Izvor: S media, 23.Nov.2010, 02:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za gradnju svaka dozvola za trideset dana
Izmenom zakona ćutanje administracije smatraće se odobravanjem za lokacijske i građevinske dozvole, kaže ministar Oliver Dulić
Javna preduzeća i administracija imaće ubuduće rok u kome moraju da daju saglasnost, odnosno donesu odluku o podnetim zahtevima za lokacijske i građevinske dozvole. U suprotnom ćutanje administracije smatraće se odobravanjem, kaže za „Politiku” Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja. Ove novine biće unete u tekst >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Zakona o planiranju i izgradnji. O izmenama građevinskog propisa, usvojenog pre nešto više od godinu dana, parlament će se izjašnjavati za mesec dana.
– Ključno zastajkivanje pri izdavanju dozvola nastaje kada treba dobiti saglasnost komunalnih preduzeća za priključke na vodu, kanalizaciju, struju, telefon, grejanje. Tu se utroši 50-60 dana. Sledeći problem je što u urbanističkim službama obrada dokumenata traje predugo. A dozvola se čeka oko 90 dana. U Zakon ćemo uneti da ona mora da bude izdata za 30 dana, od dana kada je predata kompletna dokumentacija. Svako kršenje tog roka smatraće se kao ćutanje administracije, što znači da je odgovor pozitivan – objašnjava Dulić.
Upitan zbog čega se u Beogradu Zakon ne primenjuje kao u Novom Sadu, u kome je za nešto više od mesec dana moguće dobiti dozvolu, Dulić kaže:
– Sa gradonačelnikom Draganom Đilasom svakodnevno radimo na tome. Pokušavamo da ispravimo nešto što 60 godina nije funkcionisalo u oblasti urbanističkog promišljanja grada i rešavanja imovinskih odnosa. Politička volja postoji za ubrzanje procedura. Pri izmeni Zakona uzeli smo u obzir veliki broj primedaba Beograda. Neće postojati više ni jedan argument da neko kaže da Sekretarijat za urbanizam ne radi zato što ne valja Zakon.
Dulić kaže da će biti ukinute interne procedure koje nisu postojale u Zakonu, da će rokovi za donošenje planova biti skraćeni i da će potom etapna gradnja, koja je regulisana pravilnikom, biti uneta u Zakon. To znači da će investitor na osnovu tehničkog projekta kopanja temeljne jame moći da uđe u gradilište, a u međuvremenu da prikuplja dokumentaciju za dozvolu.
Kada je reč o konverziji prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, jedina novina je što će tekst uredbe, kojim se to reguliše, biti unet u Zakon.
– Primedba Saveta za borbu protiv korupcije bila je da uredba nije usaglašena sa Zakonom. Prihvatamo sugestiju. Stavićemo uredbu u Zakon – kaže Dulić.
U Zakonu je, podsetimo, propisano da gradsko građevinsko zemljište, na kome je pravo korišćenja stečeno kupovinom preduzeća, kroz privatizaciju ili stečaj, može biti konvertovano u svojinu – uz nadoknadu. Ona se određuje tako što se utvrdi tržišna vrednost zemljišta umanjena za troškove pribavljanja prava korišćenja (ulaganje u izgradnju infrastrukture, uklanjanja starih zgrada…). Uredbom iz februara je to izmenjeno pa su troškovi pribavljanja prava korišćenja izjednačeni sa plaćenom cenom kapitala preduzeća. Potom je uredba u junu doživela još jednu izmenu. Ona se odnosila na utvrđivanje tržišne vrednosti zemljišta i dinamiku i način plaćanja naknade. Tako je kupcima privatizovanih preduzeća koji na mestu fabrika hoće da grade stanove i kancelarije, kao i građevinskim firmama koje su davno dobile zemljište na korišćenje, a na njemu ništa nisu sagradile, omogućeno da ako do kraja godine podnesu zahtev za konverziju i odluče da je odmah plate – dobija popust od 50 odsto. Ostali imaju mogućnost plaćanja na 240 rata. Uplatom prve rate investitor može da podnese zahtev za dobijanje lokacijske dozvole, jer potpisivanjem ugovora sa Poreskom upravom, smatraće se da su imovinski odnosi rešeni, što je osnov za dobijanje lokacijske dozvole.
– U Srbiji je doneto nekoliko rešenja za plaćanje konverzije, a u Beogradu znamo za jedan slučaj. Reč je o građevinskom preduzeću „Napred”– kaže ministar.
Prema saznanjima „Politike”, Poreska uprava je procenila da „Napred” za kvadratni metar u novobeogradskom bloku 34 treba da plati konverziju oko 400 evra.
Međutim i konverzija za građane, koja je besplatna, ne teče glatko. Na nju su već uloženo mnogo žalbi pravobranilaca, a zastoji su nastali u katastrima i lokalnim samoupravama. Ali, nikakvih promena pri postupku njenog sprovođenja u izmenjenom zakonu neće biti.
M. Avakumović
