Izvor: Studio B, 01.Jul.2013, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usvojene nacionalne strategije
Poslanici republičkog parlamenta usvojili su danas nacionalne strategije za reformu pravosuđa i borbu protiv korupcije za period od 2013 do 2018. godine.
Strategija za borbu protiv korupcije, koja je dobila podršku 134 poslanika, dok je njih 11 bilo protiv, trebalo bi da omogući strateško planiranje i stvaranje efikasnog antikorupcionog sistema u Srbiji u narednih pet godina.
Strategija za reformu pravosuđa, za koju je glasalo 131 poslanik, a 31 bio protiv za cilj >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << ima jačanje poverenja građana u pravne institucije države.
Navodeći da je Strategija smernica za opšti plan borbe protiv korupcije, ministar pravde Nikola Selaković je tokom skupštinske debate ukazao da je ona i najveći test za vladu u zemlji u kojoj je politička korupcija najveći problem.
"U Srbiji ministarstva umeju da napišu zakone, skupštinska većina ih usvoji, ali kada dođe do primene ili je nema ili je delimična, jer nema sredstva, obučenih kadrova, političke volje.Politička korupcija je najgora korupcija koja može da zahvati jedno društvo", rekao je Selaković.
Najavžnije novine koje donosi Strategije za borbu protiv korupcije odnose se na političke stranke, čije bi finansiranje ubuduće trebalo da kontroliše Državna revizorska institucija.
Kao glavni ciljevi izdvajaju se otklanjanje propusta u pravnom okviru koji reguliše finansiranje stranaka, sukoba interesa i kontrole prihoda i imovine funkcionera i uspostavljanje preciznih kriterijuma za vrednovanje rezultata rada i odgovornosti direktora javnih preduzeća, smanjenje diskrecionih ovlašćenja direktora Agencije za privatizaciju i jačanje mehanizama interne finansijske kontrole u javnom sektoru.
Strategija predviđa da sistem zapošljavanja i napredovanja u organima javne vlasti bude isključivo na osnovu kriterijuma i zasluga, kao i da bude obezbeđena transparentnost u radu organa javne vlasti. Taj dokument predviđa i uspostavljanje efikasne saradnje i razmene informacija između policije, tužilaštva, sudova, regulatornih i nadzornih tela i ostalih segmenata društva koji se bore protiv korupcije.
Predviđeno formiranje zajedničke baze podataka za koruptivna krivična dela, što bi organima koji se protiv nje bore trebalo da olakša rad. Posebno je obrađena politička korupcija, korupcija u oblasti javnih finansija, pravosuđa, policije, privatizacija, zdravstva, obrazovanja i sporta, prostornog planiranja i izgradnje i medija.
Planirano je da Ministarstvo pravde i državne uprave na svaka tri meseca analizira sprovođenje Strategije i Akcionog plana za borbu protiv korupcije. Predviđena su i veća ovlašćenja Agencije za borbu protiv korupcije, kao i Saveta za borbu protiv korupcije, koji će pratiti spovođenje strategije i niz drugih mera koje treba da doprinesu efkasnijoj borbi protiv te pošasti.
Kada je reč o Strategiji za reformu pravosuđa, Selaković je poručio da je clj tog ministarstva izgradnja nezavisnog i nepristrasnog pravosuđa u kome se postupa stručno, odgovorno, kvalitetno i efikasno i pravosuđe koje zaslužuje poverenje građana i koje im pravdu čini dostupnom i dostižnom.
Ukazujući da samo u situaciji gde je nezavisnost pravosuđa praćena odgovornošću i gde efikasnost ne podrazumeva samo brzinu već i zakonito, stručno i nepristrasno postupanje može se govoriti o uspešnom pravosudnom sistemu, a to se ne postiže rezovima kakav je napravljen 2009. godine, već stalnim praćanjem i postepenim i stalnim poboljšanjem.
Strategija tako predviđa izmene normativnog okvira imajući u vidu pravnu tradiciju, društveni ambijent u kome se reforma sprovodi kao i potrebu za usaglašavanjem sa evrospkim tekovinama i standardima.
Radi uspešnijeg sprovođenja reformskih mera najdalje u roku od godinu dana predviđa se sprovođenje analize pravosuđa u Srbiji.
Strategija predviđa pet ključnih načela i prioriteta za reformu pravosudnog sistema Srbije - nezavisnost, nepristrasnost i kvalitet pravde, stručnost, odgovornost i efikasnost. Kratkoročne ciljeve Ministarstvo planira da sprovede u roku do godinu dana, srednjoročne za godinu do tri ili dugoročne za tri do pet godina.
Predviđeno je i sprovođenje redovnih periodičnih analiza efikasnosti pravosudne mreže, unapređenom metodologijom i njeno postepeno prilagođavanje potrebama i to kako se navodi - "bez naglih rezova koji sa sobom povlače period prilagođavanja i zastoje u radu".
Usvojeni zaključci na izveštaje regulatornih tela
Skupština je usvojila i zaključke skupštinskih odbora na redovne godišnje izveštaje o radu nezavisnih regulatornih tela za 2012. godinu.
Reč je o zaključcima na godišnje izveštaje o radu Zaštitnika grajdana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao i izveštaje o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja i o Zaštiti podataka o ličnosti.
Takođe, usvojeni su zaključci na izveštaje o radu Državne revizorske institucije i Agencije za borbu protiv korupcije za prošlu godinu. DRI je, kako je rekao predsednik Saveta te institucije Radoslav Sretenović tokom skupštinske debate, u prošloj godini podnela 154 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 23 prijave za privredni prestup i jednu krivičnu.
Tom broju, kako je objasnio, treba dodati prijave koje su podnete početkom godine, a koje se odnose na izveštaj o reviziji za 2012. i 2011. godinu, tako da su ukupno podnete 253 prijave. Od toga je 216 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, 28 prijava za privredi prestup i devet krivičnih prijava.
Agencija za borbu protiv korupcije je, prema rečima njene direktorke Tatjane Babić, u oblasti nespojivih javnih funkcija i sukoba interesa postupala i okončala rad u ukupno 785 od primljenih 872 predmeta, što je oko 90 odsto svih primljenih predmeta u prošloj godini. U odnosu na 2011. godinu, dodala je ona, povećana je približno četiri puta efikasnost obrade i objavljivanja izveštaja o imovini i prihodima javnih funkcionera.
Kada je reč o radu Zaštinika građana, ombudsman Saša Janković je rekao da se 2012. godine za pomoć toj instituciji obratilo 20.000 građana, da se svake godine za 30 odsto povećava obim posla koji obavlja i da u Srbiji postoje sistemski propusti i ljudi koji smatraju da su iznad zakona.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić ukazala je da u Srbiji postoji diskriminacija na osnvou invaliditeta, verskih i političkih ubeđenja, a da je istraživanje pokazalo da 18 odsto građana ima diskriminatorske stavove. Ogromna etnička distance je prema Hrvatima, Albancima, Romima, a zabrinjava i podatak o odnosu prema marginalizovanim društvenim grupama, poput osoba obolelih od HIV, navela je poverenica.
Takođe, poslanici su usvojili i nekoliko kadrovskih odluka, među kojima je i izmena odluke o izboru člana odbora Skupštine Srbije, po kojoj je bivša poslanica Milica Delević (DS) razrešena funkcije člana Odbora za evropske integracije, jer je prethodno podnela ostavku ne mesto poslanika, a na njeno mesto je izabrana Nataša Vučković (DS).
