Izvor: Blic, 15.Apr.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U svoju korist a na štetu građana
Nema nijednog državnog posla u Srbiji koji stranke nisu prisvojile ili pokušale da iskoriste u kampanji. Očigledno štetne ugovore predstavljaju kao dobre, a nacionalne interese podređuju trenutnom marketingu koji će ih dovesti do vlasti, upozoravaju sagovornici „Blica" i strahuju da bi Srbiji mogla biti naneta dugoročna šteta, jer nema nezavisnih državnih institucija koje bi branile nacionalne interese.
Narodnjačka koalicija je, na primer, uradila sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da kampanju (2. aprila) počne presecanjem vrpce na budućem putu Horgoš- Požega, iako bi to bio proizvod lošeg koncesionog ugovora. Sporazum sa EU sveden je u kampanji na stranački program jedne koalicije, a energetski sporazum sa Rusijom na strateški potez kojim se brani Kosovo, iako je na delu međustranački dogovor o prodaji jednog javnog preduzeća mimo tendera.
Premoć partija nad državom
- Potpuno je jasno kolika je premoć partija nad državom, kao što je jasno da u koncesiji za autoput Horgoš-Požega nema državnog, već isključivo stranačkog interesa. Taj posao je odličan za tužilaštvo, a ne za državu, i ne treba posebna pamet da se setimo da su nas deset godina ubeđivali da ćemo iz izolacije izaći samo ako izgradimo međunarodni put koridor 10, da bi onda napravili ugovor o izgradnji puta Beograd-Požega. Takođe je samo stranački interes sprečio predstavnike drugih stranaka u Vladi da taj ugovor ne obore. Sada u kampanji to rade, jer bi ih birači, inače, pitali po čemu se razlikuju od svojih protivnika - kaže za „Blic" Verica Barać, predsednica Savet za borbu protiv korupcije.
Kad već nisu uspeli da preseku vrpcu na autoputu, predstavnici DS i DSS, na čelu sa Koštunicom, trkali su se ko će pre otvoriti most u Kraljevu. Most je otvoren tri puta, Koštunica je stigao treći. Državni i nacionalni interesi stavljeni su u funkciju partijskih propagandi i profita njihovih centrala. U nedostatku državnih institucija koje bi trebalo da brane nacionalne interese, građanima je uglavnom nejasno da li su na gubitku kada predstavnici jedne stranke zaustave predstavnike suparničke partije da izvedu neki veliki „državni" posao.
Stranke neće nezavisne institucije
Baraćeva upozorava da su vladajuće stranke učinile sve da onemoguće rad nezavisnih državnih institucija koje bi trebalo da ih kontrolišu i da su svi dosadašnji izbori pokazali da stranke, kada osvoje deo vlasti, potpuno zaborave na predizborne kritike i nastave da se ponašaju kao da je država svojina njihovih partija.
- Partijama nije u interesu da jačaju državu jer bi ih ona ograničila. Setite se samo koliko je DS kritikovala način trošenja novca iz Nacionalnog investicionog plana, a kada je ušla u vlast nije se potrudila da donese zakon o tome šta su to projekti od državnog interesa. Ni opozicija nije bolja. Šta je SRS učinila da poveća kontrolu. Apsurd je da ta stranka nikad nije tražila završni račun trošenja novca iz budžeta. Samo pričaju svašta u kampanji - kaže Baraćeva.
Nedavno su na sednici Vlade ministri DS i G17 plus sprečili da energetski sporazum sa Rusijom ode na ratifikaciju u Skupštinu Srbije. I taj sporazum je narodnjačka koalicija u predizbornoj kampanji „prisvojila", a zahvaljujući zaglušujućem marketingu, nije se jasno čulo pitanje kako je moguće da NIS kao javno preduzeće bude prodato u „međupartijskoj" trgovini.
Ne ponašaju se domaćinski
- Brine me mogućnost da zbog stranačke kampanje i nekog kratkoročnog stranačkog interesa i dobrog marketinga, Srbiji bude počinjena dugoročna šteta. To je ono što sada DSS radi: protiveći se potpisivanju sporazuma sa EU, dobijaju poene na nekakvom patriotskom imidžu - a, u stvari, pokazuju nerazumevanje na koji način funkcioniše savremeni svet. Treba sve što stranke rade posmatrati sa stanovišta dobrog i domaćinskog poslovanja, pa videti da, ako su Bugari dobili znatno bolje uslove za gasovod od nas, to znači da je naš posao loš - zaključuje Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa.
Sagovornici „Blica" upozoravaju da je i na kampanju i strategiju borbe za očuvanje Kosova, koju je prisvojila praktično samo DSS kao svoju predizbornu kampanju, potrošeno jako mnogo vremena i novca. Da su htele, stranke su svoje napore mogle bar u istoj meri usmeriti na jačanje institucija koje bi branile državne interese.
