Izvor: Politika, 25.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri albanske učenice udaljene sa nastave zbog marame
Srbica – Rasprava o mestu verskih simbola u sekularnom društvu, kakva se odvija u Francuskoj, Turskoj, Britaniji i još nekim zemljama, prenela se i na Kosovo, ali u malo drugačijem kontekstu.
Tri albanske srednjoškolke sa Kosova prošle sedmice su udaljene sa nastave zbog toga što su nosile hidžab, tradicionalnu maramu kojom muslimanke pokrivaju glavu, javio je Asošiejtid pres navodeći da u separatističkoj srpskoj pokrajini postoji strah da će "previše muslimansko Kosovo" >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otežati put ka nezavisnosti.
"Religija ne samo da nanosi štetu našoj težnji ka nezavisnosti nego i čitavom našem konceptu. Ona je štetna za kosovsko društvo, za našu viziju", izjavio je za AP Redžep Ismajli, predsednik Kosovske akademije nauka, koja okuplja vodeće intelektualce u pokrajini.
Za Fatmiru Jašari, jednu od kažnjenih učenica škole "Hamez Jašari" u Srbici, nekadašnjem uporištu OVK-a, ovo je lično pitanje.
Ona i dalje ide u školu u crnoj uniformi sa amblemom škole, na kojem je portret jednog od poginulih albanskih boraca, ali nosi i svilenu plavo-belu maramu na glavi, koju, kako tvrdi, neće skinuti.
"Nadam se da me neće terati da biram između ovo dvoje, ali ako budem morala, izabraću maramu", odlučna je ova srednjoškolka.
Neki nastavnici joj dopuštaju da prisustvuje nastavi, a neki ne.
Direktor Hamdi Nuredini kaže da su uputstva stigla od pokrajinskog ministra za obrazovanje i da po njima u školi nije dozvoljeno nošenje marama i drugih verskih simbola.
"Danas imamo dve devojke koje nose marame. Ako im dozvolimo, sutra ćemo imati na stotine učenica sa maramama i pitaćemo se kakva je ovo škola, verska ili državna", kaže direktor, a prenosi AP.
Škola se nalazi u oblasti koja je među najnerazvijenijima na Kosovu. U centru grada izgrađena je prostrana džamija.
Iste nedelje je suspendovana još jedna devojka iz Fatmirine škole, ali i učenica iz jedne druge škole na Kosovu.
Ilber Hisa, kosovski istoričar i političar, pozdravio je odluku školskog odbora objašnjavajući da je na Kosovu čvrsto uspostavljeno sekularno obrazovanje.
"Skidanje hidžaba pre pola veka bilo je dostignuće u pravcu emancipacije Albanaca. Ono sada ima kulturni i sociološki karakter", rekao je Hisa.
Institucije u pokrajini, pod nadzorom UN, vode računa da se ne vezuju za islam strahujući da bi snažan muslimanski identitet mogao da nanese štetu težnji ka nezavisnosti od Srbije, koja je pretežno pravoslavna hrišćanska zemlja, podseća agencija.
Neki kosovski analitičari izrazili su zabrinutost da je skepticizam pojedinih evropskih zemalja prema nezavisnom Kosovu delimično posledica islamskog nasleđa pokrajine.
Prema zapadnim obaveštajnim izvorima, delovi Bosne i Kosova sa pretežno muslimanskim stanovništvom mogli bi da postanu centri za regrutovanje takozvane "bele Al Kaide" – muslimana sa zapadnjačkom fizionomijom, koji bi lako mogli da vrše terorističke napade u evropskim ili američkim gradovima, navodi AP.
U međuvremenu se nastavlja rasprava o tome kakvo će Kosovo biti kao država, ako postane država.
"Bilo je lako zalagati se za poštovanje zapadnih demokratskih principa za vreme represije srpskog režima. Ali kada je Zapad konačno došao na Kosovo, ljudi su pohrlili u džamije. To neće nužno napraviti od Kosova versku državu, ali će svakako otvoriti užarenu raspravu o tome kakvo bi ono trebalo da bude", rekao je za AP Dukađin Gorani, komentator albanske nacionalnosti.
Redžep Ismajli, iz Kosovske akademije nauka, veruje da nema mesta za religiju u zacrtanom cilju da Kosovo postane jedna od evropskih demokratija.
"Decenijama smo nastojali da izgradimo sekularnu državu. Vera je pravo građana, ali država mora da bude sekularna", rekao je on.
J. K.
[objavljeno: ]
