Izvor: Politika, 01.Sep.2010, 23:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija se od pada Miloševića suštinski promenila

Naši evropski saveznici morali bi brže da rešavaju srpske zahteve za priključivanje Evropi

Iz Beograda odlazimo svesni ogromnih i suštinskih promena do kojih je došlo od pada Miloševića. Bolje razumemo srpski stav. Potpuno je jasno da Srbija želi da reši pitanje Kosova i da u procesu hoće da učestvuje pod okriljem Ujedinjenih nacija. Nikome nije ni na kraj pameti da pokuša da pribegne nasilju. A to najbolje govori o ogromnim promenama koje su se desile ne samo u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nego u čitavom regionu. Danas je Srbija temeljno promenjena. Njenom političkom rukovodstvu pripada deo zasluga za ovu novu realnost. Da podsetim samo da je srpski parlament usvojio rezoluciju o Srebrenici. Za to je bila potrebna ogromna politička hrabrost i mi to razumemo. Nije lako prepoznati greške iz prošlosti. Ni nama nije bilo lako da prepoznamo naše greške, rekao je u razgovoru za „Politiku” kongresmen Vilijam Delahant na kraju dvodnevne posete Beogradu.

Da li ste imali problema u uspostavljanju dijaloga sa ovdašnjim političarima?

U Srbiji je napravljeno mnogo pozitivnih stvari za ovih deset godina, napredak je ogroman. Trebalo bi svi, i vi i mi, da napravimo rezime o ovih deset godina od pada Miloševića. Ko bi mogao i da zamisli da će za tako kratko vreme doći do dobrosusedskih odnosa sa Hrvatskom, do bilateralnih sporazuma, međusobnih poseta na predsedničkom nivou, posete vašeg predsednika Crnoj Gori...

A problem Kosova?

Verujem ipak da možemo i o pitanju Kosova da budemo oprezno optimistični. Ljudi dobre volje mogu da se bave pitanjima na konstruktivan način. Ja sam američki Irac i uvek navodim primer Severne Irske. U jednom vremenskom razdoblju IRA je smatrana terorističkom organizacijom. Niko tada nije mogao ni da zamisli da bi komandant te organizacije mogao da pregovara sa drugim stranama. Ako se nerešenim problemima priđe na konstruktivan način, i ako smo spremni da se snabdemo ogromnim rezervoarom strpljenja onda je moguće naći ljudsko rešenje. 

Da li je srpski nacrt rezolucije veliki problem?

Moramo da shvatimo da to nije nikakva objava rata. To je neobavezujuća rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Očigledno je da su mnogi osetljivi na način kako je nacrt urađen i podnet. Svesni smo da su u Beograd dolazila dva šefa diplomatija povodom rezolucije. Mislim da je njihov cilj da se uradi nacrt nove rezolucije koja bi poštovala osetljivosti svih zainteresovanih strana i koja bi preporučila otpočinjanje dijaloga. A to je vrlo pozitivan stav koji bi, ukoliko se ostvari, koristio i regionu i Srbiji.

Da li mislite da su SAD još spremne na angažovanje na Balkanu?

Jasno je da je stabilnost na Balkanu deo nacionalnog interesa SAD.

Da li je za Vašington Balkan i dalje prioritet?

Očigledno je da imamo mnogo drugih stvari koje moramo da rešavamo. Pre svega ekonomija, otvaranje novih radnih mesta, Irak, Avganistan, novi odnosi sa Rusijom, rešavanje trgovinskog deficita sa Kinom, imamo ulogu u procesu na Bliskom istoku…Sve to nas zaokuplja. Ali svi smo svesni da je Balkan istorijski bio tlo odakle su se širili nasilje i konflikti. Zalažem za jake transatlantske veze, a to zahteva potpuno integrisanu Evropu, u koju će biti uključen ceo Balkan. Po mom mišljenju, naši evropski saveznici morali bi brže da rešavaju srpske zahteve za priključivanje Evropi.

Na šta biste vi mogli da utičete u Vašingtonu što bi stvorilo uslove za širu saradnju i bolje razumevanje?

Nema dovoljno kongresmena u SAD koji su upoznati sa promenama koje su se u Srbiji desile od pada Miloševića. Preovlađuje mišljenje da to nisu bile tako značajne promene. Moje kolege i ja smo, po mom mišljenju, dužne da im ukažemo da su promene ogromne. I da su ljudi ovde žrtve ekonomskog kolapsa koji im je u nasleđe ostavio uz sve ostale nedaće Slobodan Milošević. Srbi su žrtve tog prošlog režima koji je izgubio svaki moralni kompas. Mnoge su zemlje uključujući i SAD napravile tu grešku da ne slede moralne principe. Pogledajte šta su SAD uradile u prošlosti sa robovima.

Kako komentarišete činjenicu da je vojna saradnja između Vašingtona i Beograda najdalje odmakla?

Postigli ste izuzetne rezultate u procesu profesionalizacije vojske vođeni principima privrženosti ljudskim pravima. Treba samo otići i videti ruševine zgrade ministarstva odbrane u Kneza Miloša koja je bombardovana pre jedanaest godina i uporediti taj prizor sa saradnjom koju danas imamo na vojnom planu. To je neverovatno i zato kažem da ništa nije nemoguće.

Zorana Šuvaković

------------------------------------------------

Razgovor sa Čavesom

Vilijam Delahant, demokrata  iz Masačusetsa, član Odbora za spoljne poslove Donjeg doma Kongresa SAD i predsedavajući Pododbora za Evropu, sklon je neobičnim potezima koji u američkoj javnosti izazivaju burnu debatu. Svojevremeno je uzburkao javnost dogovarajući se sa liderom Venecuele Ugom Čavesom o isporuci venecuelanske nafte po subvencionisanim cenama sirotinji u Masačusetsu. Digla se prašina jer je Ugo Čaves najglasniji protivnik američke spoljne politike a dodelu jeftine nafte siromašnim građanima bogate zemlje iskoristio je i za svoju promociju u SAD. Ali Delahant je umeo i da uputi pismo Čavesu i traži da  venecuelanski predsednik počne konstruktivnije da sarađuje sa Vašingtonom. „Bio je to humanitarni potez predsednika Čavesa i to je pomoglo stotinama hiljada stanovnika u Americi da lakše podnesu troškove grejanja u zimskom periodu”, kaže on za „Politiku”.

objavljeno: 02.09.2010.

Nastavak na Politika...