Izvor: Studio B, 23.Nov.2010, 19:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija i Hrvatska rešavaju otvorena pitanja
Predsednici Srbije i Hrvatske, Boris Tadić i Ivo Josipović istakli su u Zagrebu da će učiniti sve na rešavanju sudbine nestalih, ocenjujući da je reč o civilizacijskom i humanom pitanju.
Josipović i Tadić takođe su podržali formulu stambenog zbrinjavanja srpskih izbeglica kroz međunarodni donatorski fond.
"Dogovorili smo se da podržimo otvaranje svih arhiva kako bi se rešio problem nestalih", >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << rekao je Josipović na zajedničkoj konferenciji za novinare nakon razgovora sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem.
Hrvatski predsednik je istakao da je pronalaženje nestalih civilizacijski zahtev i da svi imaju dužnost da rade na rešvanju tog problema.
"Proces pomirenja i prave bilateralne saradnje neće biti moguć dok do kraja ne bude rešeno pitanje nestalih", rekao je Josipović.
Tadić je ocenio da je "to centralno pitanje, prioritetno pitanje, pitanje osnovnih vrednosti civilizacije kojoj zajednički pripadamo". "Hrvatska i Srbija učiniće sve da ta strašna dilema bude rešena", dodao je.
Na pitanje šta će Srbija preduzeti na rešavanju pitanja nestalih Tadić je rekao da on zahteva od institucija Srbije da dovrše proces otvaranja arhivske građe kako bi bilo rešeno pitanje nestalih kao i da se nađu informacije o tome gde su sahranjeni.
Posle razgovora koji su trajali oko sat i po, Tadić je ocenio da su dve vlade postigle značajan napredak u rešavanju stambenog pitanja srpskih izbeglica, izrazivši očekivanje da će na međunarodnoj donatorskoj konferenciji uskoro biti pronađeno rešenje i za one koji još žive u izbegličkim kampovima.
Predsednik Srbije rekao je da je velika pažnja u razgovorima posvećena i zaštiti jezika i pisma srpske nacionalne manjine ističući da se on zalaže za njihovo očuvanje.
Predsednik Srbije ponovio je da Srbija čini i da će čintii sve da preostali haški begunci, Goran Hadžić i Ratko Mladić, ako se nalaze u Srbiji, budu uhapšeni. On je izrazio uverenje da će "to pitanje biti rešeno u vrlo skorom roku" ističući da Srbija to ne radi samo zbog ulaska u EU već pre svega zbog unutrašnjih razloga, jer je to i pretpostavka pomirenja u regionu.
Tadić je ponovio da Srbija smatra da pitanje međusobnih tužbi za genocid pred Međuanrodnim sudom pravde treba rešiti vansudskim putem što ne znači da odgovorni za ratne zločine ne bi bili kažnjeni.
"Srbija ne insistira na povlačenju tužbi, ali smtra da bi to pitanje bilo bolje rešiti u bilateralnim odnosima", rekao je Tadić.
Odgovarajući na pitanja novinara Tadić je rekao da srpski istražni organi vode istragu o zatvorima u Stajićevu i Begejcima ističući da se kao predsednik zalaže za rešvanje tih slučajeva, ali i slučajeva svih drugih zatvora i logora na području Srbije, Hrvatske i BiH.
Na pitanje da li će udruženju hrvatskih logoraša uskoro biti dopušteno da postave spomen ploče na tim mestimaa, Tadić je rekao da je "to u procesu" ali da veruje da će "doći i do toga".
Podsetivši na reči izvinjenja u Vukovaru zbog zločina u proteklom ratu i na dosadašnje napore predsednika Srbije i Hrvatske na pomirenju, Tadić je ocenio da su Ivo Josipović i on učinili važan iskorak za ukupnu regionalnu politiku.
"Bez dobrih odnosa Hrvatske i Srbije nisu mogući stabilni odnosi u regionu", rekao je Tadić.
Josipović je istakao da su Hrvatska i Srbija u poslednjih 10 meseci postigle značajan napredak u rešavanju niza pitanja posebno u dijalogu o pomirenju i partnerstvu.
On je dodao da je postignut značajan napredak u rešavanju problema manjina, povratku kulturunog blaga, ali da još treba raditi na rešavanju problema nestalih koji je prioritet za Hrvatsku, kao i na pitanju sukcesije i granica.
Predsednici Srbije i Hrvatske složili su se i oko važnosti evropske integracije čitavog regiona.
Tadić je rekao da Srbija snažno podržva evropski put Hrvatske, izrazivši uverenje da će Hrvatska kada postane članica EU i dalje pružati snaznu pordšku ulasku Srbije u članstvo.
Po njegovim rečima "i za Srbiju i za Hrvatsku i za ceo region veoma je dobro da Hrvatska što pre postane punopravna članica EU. "Naše zajedničko članstvo u EU rešava mnoge probleme iz naših nacionalnih politika. EU je naš zajednički dom", rekao je Tadić.
Josipović je ponovio da će Hrvatska i kada uđe u EU snažno zagovarati evrointegarciju čitavog regiona, uključujući i Srbiju.
Predsednik Srbije razgovarao je i s predsednicom Vlade Hrvatske Jadrankom Kosor, a u "Zlatnu knjigu" na Banskim dvorima, sedištu hrvatske vlade, upisao: "Neka ovo bude nova stranica zajedničke istorije".
Sa Tadićem u dvodnevnoj poseti Hrvatskoj su ministri trgovine, prosvete i prostornog planiranja, Slobodan Milosavljević, Žarko Obradović i Oliver Dulić, kao i predsednik spoljnopolitičkog odbora Narodne skupštine Dragoljub Mićunović.
Kosor i Tadić postigli politički dogovor o izbeglicama
Hrvatska premijerka Jadranka Kosor i predsednik Srbije Boris Tadić izjavili su u Zagrebu da su postigli politički dogovor o načelima na kojima će se temeljiti trajno rešenje stambenog zbrinjavanja srpskih izbeglica iz Hrvatske.
Posle razgovora u vladi Hrvatske, Kosor i Tadić novinarima su preneli da će njihovi saradnici i stručnjaci u narednim mesecima raditi na organizovanju međunarodne donatorske konferencije kako bi stambeno pitanje izbeglica bilo trajno rešeno.
Hravtska premijerka i predsednik Srbije složili su se da je u bilaterlanim odnosima ostvaren napredak, a da su pitanja nestalih, granica i međusobnih tužbi pred Međunarodnim sudom pravde ostala otvorena i da ih treba zajednički rešavati. Kosor je istakla da je najvažnije pitanje nestalih i ocenila da je reč o provrazrednom humanitarnom pitanju.
Predsednik Srbije kazao je da je sudbina nestalih bila centralna tema njegovog razgovora sa Jadrankom Kosor, te da je iskazana spremnost da se "to civilizacijsko pitanje reši". Kada je reč o stambenom zbrinjavanju srpskih izbeglica Tadić je kazao da Srbija i Hrvatska imaju šansu da to temeljno pitanje "reše jednom za svagda". On je istakao da treba raditi i na ostvarivanju prava manjina i da se zalaže da se u obe zemlje poštuje procentualna zastupljenost pripadnika hrvatske, odnsono srpske manjine u javnoj upravi.
Tadić je ocenio da su Hrvatska i Srbija ostvarile značajan napredak u bilaterlanim odnosima i procesu pomirenja, dodajući da su dve zemlje imale tešku istoriju 90-ih godina koja je ostavila velike posledice. Podsetio je da je i dalje otvoreno pitanje granica, sukcesije i međusobnih tužbi za genocid, istakavši da su to pitanja koja opterećuju međusobne odnose, ali da treba tragati za zajednickim rešenjima.
Prema Tadećevim rečima, na sastanku je bilo reči i o ekonomskoj saradnji i postignuta je saglasnost da na sutrašnjem Poslovnom forumu Srbije i Hrvatske treba razgovarati o potencijalima za zajednički nastup na trećim tržištima. "Verujem da će Hrvatska brzo postati članica EU, a Srbija ima vitalni nacionalni interes da Hrvatska što pre uđe u EU, jer će na taj način biti bolje i njenim građanima i privredi", istakao je Tadić.
Hrvatska premijerka Jadranka Kosor rekla je da je na sastanku kosntatovano šta bi još trebalo napraviti u razvoju međusobne saradnje. Kosor je rekla da će vlada Hrvatske i dalje snažno podržavati evropski put Srbije i svih drugih suseda. "To je izuzetno važno za trajnu stabilnost ove zemlje", dodala je.
I Kosor i Tadić založili su se za intenziviranje privredne saradnje. Kosor je navela da postoje mnogi projekti na kojima se ta saradnja može realizovati. Ona je navela da je do oktobra ove godine Hrvatska izvezla u Srbiju 243 miliona evra, a da je do sada iz Hrvatske dirketno uloženo u Srbiju 420 miliona evra.
Kosor je pohvalila saradnju ministarstava unutrašnjih poslova Hrvatske i Srbije u borbi prtov organizovanog klriminala kao i regionalni projekat železnica Kargo 10. Navela je takođe da je sa Tadićem razgovarala i o sledećem trilateralnom sastanku Srbije, Hrvatske i Slovenije koji bi trebalo da bude održan u Srbiji.
Bebić: Hrvatska želi kvalitetnu saradnju sa Srbijom
Predsednik hrvatskog Sabora Luka Bebić izjavio je posle razgovora s predsednikom Srbije Borisom Tadićem u Zagrebu da Hrvatska želi kvalitetnu saradnju sa Srbijom.
"Ratne posledice ne možemo i ne želimo da zaboravimo, ali ne želimo da živimo u prošlosti", rekao je Bebić i istakao da nema stabilnosti i napretka Hrvatske bez saradnje i deljenja istih vrednosti sa susedima. On je ocenio da u obe zemlje postoji raspoloženje za otvaranje nove stranice u međusobnim odnosima.
Na pitanje o mogućnosti povlačenja međusovniuh tužbi za genocid, Bebić je odgovorio da nije dovoljno upoznat s tim problemom. Dodao je da ne zna šta će se desiti s time, ali da će to biti u duhu međusobne saradnje.
Predsednik hrvatskog Sabora je rekao da je u razgovoru s Tadićem posebno spomenuo činjenicu da hrvatska nacionalna manjina u Srbiji još nije dobila predstavnika u Skupštini Srbije, a što je predviđeno međudržavnim sporazumom.
Pogledaj vesti o: Formula 1
