Izvor: Blic, 23.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojna imovina delom će biti privatizovana?
Vojna imovina delom će biti privatizovana?
BEOGRAD - Vojska lako može i pod šatore ako neka od država članica buduće zajednice Srbije i Crne Gore odluči da su pojedine lokacije i objekti VJ potrebniji turizmu. Ali, kakve će u tom slučaju biti posledice po nacionalnu bezbednost - pita se Rade Bulatović, savetnik predsednika Vojislava Koštunice za vojsku. Komentarišući za 'Blic' pitanje raspodele imovine VJ u budućoj zajednici Srbije i Crne Gore, koju predviđa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zakon za sprovođenje Ustavne povelje, on iznosi procenu da će budućnost VJ zavisiti od 'volje nekih komisija'.
Kako je zakonom predviđeno, raspodelu, obim i strukturu vojne imovine odrediće komisija koju će činiti predstavnici Vlade Srbije, Vlade Crne Gore, Savet ministara zajednice Srbije i Crne Gore i centralnih banaka država članica. - Ne znam kako će oni raspodeliti mornaricu, avijaciju, zgrade, odmarališta, samo znam da će o sudbini VJ odlučivati neke komisije koje nemaju čak ni imenovanog predstavnika vojske. Znači, raspodela će se odvijati mimo koncepta nacionalne odbrane i doktrine odbrane. Plašim se da će se imovina VJ raspodeljivati kao da je reč o ordinarnoj firmi. To je neprihvatljivo i za VJ i za kabinet predsednika Koštunice, koji su bili za to da imovina kojom raspolaže VJ postane zajednička imovina nove države - kaže Bulatović.
General Sreten Čupić, direktor Centra za vojno-ekonomska i strategijska istraživanja Ekonomskog instituta u Beogradu, kaže da je Ustavna povelja završena i da se ne može dodati ni tačka ni zapeta, te da će, bez obzira šta na primer Bulatović misli, sve biti baš kako je napisano.
- Način na koji govori Bulatović je isuviše uprošćen. Niko ne zna kako će se definitivno raspodeljivati imovina vojske, ali lično verujem da će to biti po teritorijalnom principu - kaže Čupić.
On objašnjava da će, najverovatnije, sve ono što se nalazi na teritoriji jedne države članice postati njena imovina. Pri tom, Čupić smatra da će se u toj raspodeli teško ulaziti u detalje tipa ko je i koliko investirao u koji objekat. On samo aludira na činjenicu da 'niko ne može preneti građevinski objekat na drugu teritoriju. S toga, kako kaže, on smatra da će komisija biti vođena teritorijalnim principom i pri raspodeli stanova. - Penzionisani generali zastupaju teoriju raspodele po teritorijalnom principu, ali su razne teorije u opticaju iako niko zaista ne zna kako će se ona realizovati, čak ni okvirno. Ima i onih generala koji smatraju da zemlji nije potrebna mornarica, već samo obalska straža. Ali, ako imate more, zar nije logično da imate i mornaricu - pita Bulatović.
- Što se tiče mornarice i avijacije, one su neposredno potrebne za nacionalnu bezbednost. Oružje, avioni, brodovi, tenkovi... neće se deliti. Kao ni sve drugo što služi za obuku i ratovanje. To će, najverovatnije, ostati zajednička imovina. Ako, kojim slučajem, posle tri godine dođe do definitivnog razlaza, i to će se deliti - kaže Čupić.
Bulatović strahuje da će se i arsenal kojim raspolaže avijacija deliti po principu gde se šta zateklo. - To je u najmanju ruku neodgovorno. Situacija na Kosovu, u susednoj Makedoniji, uopšte na Balkanu, ne može vam garantovati trajan mir bez moderne, vrhunski obučene vojske. Vojnoj industriji, elementu bezbednosti, verovatno sledi isti princip teritorijalne podele - uveren je Bulatović.
Brigu o vojnoj industriji, pretpostavlja Čupić, preuzeće državna zajednica na čijoj teritoriji se postrojenja nalaze, a njena pitanja, veruje, rešavaće se na najvišem državnom nivou.
Šta će biti sa vojnim dobrom Karađorđevo, vojnim odmaralištima Valdanos, objektima na Tari, Kopaoniku..? Čupić prognozira da će se ona verovatno prvo transformisati u društvena preduzeća, da bi potom bila privatizovana.
- Uopšte ne znamo koji će biti kriterijumi te komisije pri raspodeli. Ako prevagnu pitanja privatizacije, to će biti krajnje neodgovorno - smatra Bulatović. Što se tiče trajanja vojnog roka, njega će, kako misle analitičari Centra za vojno-ekonomska i strategijska istraživanja, regulisati Vrhovni savet odbrane, i to konsenzusom. Uostalom, u Ustavnoj povelji piše da Vojskom Srbije i Crne Gore komanduje Vrhovni savet odbrane. On donosi odluke isključivo većinom.
- Pitanje vojnog roka neće biti rešavano na osnovu toga kome će kako da se ćefne, već na osnovu zajedničke potrebe. U Ustavnoj povelji piše da će vojnik služiti vojsku na teritoriji države članice iz koje dolazi, a taj rok će biti zajednički za sve i Vrhovni savet odbrane će ga regulisati u odnosu na veličinu vojske, regrutni kontingent i na način obuke - objašnjava Čupić.
Bulatović, međutim, tvrdi da je na papiru sve jednostavno zamišljeno, samo ostaje pitanje 'kakve će posledice po nacionalnu bezbednost imati ispunjenje obaveza koje nalaže Ustavna povelja'. Bulatović podseća da je kabinet predsednika Koštunice, u saglasnosti sa stavom VJ, predlagao da imovina VJ ostane imovina zajedničke države. Ali, kako Bulatović kaže, 'što se grbo rodi ni vreme ne može da ispravi'. Tanja Nikolić-Đaković 'Na čemu ćemo leteti'
BEOGRAD (Beta) - Komandant Korpusa Protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije Mirko Tomović izjavio je da lovačka avijacija posle 2004. godine neće moći da obavlja osnovne zadatke zbog 'nedostatka resursa'.
Tomović je za 'Borbu' rekao da za dve godine 'nećemo imati na čemu da letimo' i dodao da je ta činjenica 'poznata vojnom vrhu SRJ, a verovatno i političkom vrhu'.
- Ako se ne obezbede avioni za lovačku avijaciju, ne znam kako ćemo štiti vazdušni prostor. Ova i sledeća godina bi trebalo da budu upozorenje da se na vreme planira i predviđa. Ako ne, biće to složena situacija - rekao je on.
