Izvor: B92, 21.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlast odgovorila na trećinu zahteva
Beograd -- Državni organi i javne institucije su odgovorili na 34 od 100 zahteva za pristup informacijama, kažu u JUKOM-u.
Kako je agenciji Beta kazao Dejan Milenković iz JUKOM-a, tokom akcije provere primene Zakona o dostupnosti informacija, koju je u Srbiji koordinirao JUKOM, pitanja su poslata na adrese 20 različitih institucija, a najviše odgovora poslalo je Ministarstvo za nauku, dok Vlada Srbije nije odgovorila ni na jedan zahtev.
Pitanja su poslata Vladi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Srbije, predsedniku Republike, predsedniku Skupštine Srbije, ministarstvima zdravlja, privrede, nauke i životne sredine, unutrašnjih poslova, Okružnom sudu u Beogradu, Vrhovnom sudu Srbije, Pravnom fakultetu, gradonačelniku Beograda, Skupštini grada, gradskom veću, Savetu agencije za radiodifuziju, "Jat ervejzu". Milenković je kazao da su, pored JUKOM-a, pitanja postavljale i druge nevladine organizacije, ali i građani pojedinci, privrednici, predstavnici nacionalnih manjina. Isti projekat se sprovodi u Hrvatskoj i BiH, a konačni rezultati projekta biće objavljeni u septembru.
Ko odgovara na zahteve, a ko ne
Prema rečima Milenkovića, najviše odgovora na zahteve u zakonskom roku poslalo je Ministarstvo za nauku i životnu sredinu Srbije (četiri od pet), predsednik Republike je odgovorio na većinu zahteva, dok je Pravni fakultet odgovorio na sva tri pitanja. Vlada Srbije i Ministarstvo privrede nisu odgovorili ni na jedan zahtev, a prema Milenkovićevim rečima, ni sudovi "praktično nisu odgovorili ni na jedan zahtev". Nešto ažurnija bila su ministarstva finansija i unutrašnjih poslova, dok je predsednik skupštine odgovorio na pitanja novinara, ali ne i građana.
Milenković je naveo da su, između ostalih, postavljena i sledeća pitanja - kakva je struktura pomoći stanovništvu poplavljenih sela u Banatu (za Vladu Srbije), koliko ministara ima funkciju u više od jednog upravnog odbora (takođe za Vladu), koliko srpski parlament ima tajnih prolaza (za predsednika Skupštine).
On je dodao da je MUP, na pitanje da li se vodi interna istraga protiv osumnjičenih za uništavanje službene dokumentacije, uputio na drugu instituciju, iako je po Zakonu dužan da sam dostavi zahtev nadležnoj instituciji ili povereniku za informacije. "Postoji napokon tendencija da Zakon počinje lagano da se sprovodi, s obzirom da je i poverenik dobio kancelariju očekujemo da će to još više doprineti kulturi organa vlasti da odgovaraju građanima. To će vremenom i povećati broj i procenat odgovorenih zahteva", rekao je Milenković.
Osetljivi zahtevi
Prema njegovim rečima, verovatno će najveći problem biti oko osetljivih zahteva, gde je organ dužan da proceni da li postoji pravo javnosti da zna određeni podatak ili je pretežniji interes zbog kog država neće dati informacije.
On je dodao da će dalji razvoj zavisiti i od usvajanja novog zakona o klasifikaciji tajnih dokumenata, pošto u toj oblasti postoji "čitava šuma propisa" koji omogućavaju manipulisanje informacijama.
Milenković je dodao da su državnim organima poslate tri vrste zahteva - jednostavni, složeni i osetljivi zahveti. Najviše odgovora bilo je na najjednostavnija pitanja, dok je najmanje odgovoreno na osetljiva pitanja, koja mogu da zadiru i u sferu državne ili službene tajne.
Ministarstvo finansija u odgovoru je, kako je juče saopštio ministar Mlađan Dinkić, napravilo grešku, navodeći da je porodici Vladimira Lazarevića namenjeno 40 miliona dinara za pomoć zbog njegove dobrovoljne predaje Tribunalu za ratne zločine.
