Izvor: Blic, 03.Mar.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojvodina traži promenu 102 zakona
Vojvodina traži promenu 102 zakona
NOVI SAD - Izvršno veće Skupštine Vojvodine usvojilo je Nacrt platforme o autonomiji Vojvodine. 'Blic' prenosi delove ovog dokumenta koji ima 20 strana i još mu nedostaje, kako nam je rekao Nićifor Todorović, član Izvršnog veća, 'uvod sa političkim orijentacijama na kome rade određeni ljudi iz Izvršnog veća'. 'Tada će dokument biti prosleđen na razmatranje Skupštini Vojvodine i Skupštini Srbije.'
U sadašnjoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'radnoj verziji' platforme taksativno se navode čak 102 republička zakona koji treba da pretrpe izmene i dopune 'radi ostvarivanja nadležnosti APV, prema Ustavu Republike Srbije i osam pravnih akata koje je predložila APV u cilju ostvarenja ustavnih nadležnosti. U platformi stoji da su u proteklih 10 godina odgovarajući republički zakoni, koji regulišu oblasti iz nadležnosti pokrajine, kršeći ustavna prava pokrajine regulisali pojedine oblasti normativno negirajući čak i postojanje APV. Prema odredbama Ustava Srbije iz 1990. godine, autonomne pokrajine imaju ustavom garantovane autonomne nadležnosti u oblasti normativne i izvršne vlasti a, osim toga, APV samostalno osniva svoje organe i reguliše njihov izbor i ima svoje sopstvene javne prihode. U praksi, sve ove ustavne odredbe jesu problematične jer u pokrajini nije predviđena zakonodavna vlast i odluke pokrajine moraju biti u skladu ne samo sa Ustavom već i sa svim republičkim zakonima. To je stizalo dotle da pokrajina nije imala svoje izvore prihoda.
U platformi se traže promene sadašnjeg stanja u etapama, gde je prvi korak koji treba ostvariti u najkraćem razumnom roku menjanje protivustavnog stanja, odnosno 102 zakona, i navodi se 18 oblasti u kojima treba vratiti nadležnosti pokrajini. U upravi je to propisivanje prekršaja, formiranje pokrajinskih inspekcija, imenovanje starešina i sudija prekršajnih organa.
U platformi se predviđa izmena, kako piše, postojećeg neustavnog stanja prema kome APV nema sopstvene prihode i finansira se direktno iz budžeta Srbije, pa se traži zakon koji će odrediti procenat poreza na dohodak građana, poreza na imovinu i poreza na promet, koji se ubiraju na teritoriji pokrajine i koji bi ostali pokrajini. Što se tiče poljoprivrede, traži se obrazovanje robnih rezervi i fondova iz oblasti vodoprivrede, šumarstva i zdravstvene zaštite životinja.
Dugoročno ustavno uređenje odnosa APV i RS podrazumeva princip da sve što nije ustavima Republike Srbije i SRJ nabrojano kao nadležnost SRJ ili RS spada u nadležnost APV. Vojvodina prihvata da Srbija i SRJ zajednički regulišu oblasti odbrane, državne bezbednosti, monetarnog sistema, osnova privrednog sistema, jedinstveno tržište, carinski sistem, spoljnu politiku, krivični i parnični postupak, građansko i obligaciono pravo, krivično pravo - opšti deo i građanski parnični postupak.
Ustavom Republike Srbije, po platformi, treba definisati oblasti u kojima APV svojim normativnim aktima (pokrajinskim zakonima) samostalno i u celosti reguliše odnose i u tim oblastima se ne bi primenjivali republički zakoni na teritoriji Vojvodine. Pokrajina bi samostalno regulisala odnose u oblastima zdravstvenog i penzionog osiguranja, zdravstvene zaštite, brige o deci, radnih odnosa, poreskog sistema i javnih prihoda osim poreza na promet i carina, službene upotrebe jezika, obrazovanja, informisanja i kulture na jezicima nacionalnih zajednica, gazdovanje šumama, putevima i dobrima od opšteg interesa, poljoprivrede od garantovanih cena otkupa proizvoda do subvencija, kao i urbanizma. I. Benašić Decentralizacija
NOVI SAD (Beta) - Srbija treba da se regionalizuje i decentralizuje, a javnim i političkim raspravama valja utvrditi na koji način - zaključili su učesnici okruglog stola koji je u organizaciji nevladinog Centra za regionalizam održan u Novom Sadu. Član ekspertskog tima Centra za regionalizam i član nevladine organizacije G17 plus Slobodan Vučetić rekao je da je pitanje decentralizacije politički a ne pravni proces.
Šef ekspertskog tima Centra za regionalizam Dejan Janča ocenio je da Srbiji 'uskoro' predstoje ustavne reforme, a samim tim i razmišljanja kako oblikovati državu. On je ocenio da je koncept regionalizma koji zastupa Demokratska stranka Srbije 'krajnje nejasan'.
Većina učesnika okruglog stola govorila je o neodložnoj potrebi vraćanja autonomnih ingerencija pokrajini, dok su predstavnici nevladinih organizacija iz Sandžaka isticali potrebu da i taj deo Srbije dobije šira autonomna ovlašćenja.
