Izvor: Studio B, 30.Jan.2015, 09:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vujović: I štediše i banke deo novca da uplate u Fond
Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je danas da će sve banke i štediše deo novca ubuduće usmetravati na punjenje Fonda za osiguranje depozita, koji će imati pretežno nezavisne članove Upravnog odbora.
U upravnom odboru tog tela će sedeti jedan član iz Narodne banke Srbije, jedan predstavnik Vlade Srbije, a na predlog Ministarstva finansija, tri člana će biti nezavisna.
„To su ljudi dovoljno stručni da mogu da kontrolišu rad Agencije za osiguranje >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << depozoira", rekao je je Vujović, govoreći u parlamentu o predlogu zakona o toj agenciji koji je danas na dnevnom redu.
On je naglasio da se država našla u situaciji da je Agencija za osiguranje depozita ispražnjena do poslednjeg dinara, a novim zakonskim rešenjima se, kako je naveo, nudi transparentniji rad i smanjuju troškovi rešavanja depozita.
„Agencija i Fond su bili ispražnjeni do poslednjeg dinara, stečajem banaka, zaštitom deponenata...Morali smo naknadno da intervenišenomo i potrošili smo sva sredstva", naveo je on.
Zbog tog problema, kazao je, država je posegnula i za sredstvima međunarodnih organizacija, a pre svega Svetske banke, odnosno Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD), i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
"Te organizacije traže da donesemo zakone koji će urediti i pitanje osiguranja depozita i pitanje rada Agencije u skladu sa međunarodnim standardima", poručio je ministar.
Stari sistem je, kazao je on, bio da se nudi nominalna zaštita depozita, do 50.000 evra svi su zaštićeni, ali mehanizmi nisu bili dovoljno razrađeni da učesnici shvate da svako osiguranje košta. „Neko mora da plati premije da bi neko bio osiguran", rekao je Vujović.
Imali smo, kako je naveo, situaciju moralnog hazarda. „Oni koji su ulagali imali su inicijativu da to rade ne razmišljajući. Štediše sa svoje strane nisu razmišljale u koju će banku da ulože novac do 50.000 evra, jer su znali da će Agencija, odnosno država da zalegne iza toga i pokrije štedne depozite", rekao je Vujović.
Tabaković: Bolja zaštita klijenata i poverilaca banaka
Guverner NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da su predložene izmene Zakona o bankama veliki iskorak koji će doprineti da se zaštita poverilaca i deponenata banaka koje imaju problema u poslovanju, obezbeđuje uz najmanje moguće troškove budžeta, odnosno poreskih obveznika.
Obrazlažući set tzv. "bankarskih zakona" u Skupštini Srbije, Tabaković je ukazala da je "sve u cilju nalaženja rešenja koja su najbolja za Srbiju, kako ne bismo prihvatali tuđa rešenja, koja verovatno i nismo u stanju da adekvatno primenimo", dodavši da su predložene izmene rezultat dugotrajnog razmatranja NBS, Ministarstva finansija, Agencije za osiguranje depozita, EBRD, Svetske banke....
Prema njenim rečima, osnovna namera Izmena i dopuna Zakona o bankama jeste da se pravni okvir za restrukturiranje banaka unapredi da može da se preventivno deluje, kao i da se primenom više mera postigne stabilnost sistema, zaštita deponenata i miniziranje troškova za poreske obveznike.
Ona je navela da novine koje Zakon donosi možemo da svrstamo u tri oblasti - preventivno delovanje, rana intervencija i restrukturiranje banke. "Dok je u prve dve oblasti akcenat na pravovremenom odgovoru same banke na pogoršanje njenog poslovanja, u fazi restrukturiranja odgovornost prelazi na NBS", istakla je Tabaković.
U preventivnoj fazi se, kako kaže, od banke očekuje da ažurira plan oporavka i predlaže mere, a na NBS je da oceni da li je taj plan realan. "Ako ocenimo da plan nije realan, možemo da naložimo banci da izmeni plan, ili da sprovede potrebne promene u poslovanju", navela je guverner NBS.
Ako se poslovanje banke ipak pogorša, NBS će predložiti plan restrukturiranja, "ako je to u javnom interesu", a pre tog postupka, kako je objasnila, centralna banka će obezbediti nezavisnu procenu vrednosti imovine i obaveza banke.
Tabaković je dodala da NBS može i da razreši dužnosti upravu banke, a ako i to ne bude dovoljno, može da imenuje privremenog upravnika.
U restrukturiranje će se, kako kaže, ići ako se zaključi da bi se tako ostvario jedan ili više ciljeva od javnog interesa, koji se ne bi mogao ostvariti stečajem ili likvidacijom, a NBS je u tom slučaju dužna da uradi test najmanjih troškova. "Gubitke prvo moraju da snose akcionari, pa poverioci, s tim da ne mogu da pretrpe veće gubitike koje bi trpeli da se primenjuje stečaj. Deponeni su posebno i potpuno zaštićeni do osiguranog iznosa", rekla je Tabaković, dodajući da će NBS navedene ciljeve nastojati da ostvari uz minimalne troškove za budžet.
Tabaković je navela da će NBS takođe imati mogućnost da primeni instrumente koji se odnose na prenos akcija, odnosno imovine i obaveza. Ona je pomenula i instrument prenosa banci za posebne namene, što omogućava da se, ako na tržištu nema uslova, sprovede prodaja akcija, imovine ili obaveze banke u restrukturiranju. U tom smislu, prema njenim rečima, moguće je da se imovina ili obaveze prenesu na banku za posebne namene, čiji osnivač može biti Republika Srbija. "Uzimajući u obzir dosadašnja loša iskustva u primeni ovog instrumenta kao u slučaju nove Agrobanke, a kako bi se sprečilo da se samo neadekvatnim prenošenjem problem banke samo prelije na banku za posebne namene, propisano je da ukupna vrednost obaveza prenetih posebnoj banci ne može da pređe ukupnu vrednost imovine koja je preneta ili obezbeđena iz drugih izvora", rekla je ona.
Banku za posebne namene je moguće osnovati na određeni rok, a taj rok po pravilu ne može biti duži od dve godine, rekla je guverner. Povodom izmena Zakona o NBS, Tabaković je kazala da je cilj da se uskladi već donet Zakon o platnim uslugama i predloženi Zakon o izmenama i dopunamaa Zakona o bankama. Prema njenim rečima, setom zakona o kojima se danas raspravlja u parlamentu, jača se uloga i odgovornost NBS i preciziraju pojedine stavke.
