Izvor: B92, 29.Dec.2012, 10:23   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Usvojen zakon o javnim nabavkama

Beograd -- Skupština je usvojila Zakon o javnim nabakama kojim je predviđena delimična centralizacija javnih nabavki za koje će biti zadužena Uprave za zajedničke poslove.

Za Zakon o javnim nabavkama glasalo je 138 poslanika vladajuće većine, protiv su bila 34 poslanika opozicije, a sedmoro poslanika nije glasalo.

Utvrđeno je da će se preko Uprave za zajedničke poslove sporovoditi nabavke za državne organe, pre svega za potrošnu robu.

Predviđeno je uvođenje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << funkcije građanskog nadzornika koji će nadgledati postupak javne nabavke čija je vrednost veća od milijardu dinara.

Posao građanskog nadzornika moći će da obavlja stručnjak u oblasti javnih nabavki ili udruženje koje se bavi javnim nabavkama, sprečavanjem korupcije ili sukoba interesa.

Predviđeno je smanjenje broja izuzetaka od primene zakona i broja pregovaračkih postupaka, kao i mehanizmi za sprečavanje sukoba interesa i korupcije u javnim nabavkama.

Novim propisom planirano je uvođenje novog postupka – konkurentnog dijaloga.

Nabavke male vrednosti trebalo bi da se sprovode transparentnije, a predviđeno je da se obavezno objavljuje konkursna dokumentacija.

Prvi put su uređene nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti, a povećane su nadležnosti i ovlašćenja Uprave za javne nabavke.

Promenjen je sastav i način rada Republičke komisije za zaštitu prava i data su joj nova ovlašćenja kao što je novčano kažnjavanje za nepoštovanje postupka zaštite prava i nesporovođenje odluka.

Prednosti domaćim ponuđačima i ispručiocima oprema u javnim nabavkama biće zadržane. Naručilac će biti obavezan da sklopi ugovor sa domaćim ponuđačima ako njihova ponuda ne bude skuplja za više od 10 odsto od ponude strane firma ili konzorcijuma.

Rok zastarelosti prekršaja u javnim nabavkama povećan je na tri godine.

Usvajanje novog zakona o javnim nabavkama predložila je grupa od 138 poslanika vladajuće većine, na inicijativu Srpske napredne stranke.

Ukupna vrednost evidentiranih javnih nabavki u Srbiji u 2011. godini iznosila je 293,3 milijarde dinara, što je devet odsto bruto domaćeg proizvoda. Procenjuje sa da se za javne nabavke koje nisu evidentirane godišnje potroši do 180 milijardi dinara.

Očekuje se da će primenom novog zakona, pre svega delimičnom centralizacijom nabavki, uštede u javnim nabavkama iznositi do sedam odsto ukupne vrednosti nabavki, odnosno kako očekuju u vladajućoj koalciji uštede bi trebalo da budu najmanje 600 miliona evra na godišnjem nivou.

Prvi zakon o javnim nabavkma u Srbiji stupio je na snagu 2002. godine i od tada je nekoliko puta menjan.

Naprednjaci i socijalisti zadovoljin, demokrate ne

Naprednjaci i socijalisti zadovoljni su što je Skupština Srbije usvojila Zakon o javnim nabavkama, dok je za opozicionu DS neshvatljivo odbijanje njenog amandmana koji predviđa mehanizam za merenje uspeha tog zakona.

Šef poslanika SNS Veroljub Arsić poručio je nakon usvajanja tog zakona da je Srbija dobila zakon kojim se sprečavaju koruptivni elementi u trošenju javnih sredstava, odnosno novca građana.

Arsić očekuje prve rezultate novog zakona već početkom 2013. godine, a pune rezultate 2014. godine, kada se očekuju i najozbiljnije uštede.

Šef naprednjačkih poslanika je kazao da su neki od amandmana na taj zakon prihvaćeni radi poboljšanja novih rešenja i da se tom prilikom nije gledalo koje su poslaničke grupe predlagale amandmane, već njihova suština.

Arsić je povodom amandmana DS rekao da on nije prihvaćen, jer je tehnički i pravno neispravan.

On je demantovao da je bilo bitnijih zakonskih izmena u poslednji čas, podsećajući da je tekst zakona upućen svim poslaničkim grupama pre dve sedmice, pre nego što je pušten u skupštinsku proceduru.

“Oni koji napadaju zakon nisu uspeli da ostvare svoj uticaj prilikom donošenja ovog zakona”, smatra Arsić.

I SPS je zadovoljna donošenjem novog zakona, a poslanik te stranke Dejan Radenković poručuje da će on pre svega uštedeti novac poreskih obveznika, ali i unaprediti i poboljšati uvid u javnost postupaka i sprovođenja javnih nabavki.

Kada je u pitanju njegov amandman kojim je predložio da se i planovi javnih nabavki objavljuju na internet portalu, što nije prihaćeno, Radenković je kazao da je on za cilj imao povećanje uvida javnosti i omogućavanje većem broju ponuđača da učestvuju u tim postupcima.

“Postojala su i druga mišljenja, normalno je da se u parlamentu vodi rasprava o raznim predlozima, ostavićemo nekom kasnijem vremenu da vidimo da li je ovo bolje rešenje ili ono što smo mi predlagali. Naše sugestije su u dobroj meri prihvaćene”, kazao je Radenković.

On je poručio i da Srbija konačno ima jedan sistemski zakon koji će u dobroj meri omogućiti velike uštede u budžetu.

“Iznenađen sam što nisu svi glasali za ovaj zakon, ko god se zalaže za kontrolu trošenja novca i javnih sredstava trebalo je danas da glasa za Zakon o javnim nabavkama, neshvatljivo je da neko ne glasa, jer nije usvojen neki amandman koji je kranje besmislen. Predložiti unapred uštede u budzetu tako što će se otvoriti neki račun u kome će se uplaćivati, vi nikada ne možete unapred da isplanirate šta će se uštedeti, to je totalno nestručno, nismo mogli da se složimo sa tim”, rekao je Radenković povodom amandmana DS.

Demokrate su nakon što nije prihvaćen njihov amandman poručile da se može konstatovati da vladajuća većina ne veruje u sopstveni zakon.

Uz objašnjenje da je njihov amandman omogućavao uspostavljanje mehanizama provere ušteda, poslanik te stranke Božidar Đelić rekao je da demokrate nisu mogle zbog toga da glasaju za nova rešenja.

“Očekujemo da ćemo u sledećoj godini kroz dodatne aktivnosti uspeti da uspostavimo kontrolu efekata ovog zakona i da naši građani vide da li je to sve bila predizborna ujdurma ili nešto što je korisno za njih i našu privredu”, rekao je Đelić.

Mehanizam koji je DS predložila, kako je objasnio, omogućava merenje uspeha tog zakona.

“Ako je SNS već obećala da će Zakon o javnim nabavkama uštedeti između 600 miliona i milijardu evra neshvatljivo je njihovo odbijanje da se usvoji amandman DS koji omogućava da se proveri takva tvrdnja”, naveo je Đelić.

Đelić je objasnio da je predlog DS bio da u budžetu za sledeću godinu, kroz rebalans, budu smanjene stavke kupovine dobara i usluga za iznos od 600 miliona evra i da se istovremeno formira budžetski fond u istom iznosu.

“Predložili smo da tako ušteđeni novac ide na porodilje, samohrane majke, podršku najsiromašnijim penzionerima, podršku poljoprivrebi, privredi, izgradnji infrastrukture”, objasnio je Đelić.

Kada je u pitanju taj zakon, Đelić je kazao da zabrinjava “manjak profesionalizma”, budući da je predlagač – 138 poslanika vladajuće većine, “u poslednji sekund setio da neke stvari moraju da se menjaju”.

“To pokazuje neprofesionalnost ili pritisak određenih interesnih grupa i to je veoma loše”, rekao je Đelić.

Njegova stranka je, kako je dodao, zadovoljna usvajanjem Zakona o Razvojnom fondu Vojvodine i dogovora republičke i pokrajinske vlade tim povodom, kao i povlačenjem amandmana URS “koji je pretio da u potpunosti obezvredi ovaj novi zakon”.

DS je glasala i za zaduživanje Srbijagasa za izgradnju Južnog toka, a Đelić je ukazao i na kontinuitet državne politike.

“Mi kao stranka i tadašni predsednik DS i Srbije Boris Tadić inicirali smo razgovore sa Rusijom koji su doveli do zaključenja naftnog i gasnog aranžmana. I zbog toga, mada nismo predložili ovaj zakon, podržali smo ga, jer ima koristi za građane i državu. Rusija je strateški partner Srbije naročito u domenu energetike”, zaključio je Đelić.
Pogledaj vesti o: JAT

Nastavak na B92...