Izvor: Politika, 25.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tekst Sporazuma s EU (ne)promenljiv
Povodom insistiranja koalicije Demokratska stranka Srbije – Nova Srbija da se pre potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom unese jasna odredba da EU "u potpunosti garantuje i poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije u međunarodno priznatim granicama", i mišljenja evropskih poslenika su podeljena: dok jedni smatraju da taj dokument koji je Srbija već parafirala, početkom novembra, nije mogućno menjati između parafiranja i potpisivanja, drugi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ukazuju na to da ni tako nešto ne treba sasvim isključiti.
Jelica Minić, iz Evropskog pokreta u Srbiji, kaže da joj nije poznato da se u praksi događalo da se tekst sporazuma sa EU menja između njegovog parafiranja i potpisivanja i da je "završena priča" kada se jedan sporazum parafira, a da je "potpisivanje prosto tehnički deo posla".
I naš neimenovani izvor, blizak Vladi Srbije, potvrđuje da, odista, nije uobičajena praksa da se nešto što je parafirano menja. Ali, s obzirom na to da je priča o slanju misije EU na Kosmet i bez odluke Saveta bezbednosti UN o tome, plasirana posle toga, što, takođe, nije uobičajena situacija, naš vrlo upućeni sagovornik priznaje da je "ipak sve moguće".
Imajući u vidu trenutno političko raspoloženje u Srbiji u vezi sa potpisivanjem SSP i raniju najavu Božidara Đelića, potpredsednika Vlade Srbije, da bismo 28. januara mogli da potpišemo sporazum sa EU, zanimalo nas je šta će se dogoditi ako EU, bez davanja posebne garancije o poštovanju teritorijalnog integriteta Srbije, ponudi taj datum, a Srbija ga ne prihvati? Minićeva kaže: – Ako se ovakve poruke budu emitovale iz Srbije, narednih nedelja, kao što je počelo prošle sedmice, bojim se da EU neće ni izaći sa takvom ponudom.
Evropska unija, svakako neće ponuditi potpisivanje SSP, ako prethodno u Briselu ne shvate da ovde postoji interes da taj sporazum bude potpisan, smatra i naš drugi izvor podsećajući da se u međunarodnim odnosima "prvo ispipa teren, vidi se da li je neka radnja izvesna, pa se ona i sprovodi ili ne sprovodi".
Ukoliko bismo, ipak, potpisali sporazum sa EU 28. januara, taj dokument prvo treba da bude ratifikovan u Skupštini Srbije, i u parlamentima država članica EU, a potom odobren i u Evropskom parlamentu (prostom većinom). Sudeći prema dosadašnjoj praksi, proces ratifikacije u evropskim zemljama obično traje do dve i po godine. Da bi taj dokument bio važeći, moraju da ga ratifikuju sve države članice EU.
Na hipotetičko pitanje da li bi moglo da se desi da neka država o sporazumu raspravlja znatno ranije kako ga ne bi izglasala i time blokirala ceo dokument, objašnjenje je jednostavno: vlada dotične zemlje ne mora da stavlja nešto na ratifikaciju da bi ta ratifikacija propala, već uopšte neće staviti sporazum na potvrdu u svom parlamentu.
– Ukoliko se postigne konsenzus u samoj EU da se ozvaniči takav sporazum, lično sumnjam da bi bilo koja od država članica to blokirala – ističe Minićeva.
Do dana stupanja na snagu SSP, primenjuje se tzv. Privremeni sporazum, za koji nije potrebna ratifikacija u državama članicama, (već samo ratifikacija u srpskom i evropskom parlamentu), koji bi trebalo da bude potpisan istoga dana, kada i SSP. Minićeva naglašava da taj dokument našoj privredi "omogućava brojne privilegije za nastup na tržištu EU".
Privremeni sporazum čine, zapravo, delovi SSP i predstavljaju njegov "isečak". Čine ga prevashodno oni delovi sporazuma koji se odnose na slobodno kretanje robe, znači namenjeni su trgovini sa EU i koji su u isključivoj nadležnosti Evropske komisije.
A, da li bi moglo da se očekuje da neko u Evropskom parlamentu iskaže svoje neslaganje sa Privremenim sporazumom i da on na taj način vrlo brzo bude blokiran? To je malo verovatno, jer je za njegovu potvrdu predviđena "procedura pristanka", što znači da se o njemu ne ne raspravlja.
Teško je očekivati i da će bilo koja zemlja članica blokirati proces, ako jednom dođe do obostrane političke volje da se taj sporazum zaključi, misli Minićeva i dodaje da se to nije dogodilo do sada.
– Jedino mi bismo mogli da napravimo takve incidente da se sporazum dovede u pitanje – naglašava ona.
Inače, Privremeni (naziva se još i "prelazni") sporazum traje sve dok SSP ne stupi na snagu.
Razlike u stavovima, teoretski gledano, mogle bi da se pojave i u samom procesu ratifikacije SSP u državama članicama. Kako? "Tako što pojedine države mogu da taj sporazum gurnu ukraj i da se ne obaziru na njega, sve dok se ne ispune njihovi određeni uslovi".
Dosadašnji plan Srbije bio je, inače, da istog dana kada bude potpisan sporazum sa EU zatražimo i status kandidata.
Da bi nam taj status eventualno odobrili, predsedavajuća EU mora da sazove sve države članice i da ih upozna sa zahtevom da naša država želi da postane članica EU. Ukoliko procene da je taj zahtev realan, Evropska komisija dobija, onda, mandat da ispita spremnost za EU. U tom trenutku, Komisija počinje i rad na famoznom upitniku, od nekih 4.000 pitanja, koji bi bili dostavljeni našoj strani. Nakon dobijenih odgovora, Evropska komisija bi sastavila mišljenje o spremnosti Srbije da, u dogledno vreme, postane država članica. Ukoliko je to mišljenje pozitivno, EU daje status kandidata i određuje datum početka pregovora o članstvu. Do aktuelne evrodileme, računalo se da bi Srbija statusu kandidata mogla da se nada krajem 2008. godine.
Biljana Čpajak
--------------------------------------------------------------------------
Čurkin: Tema Kosova ostaje na dnevnom redu
SB UN Moskva/Njujork – Ambasador Rusije pri UN Vitalij Čurkin najavio je juče da bi sredinom januara moglo da se održi sledeće zasedanje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koje će biti posvećeno razmatranju rada misije UN na Kosovu, ocenjujući da je reč o suštinski važnoj sednici.
Tema Kosova ostaje na dnevnom redu Saveta bezbednosti UN, kao i zvanični nacrt predsedničke izjave Saveta koji je predložila Rusija, izjavio je Čurkin ruskim novinarima u sedištu UN u Njujorku, dodajući da NATO i Evropska unija "nemaju ovlašćenja za rešenje tog pitanja". "Samo Savet bezbednosti UN može da donosi odluke koje mogu biti donete nakon dogovora između Beograda i Prištine", istakao je Čurkin i ponovio da za svako evropsko vojno ili civilno prisustvo na Kosovu mandat mora da odobri SB UN, javila je agencija Itar-Tass.
Prema agenciji RIA Novosti, Čurkin je rekao da je od suštinske važnosti sednica na kojoj sredinom januara treba da bude razmotren izveštaj Misije UN na Kosovu (Unmik). "Na toj sednici planira se prisustvo jednog od funkcionera Srbije", rekao je Čurkin.
Prema njegovoj najavi, Rusija bi do tog datuma mogla da predstavi Savetu bezbednosti UN neke elemente "mape puta" za rešavanje statusa Kosova na osnovu kompromisa Beograda i Prištine.
Prema Čurkinovim rečima, posle sednice SB od 19. decembra, "mapa puta" mogla bi da predstavlja dodatni stimulans za produžetak pregovaračkog procesa o budućem statusu južne srpske pokrajine.
Razradu takvog dokumenta neophodno je voditi na osnovu Rezolucije 1244, normi međunarodnog prava i Povelje UN, naglasio je Čurkin.
To bi omogućilo, s jedne strane, uvažavanje interesa strana i prioritete vodećih međunarodnih faktora u rešavanju kosovskog pitanja, a s druge, da se označi putokaz kretanja strana ka saglasnosti, uključujući i puteve njihove zajedničke evrointegracione perspektive, rekao je ruski diplomata.
Tanjug
[objavljeno: ]
