Izvor: Politika, 25.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sto dolara za svaki glas iz dijaspore
U dijaspori glasalo samo 18.738 birača, a okvirna cena ovog glasanja oko 115.000.000 dinara. – Na izbore u inostranstvo putovalo oko 1.500 članova biračkih odbora
Na minulim parlamentarnim izborima od 51.211 birača, registrovanih u inostranstvu, glasalo ih je 18.738, ili 36,5 odsto. Koliko će tačno koštati glasanje dijaspore, znaće se za desetak dana, kad se svedu računi, a okvirna suma namenjena ovim izborima iznosi oko 115.000.000 dinara. Kada se ovaj iznos podeli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << s brojem birača koji su glasali ispada da svaki glas iz dijaspore košta oko šest hiljada dinara, odnosno oko sto dolara.
Najveća stavka u ukupnoj sumi jesu troškovi članova biračkih odbora, a iz Srbije je, na razne destinacije u svetu, ovim povodom otputovalo oko 1.500 ljudi, što znači jedan čovek na 12 birača.
Kao i ranijih godina, i sada se već mogu čuti pritužbe na „izborne putnike”, jer je mnogo onih koji su svoj put shvatili kao priliku da vide rođake ili da malo „šopinguju” o trošku države. Od 22 izborne liste, svoje predstavnike u biračke odbore u inostranstvu poslalo je njih 14, a samo dve od njih izborile su se za parlamentarni status – Liberalno-demokratska partija i „Mađarska sloga – Ištvan Pastor”.
Velike stranke ni ovaj put nisu slale svoje predstavnike u inostranstvo. One, uglavnom, u proširene biračke odbore imenuju ljude iz zemlje u kojoj se glasa. Na spisku onih koji nisu slali svoje predstavnike su sledeće liste: „Za evropsku Srbiju – Boris Tadić”, Srpska radikalna stranka, DSS – NS – Vojislav Koštunica, SPS – PUPS – JS, „Bošnjačka lista za evropski Sandžak – Dr Sulejman Ugljanin”, „Ujedinjeni Vlasi Srbije – Dr Predrag Balašević”, Unija Roma Srbije i Koalicija Albanaca Preševske doline.
Liste koje su poslale svoje predstavnike nisu uradile ništa protivzakonito jer svaka ima pravo da, na svaku destinaciju u inostranstvu, pošalje po dva čoveka. Druga je stvar kako su se oni tamo ponašali. Na ovim parlamentarnim izborima glasalo se u 42 zemlje na 75 biračkih mesta, a bilo je prijavljeno oko 1.600 „izbornih putnika”, međutim, otputovalo ih je oko 1.500. Različiti su razlozi što svi prijavljeni nisu otputovali, nekima, na primer, nije bio uredan pasoš, dok drugi kolektivno, voljom zemlje u kojoj se glasa, nisu dobili vize. Tako, na primer, niko nije otputovao u Kanadu i Libiju, jer ambasade tih zemalja nisu htele da izdaju vize, pa je naša država uštedela nešto novca. Za Kanadu je, na primer, bilo prijavljeno 17 putnika za četiri biračka mesta i 1.668 birača, od kojih je glasalo samo njih 667, a trebalo je samo po osnovu njihovih dnevnica izdvojiti od 68 do 92 američka dolara, u zavisnosti od toga u koji grad su putovali.
Zanimljivo je, na primer, da nije bilo predviđeno otvaranje biračkih mesta u Kataru, zemlji znanoj po nafti i čuvenoj televiziji Al Džazira, ali je, na zahtev naših građana koji tamo rade, omogućeno glasanje i tu je bio najveći odziv – od 103 prijavljena birača glasalo ih je 90, ili 87,3 odsto. U Katar su iz Beograda otputovala samo dva predstavnika lista, a dnevnica iznosi 91 američki dolar.
Kako nam je rečeno u Republičkoj izbornoj komisiji, nisu sve liste iskoristile mogućnost da pošalju 150 svojih ljudi u svet, koliko su mogli i najviše se putovalo u evropske zemlje, mnogo manje u Australiju i Ameriku. Zanimljivo je, na primer, i da su dnevnice za Moskvu 24 američka dolara više od onih za Njujork i iznose 125 dolara.
Nisu, međutim, dnevnice najveća stavka u troškovniku po putniku, mnogo više novca treba izdvojiti za smeštaj, prevoz... I ovde, međutim, ima ograničenja, pa niko ne može odsesti u hotelu s pet zvezdica, ne može putovati avionom ako mesto u koje se uputio nije više od 700 kilometara... Svi moraju, kad se vrate, da podnesu račune i da opravdaju troškove. Koliko je novca potrošeno na izbore u inostranstvu znaćemo tek kad se svi računi predaju i obrade. Na ovogodišnjim predsedničkim izborima, glasanje 11.539 birača u dijaspori koštalo je 15.754.575 dinara, od ove sume na smeštaj 500 članova proširenih sastava biračkih odbora, dnevnice i prevoz otišlo je 9.930.000 dinara, od toga je za prevoz izdvojeno 2.700.000 dinara.
O visokim troškovima glasanja dijaspore polemiše se otkako je ono omogućeno. Da podsetimo, izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika iz februara 2004. godine, a voljom svih stranaka, prvi put je dijaspora dobila mogućnost da glasa.
Ni na jednim izborima, međutim, nikada nije glasalo više od dvadesetak hiljada ljudi, pa je, takoreći, odmah posle prvih izbora počelo da se razmišlja kako racionalizovati ove troškove.
Marko Blagojević, programski direktor Cesida, kaže da je ova organizacija pre pet-šest meseci za potrebe Ministarstva dijaspore napravila jednu studiju na 110 strana, navodeći iskustva drugih zemalja, s nekoliko kompletno obrazloženih predloga rešenja za izmene našeg zakona. Blagojević kaže da bi, na primer, naši državljani u inostranstvu mogli da glasaju poštom ili Internetom. Moguće je, kaže, kao u Velikoj Britaniji, uvesti posrednika, odnosno dati pravo biraču da poveri svoj glas nekome ko bi za njega glasao. Prema Blagojevićevim rečima, svako od ovih rešenja ima svoje prednosti i mane, ali, ipak, pretežu dobre strane. Da podsetimo, do 2000. godine, našim zakonom bilo je, na primer, vojnicima omogućeno da glasaju poštom, ali je ovo rešenje ukinuto zbog manipulacija glasovima.Naš sagovornik ističe da se Ministarstvo dijaspore ozbiljno bavilo ovom Cesidovom studijom, ali „ušli smo u neku seriju izbora pa nije bilo vremena da se ovo pitanje reši, nadam se da će ga rešiti nova vlada i parlament”.
Slično kaže i Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnost Srbija”, koji ističe da troškovi glasanja jesu u nesrazmeri sa efektom izbora u dijaspori, pa bi trebalo izmeniti zakon. Jedno od rešenja bilo bi, kaže, da partije u biračke odbore u inostranstvu imenuju ljude koji žive u tim zemljama.
Sve dok ne promenimo zakon, poreski obveznici će plaćati troškove „izbornih putnika”, pa koliki budu.
Mirjana Čekerevac
[objavljeno: 26/05/2008.]
