Izvor: S media, 16.Avg.2010, 23:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vlada obećava novu pomoć

Ministri najavljuju drugačiji način pomoći umesto ukinutog kosovskog dodatka. Dačić: Garantovati ekonomski razvoj. Bogdanović: Spiskovi plata se moraju revidirati.

Budžet za KiM koji iznosi pola milijarde evra godišnje neće se smanjivati, a novac koji je bio izdvajan za "kosovski dodatak" biće usmeren na razvoj privrede u pokrajini, najavio je u ponedeljak Milivoje Mihajlović, šef Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima.

Prema njegovim rečima, vlada >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << radi na pripremi novog modela kojim će novac, do sada izdvajan za dodatak na plate, biti izdvajan za jačanje privrede: izgradnju novih pogona i otvaranje novih radnih mesta, čime bi više ljudi dobilo radna mesta.

Da posle ukidanja "kosovskog dodatka", Vlada Srbije razmatra druge načine da pomogne srpskom narodu na KiM, najavio je ovog vikenda u Gračanici ministar i potpredsednik Vlade Ivica Dačić, a slične najave stigle su u ponedeljak i od ministra Gorana Bogdanovića i Rasima Ljajića.

Ministar Dačić za "Novosti otkriva da će narednih dana koalicionim partnerima predočiti novi model za motivaciju naših ljudi da rade i ostanu u svojim domovima na KiM, koji će im garantovati i ekonomski razvoj.

- U svakom slučaju, odluka Ustavnog suda se mora poštovati i to niko ne osporava, kaže on.

I ministar Bogdanović saglasan je da je teško komentarisati odluku Suda, jer se mora poštovati, bez preispitivanja. On je rekao da su još juče u Ministarstvu za KiM počeli sa dogovorima kako bi se posle ukidanja dodatka za sve zaposlene, moglo pomoći narodu na KiM.

- A, narodu se mora pomoći. Jer, nije isto raditi kao lekar u Gračanici i Beogradu - objašnjava Bogdanović. - Bili bismo najsrećniji kada bismo za sve ljude dole mogli da obezbedimo pomoć. Ali, finansijska situacija je teška u celoj zemlji. U svakom slučaju spiskovi se moraju revidirati, i odvojiti oni koji zaista žive u našoj južnoj pokrajini, od onih koji žive u ostatku Srbije, a primali su kosovski dodatak.

Opstanak zavisi od ljudi

Moramo uvideti da nije isto živeti u udaljenim enklavama u Kosovskom pomoravlju, Štprcu, Dragašu i živeti u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu - kaže ministar Rasim Ljajić. - Vlada treba da iznađe mogućnost da tu realnost uvaži, jer Srbija će biti na Kosovu koliko bude Srba i treba da se učini sve da se tim ljudima obezbede uslovi da opstanu. Dokle god su oni tamo postoji realna šansa za političku i diplomatsku borbu, koju Srbija vodi. Ukoliko se ljudi isele, sva diplomatska bitka biće unapred izgubljena.

Bogdanović kaže da su ljudi na Kosovu besni i obeshrabreni odlukom Ustavnog suda, ali veruje da ih to neće pokolebati da ostanu u svojim domovima.

Da je ovakva mera neophodna smatra većina zaposlenih u budžetskim ustanovama u pokrajini. Direktor Osnovne škole "Braća Aksić" u Lipljanu Jugoslav Crvenković ističe da je ovakav potez vlasti u Beogradu nužan, jer su troškovi života na Kosmetu neuporedivo veći nego u ostatku zemlje.

- Odluka Ustavnog suda naišla je na opravdani revolt Srba na Kosovu - navodi Crvenković. - Ona pod znak pitanja stavlja puku egzistenciju Srba u pokrajini. Primera radi, litar mleka u Lipljanu košta oko 100 dinara, što je znatno skuplje nego u ostalim gradovima.

Priču o navodnim visokim iznosima koje su primali Srbi u budžetskim ustanovama i preduzećima naš sagovornik - oštro odbacuje. Ovakav stav potkrepljuje prosečnom zaradom nastavnika, koja je sa "kosovskim" dodatkom iznosila jedva 60.000 dinara. Učiteljska je još i niža, dok je njegov direktorski ček bio je "težak" - 63.000 dinara.

Na dodatni teret za Srbe na Kosmetu slično gleda i dr Jelica Krčmarević, direktorka Zdravstvenog centra u Gnjilanu. Ova ustanova brine o zdravlju 40.000 žitelja ukupno četiri opštine u pokrajini. Kako kaže, ukidanje dodatka može da dovede do odliva stručnog kadra iz pokrajine, što će ugroziti ionako nizak kvalitet života tamošnjih Srba.

- Troškovi života na jugu veoma su veliki. Najveći deo zaposlenih su raseljena lica koji su napustili svoje domove i žive pod kiriju. Hrana je paprena, koliko i ostale potrebe - objašnjava kosovske prilike dr Krčmarević, i negira da je dodatak predstavljao diskriminaciju.

Prema njenim rečima, lekar opšte prakse jedva se sastavljao i sa starom platom od 70.000 dinara. Kao prvi čovek Zdravstvenog centra ona je zarađivala oko 100.000 dinara.

E. V. N.

Nastavak na S media...