Izvor: Blic, 12.Maj.2015, 15:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Video si rat na televiziji? I tamo je istinski rat
Najvećem broju onih koji su uspeli da pobegnu iz kumanovskog pakla, najbliža „sigurna kuća“ bili su Srbija i opština Preševo. Podaci o broju onih koji su prešli granični prelaz su različiti i kreću se od nekoliko desetina do čak 500. Ipak, dan po smirivanju situacije u Preševu smo se baš namučili da pronađemo nekoliko sagovornika.
U centru grada, u crvenom „golfu“ kumanovskih registarskih oznaka, prepoznajemo grupu došljaka. Prisustvo novinara i foto aparata >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ih je zbunilo. Ne žele da pričaju ni po koju cenu.
Ipak, na sedištu iza suvozača žena otvara vrata. Kaže da se zove Sadije Rakipi (44) i da je pobegla iz kumanovskog pakla.
- Situacija u Kumanovu je katastrofalna. Policija, pucanje, plač, vika i zato sam pobegla. U prvi mah nismo znala kuda ćemo i gde ćemo se smestiti, jer je bilo samo važno izvući se. Odlučili smo da idemo u Srbiju, u Preševo kod rođaka. I na granici je bilo problema, ali smo nekako prošli. Evo, sada smo na sigurnom, ali su mi te scene stalno pred očima – priča Sadije.
Od poznanika saznajemo da su u susednu ulicu iz Kumanova stigli brat i sestra. Reče da ćemo kuću repoznati po „opelu“ metalik boje. On je Zulfi, a ona Imra Fazliu, ali problem je isti.
- Nema izjava, nema slikanja. Zabranjeno nam je da pričamo sa novinarima – rekoše i skoro da pobegoše.
Ipak nas je njihova muka spojila.
- Znaš kako je tamo? Video si rat na televiziji. I tamo je istinski rat. S jedne strane policija, s druge oni, ne znam kako ih zovu. Mnogo je opasno. Naša i kuća strica su uništene, izgorele. Tamo nema države i kako nismo imali kome da se obratimo, pobegli smo ovde kod rođaka da spasimo glavu - kažu.
Kod jedne albanske porodice u naselju Železnička stanica, susrećemo mladu Kumanovčanku Hirje Rakipi (22). Rekla nam je da se tu smestilo 13 članova njene porodice, i da se upravo pripremaju da idu nazad.
- Situacija je nekoliko dana bila katastrofalna. Puca se, odjekuju neki čudni zvuci, a niko ne zna šta će sutra biti. Bili sam nekoliko dana u kući, nismo smeli da izađemo. Kada sam jednoga dana izašla, pitaju me kuda ću i vratili me. Onda smo, svih 13 odlučili da bežimo ovde u Preševo, jer smo znali da ćemo u Srbiji biti sigurni – prepričava situaciju Hirije.
Ona je u međuvremenu telefonom kontaktirala svoje poznanike u Kumanovu. Rekli su joj da se situacija smirila, da se više ne puca i da mogu svi da se vrate.
