Izvor: Politika, 21.Okt.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ustupili mesto Medvedevu, a nisu se ni rukovali
Omerović: Bila mi je čast da istomišljeniku u odnosu na Drugi svetski rat ustupim mesto. – Čanak se vratio u Novi Sad jer nije uspeo da uđe u Dom Narodne skupštine
Trojica poslanika vladajuće koalicije Meho Omerović (SDP), Aleksandar Jugović (SPO) i Nenad Čanak (LSV) ustupili su svoja mesta na posebnoj sednici Narodne skupštine Srbije, gostima, Dmitriju Medvedevu, ruskom predsedniku, i šefovima diplomatije dve zemlje, Vuku Jeremiću i Sergeju Lavrovu. Učinili su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << to, kako kažu, sa zadovoljstvom, ali nisu zbog toga imali nikakve privilegije na koktelu posle sednice. Naprotiv, Omerović nije, od gužve, stigao da se rukuje sa ruskim predsednikom, a Čanak nije uspeo da uđe u zgradu Doma Narodne skupštine, pa je propustio sednicu i vratio se u Novi Sad.
Koliko je svima bilo važno njihovo mesto u sali, koje je odavno određeno odlukom Administrativnog odbora, najbolje svedoči to što su na sastanak kod Slavice Đukić-Dejanović, predsednice parlamenta, na kojem se razgovaralo o protokolu prilikom posete ruskog predsednika, došli ne samo svi šefovi poslaničkih grupa već i predstavnici svake stranke u parlamentu. Osim Omerovića, Jugovića i Čanka, niko drugi nije morao da se premešta, a na ovoj sednici su i svi potpredsednici zauzeli svoja mesta za „predsedničkim stolom”.
Meho Omerović, koji je ustupio mesto Medvedevu, kaže za „Politiku”, da je njemu to bila „čast i zadovoljstvo”. Kako se došlo do toga da baš ova tri mesta budu rezervisana za goste, Omerović objašnjava:
„Ova tri mesta su nekako centralna kad se radi o kamerama RTS-a koje prenose skupštinske sednice. Bio sam srećan što baš ja ustupam mestu Medvedevu, jer delimo potpuno isti pogled na Drugi svetski rad i ulogu Crvene armije i Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije u oslobođenju Beograda. Jedini sam ja u Skupštini Beograda bio protiv ukidanja imena ulice generala Ždanova, kao predsednik Odbora za rad i boračka pitanja svake godine polagao sam vence na Spomenik oslobodiocima Beograda i činiću to i sledeće godine, kad ovde opet budu zaboravili taj datum, kao što su ga zaboravljali i pre”.
Omerović, ipak, nije uspeo da se rukuje sa Medvedevim, a zašto, ovako objašnjava:
„Bilo je nezamislivo kako su se ljudi sjatili oko Medvedeva i to sve istaknuti ’levičari’ i oni koji su glasali za izjednačavanje ravnogoraca i partizana, da smo se kolega Branko Ružić (SPS) i ja čudom čudili što nismo došli na red da se rukujemo od onih koji su preko noći postali ljubitelji Crvene armije”.
Aleksandar Jugović (SPO), kratko kaže za „Politiku” da je njemu bila čast što je, zbog predsednika Medvedeva, morao da napusti svoje mesto, a ni on nije uspeo da se pozdravi s njim.
Nenad Čanak nije uspeo ni da dođe na sednicu. Kako su nam ispričale njegove stranačke kolege, Čanak je uz pomoć policajca na motoru stigao do Skupštine grada Beograda, a odatle je morao do Doma Narodne skupštine da dođe pešice, što je njemu, zbog poznatih zdravstvenih problema, bilo nemoguće. Lider LSV-a pokušao je da ubedi obezbeđenje da ga pusti da kolima dođe do sporednog ulaza u zgradu doma, ali ono je ostalo neumoljivo. Čanak je onda javio kolegama da ne može da uđe i da se vraća u Novi Sad.
M. Čekerevac
[objavljeno: 22-10-2009]
