Izvor: B92, 31.Okt.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlast zadovoljna izveštajem EK
Beograd -- Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović izjavila je da je vladajuća koalicija zadovoljna godišnjim izveštajem Evropske komisije o napretku Srbije.
"Naravno da smo svi zadovoljni jer smo to i obećali", rekla je ona novinarima u parlamentu komentarišući nacrt izveštaja Evropske komisije u kome se konstatuje da bi Srbija status kandidata za članstvo u EU mogla da stekne u 2009. godini.
Evropska komisija u nacrtu izveštaja, koji bi zvanično >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << trebalo da bude objavljen u Briselu sredinom predstojeće sedmice, navodi da će to biti moguće ako Srbija ispuni neophodne uslove.
Među najvažnijim uslovima koje Srbija treba da ispunu jesu puna saradnja s Haškim tribunalom i napredak u sprovođenju ekonomskih reformi i reformi u pravosuđu.
Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija ocenila je da je izveštaj priznanje novoj vladi, ali je priznala i da sada sve zavisi od Srbije i njene spremnosti da ispuni sve uslove.
"Činjenica je da smo mi imali jedan zgusnuti izborni ciklus i da je to u velikoj meri uticalo na mogućnost da se ti uslovi ispunjavaju jer parlament dugo nije radio zbog izbora. To je razlog više da se ostvari politička stabinost, tako što će ova vlada ispuniti pun mandat”, smatra Nada Kolundžija.
Dok je vladajuća koalicija zadovoljna ocenama Evropske komisije, koja - kako su objavili pojedini mediji, planira da u 2009. godini otvori vrata Srbiji za kandidaturu u Uniji, predsednica Poltičkog saveta LDP-a Vesna Pešić ističe da će se, tek kada ceo godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije bude objavljen, videti koje su sve poteškoće u evropskim integracijama.
"Mi nismo zadovoljni brzinom kojom se Srbija kreće ka Evropskoj uniji. Čak i građani misle da je ta 'bela šengenska lista', pa i kanditatura za članstvo, već trebalo da se dogodi”, rekla je Vesna Pešić.
Potrebne dodatne reforme
Prema informacijama do kojih su došli novinari u Briselu, Evropska komisija bi sledeće nedelje trebalo da predstavi izveštaj po kome bi Srbija već naredne godine mogla da postane kandidat za članstvo u Uniji, ali uz dodatne ekonomske i pravosudne reforme.
Međutim, unutrašnji napredak Srbije nije jedina prepreka na putu evropskih integracija.
Kako za B92 kaže izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin, pre nego što Srbija dobije status kandidata moraće da se reše problemi holandskog protivljenja i ratifikacije Lisabonskog ugovora.
Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije biće predstavljen u sredu u Briselu.
Na osnovu tog izveštaja lideri Evropske unije procenjuju koliko je neka zemlja spremna za članstvo, a izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin očekuje da će u tom izveštaju biti jasno istaknuta suština problema u Srbiji.
Kacin, međutim, kaže da unutrašnje reforme u Srbiji nisu dovoljne da ona postane kandidat za članstvo u Uniji.
Napretka neće biti dok Holandija ne promeni svoj stav - da je za ratifikaciju sporazuma sa Srbijom neophodno da se Ratko Mladić nađe u Haškom tribunalu, ali i dok se ne promeni stav Irske o Lisabonskom sporazumu koji omogućava dalja proširenja.
U pokušaju da Vlada u Hagu popusti u svom stavu, Asocijacija evropskih liberalnih i demokratskih partija danas je usvojila rezoluciju kojom se Holandija poziva da preispita protivljenje.
"Druge države članice su se već odlučile da priznaju napredak koji je postignut u Srbiji, Holandija ima svojih razloga zašto je tako tvrda”, rekao je on.
Spekuliše se i da će na odluku Holandije u velikoj meri uticati decembarski izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca koji bi Srbiju trebalo da poseti sredinom novembra.
Kako ukazuju evropski stručnjaci Srbija nema problem samo sa međunarodnim, već i sa domaćim sudovima gde se slučajevi otežu godinama, zastarevaju, a prisutna je i korupcija.
Vlada Srbije je juče usvojila predlog seta pravosudnih zakona, koji bi, između ostalog, trebalo da promene organizaciju sudova i tužilaštva i omoguće reizbor svih sudija. Ministarka pravde Snežana Malović precizira da sudije više neće birati parlament, što je bila jedna od zamerki Brisela, već će to raditi Visoki savet sudstva.
Bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević smatra da je predloženi način izbora sudija bliži evropskim standardima jer je odvojen od uticaja politike. Sudije samo prvi put na mandat od tri godine bira skupština, a za stalno – novoformirani Visoki savet sudstva.
"Što se tiče svega ostalog, korupcije i tako dalje, to se ne može rešiti samo zakonom, ali će ovo biti jako važan korak. U Vrhovnom sudu, ali i u nekim drugim sudovima, i dalje sede pojedine sudije koje su učestvovale u izbornim krađama. Zato je važno da se ovo iskoristi za uslovno rečeno lustraciju, jer će sada biti izabrane nove sudije, i ako se to uradi pažljivo, mi se zaista možemo osloboditi onih koji ne zaslužuju da budu sudije”, rekao je Ivošević.
Đelić: Reforma pravosuđa ključna
Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić izjavio je da mu je potpredsednik Evropske komisije Žak Baro rekao da je izveštaj Evropske komisije o Srbiji "u suštini pozitivan".
Đelić je u izjavi za agenciju Beta rekao da je u Istanbulu na Prvom svetskom ekonomskom forumu o Evropi i centralnoj Aziji razgovarao s Barom, kome je, kako je naveo, predstavio "najnovije elemente napretka Srbije, uključujući zakone usvojen prošle nedelje u Skupštini".
"Baro je obećao da će se taj napredak naći u izveštaju Evropske komisije i njegovom izveštaju", rekao je Đelić i naveo da je Baro, povodom paketa pravosudnih zakona juče usvojenih u Vladi Srbije, potvrdio da je reforma pravosuđa ključna tačka u daljem napretku Srbije ka Evropi.
Đelić je naveo i da je takođe pozdravljena zajednička akcija srpske i hrvatske policije u poslednjih nekoliko dana nakon ubistva hrvatskog novinara Iva Pukanića.
"Rekao je da je izveštaj koji priprema Evropska komisija u suštini pozitivan za našu zemlju i da će on oko pitanja liberalizacije viza dati ohrabrujući izveštaj na predstojećoj konferenciji u Zagrebu na kojoj će se raspravljati o daljim koracima u domenu vizne liberalizacije", kazao je Đelić.
Đelić je, takođe, rekao da je Baro potvrdio da je pitanje biometrijskih pasoša ključno i da je pozdravio to sto će se u Srbiji od sledeće nedelje izdavati samo biometrijski pasoši, kao i početak izdavanja takvih pasoša u inostranstvu.
