 50 odsto od bruto prihoda, umesto dosadašnjih 30 odsto.

Za ostala autorska ili umetnička dela, kao što su slikarska ili grafička dela, naučna, stručna, književna i publicistička dela, prevodjenje, muzicka i kinematografska dela troškovi će se priznavati u visini od 43 odsto.

Za interpretaciju, odnosno izvodjenje estradnih programa zabavne i narodne muzike, proizvodnju fonograma, proizvodnju videograma, proizvodnju emisije, baze podataka i za druga autorska i srodna prava priznavaće se 34 odsto od ostvarenog bruto prihoda, umesto dosadašnjih 20 procenata.

Ranije danas poslanici su završili razmatranje zakona o davanju garancije banci "Sosijete ženeral", koji se odnosi na kredit namenjen JP "Putevi Srbije" u vrednosti od 100 miliona evra i garancije "Unikredit" banci za kredit „Putevima Srbije" u iznosu od 75 miliona evra.

Nastavak na S media...

Blic: Sutra vanredna sednica Skupštine Srbije

NaDlanu.com: Skupština završila rad, nastavak u utorak

Mondo: Kraj rasprave o porezu na dohodak građana

Danas: Inostrani krediti „lek“ za nedomaćinsko poslovanje