Izvor: B92, 22.Sep.2008, 16:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpske enklave - zaboravljeni svet

Priština -- Predsednica Helsinškog odbora u Srbiji Sonja Biserko kaže da su enklave na Kosovu u kojima žive Srbi zaboravljeni svet.

"To je zapravo jedna grupacija koja je bila po strani i kada je u pitanju Beograd i kada su u pitanju kosovska vlada i međunarodna zajednica. Čini se da je ta grupacija bila u senci ili žrtva svega onoga što se dešavalo poslednjih osam-devet godina", rekla je Biserkova u Prištini.

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji predstavio >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je u Prištini izveštaj naslovljen "Zaboravljeni svet - enklave na Kosovu".

Predstavnici odbora su u periodu januar-juli ove godine obišli veliki broj sredina u kojima žive Srbi, da bi se na licu mesta upoznali sa položajem Srba. Sa njima su razgovali problemima sa kojima se suočavaju i načinima za njihovo prevazilaženje.

Predstavljajući izveštaj, Sonja Biserko je rekla da je svih devet godina srpska zajednica na Kosovu bila izložena surovoj propagandi iz Beograda, što je imalo za rezultat otežavanje njenog položaja.

"Njen položaj u odnosu na kosovske institucije je veoma nepovoljan, s obzirom da je Beograd zabranio bilo kakvu komunikaciju ili sprečavao bilo kakvu integraciju Srba u kosovsko društvo i kosovske institucije", kazala je.

Prema njenim rečima, nakon što je Albancima postalo jasno da je put ka osamostaljanju otvoren, promenio se njihov odnos prema Srbima u pozitivnom smislu i to je, kazala je, imalo pozitivne rezultate i uticaj na raspoloženje Srba u enklavama.

Ono što je realnost u srpskim enklavama je nešto što značajno odudara od predstave koju su stvorili mediji i zvanična politika.

U izveštaju je konstatovano da su kosovski Srbi svesni nove realnosti na Kosovu, ali je među njima prisutan snažan uticaj vlasti iz Boegrada da tu realnost ne prihvate.

Srbi kritikuju međunarodnu zajednicu, kosovske institucije, ali i vlasti u Beogradu, jer im niko ne obezbeđuje bolje uslove života.

Stiče se utisak da su oni upravo zbog nesigurnosti sopstvenog položaja i osećaja izigranosti od strane svih političkih aktera, posebno zbog ogorčenosti na Vladu Srbije, spremni na saradnju sa organizacijama koje bi se pojavile kao medijatori između albanske i srpske strane, navodi se u izveštaju.

Dalje se konstatuje da za većinu Srba koji žive u enklavama glavni problem nisu više bezbednost, sloboda kretanja i pristup javnim službama.

Za njih su najveći problemi nezaposlenost, povratak, zaštita i korišćenje lične imovine, potom dolaze školovanje dece, korišćenje zdrastvenih usluga, efikasno i delotvorno sprovođenje zakona.

Kao problem se ističe i sporost lokalnih vlasti u procesu donošenja odluka i sprovođenju politike u praksi.

Srbi ističu da se niko ne interesuje za njih, da omladina u enklavama nema perspektivu, da ne dobijaju pomoć, da nemaju mehanizaciju za obavljanje poljoprivrednih radova.

Oštro kritikuju i pokazuju revolt prema takozvanim lažnim povratnicima koji su prodali svoje kuće i imanja, iselili se u unutrašnjost Srbije a koji povremeno dolaze i predstavljaju se kao lideri da bi koristili pogodnosti za povratnike.

Nastavak na B92...

Kurir: Srbi krive međunarodnu zajednicu, Prištinu, ali i Beograd