Izvor: Politika, 24.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlada ne smanjuje broj pomoćnika ministara
Plan racionalizacije troškova u državnoj upravi ne podrazumeva smanjenje broja državnih sekretara i pomoćnika ministara, poručuje premijer Mirko Cvetković. – Prokopijević: Uštede ako se pređe na elektronsku upravu i ukinu nepotrebni propisi
Premijer Mirko Cvetković i ministar finansija Diana Dragutinović negirali su juče da postoji plan za smanjenje broja zaposlenih u državnoj upravi. Predsednik vlade je poručio da se priprema racionalizacija troškova u državnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << administraciji, ali da smanjenje broja državnih sekretara i pomoćnika ministara nije na dnevnom redu.„Racionalizacija da, ali oprezno i pažljivo da ne bismo ugrozili funkcionalnost sistema”, poručio je on. Diana Dragutinović je rekla da nije upoznata sa bilo kakvim planom o racionalizaciji broja zaposlenih.
Ali ideja da se na ovaj način uštedi, koju je nedavno lansirao državni sekretar Ministarstva finansija Slobodan Ilić, nije u potpunosti odbačena. U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike kažu da će ministar Rasim Ljajić možda već na prvoj sednici vlade predložiti da se broj državnih sekretara sa sadašnjih šest smanji na dva, dok bi se broj pomoćnika smanjio sa pet na četiri. I u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja ističu da su smanjili broj pomoćnika ministara sa 15 na 11, dok je broj državnih sekretara smanjen za jedan.
U 24 vladina ministarstva trenutno je, prema našim podacima, zaposleno 67 državnih sekretara i 108 pomoćnika ministara, a bilo bi pet službenika više da zbog odlaska na ambasadorske funkcije nisu ostala upražnjena mesta pomoćnika ministara spoljnih poslova.
Ukoliko bi se vlada i odlučila da zbog štednje smanji broj pomoćnika ministara i državnih sekretara, to za državnu administraciju, u kojoj radi oko 28.000 osoba, ne bi bila značajna ušteda, smatraju stručnjaci. Iako u ministarstvima pomoćnici i državni sekretari, uz ministre, imaju najveću platu, koja se kreće od 90.000 do 110.000 dinara, smanjenjem bi se ostvarila zanemarljiva ušteda. Miroslav Prokopijević kaže da bi to bilo „bacanje prašine u oči” i umesto ukidanja desetak radnih mesta predlaže kao pravu meru štednje racionalizaciju broja zaposlenih u celoj državnoj administraciji i prelazak na elektronsku upravu. Da bi vlada pokazala da štedi, trebalo bi da do kraja sprovede reformu javne uprave i lokalne samouprave i da ukine nepotrebne propise, smatra on.
Ekonomista Danijel Cvetičanin predlaže da se smanji broj ministarstava na devet. „Svako smanjenje je dobrodošlo, ali ako koristim jednu čačkalicu dnevno umesto dve, kakav je moj doprinos štednji”, kaže Cvetičanin.
Aktuelna vlada sastavljena je od predstavnika nekoliko stranaka i to bi moglo da zakomplikuje „seču” visokih službenika po ministarstvima, jer su brojni partijski kadrovi zaposlenje našli baš kao državni sekretari, postavljeni na osnovu koalicionog sporazuma ili kao pomoćnici ministara koji su umesto na osnovu konkursa uglavnom na ta mesta došli „po partijskom ključu” budući da profesionalizacija državne uprave nije završena. Tako se sada ni podatak iz maja prošle godine o oko 28.000 zaposlenih u državnoj upravi ne može sa sigurnošću uzeti kao važeći, jer je u julu formirana nova vlada, sa većim brojem resora od prethodne, a dosadašnje iskustvo pokazalo je da se državni aparat uvećavao sa svakom novom vlašću.
A. Marinković
[objavljeno: 25/02/2009]
