Izvor: Politika, 16.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi u strahu, ali ostaju na Kosmetu
Na severu Kosova istaknute srpske zastave, u sredinama južno od Ibra Albanci već slave
Kosovska Mitrovica – U Kosovskoj Mitrovici juče je bio neobično miran dan. Iako je subota pijačni dan mnogo manje ljudi je pristiglo iz enklava, ali i ostalih sela sa teritorije severa, koji svake subote dolaze da prodaju ponešto. Nije bilo ni onih iz Srbije koji prodaju svoju robu. Razlog mnogi vide i u jučerašnjem izuzetno hladnom danu i mećavi koja je zahvatila celu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << teritoriju pokrajine. U gradu na Ibru sve prodavnice su juče bile otvorene, kafići su kao i uvek bili puni, a na svim prodavnicama i lokalima bile istaknute srpske zastave. U razgovoru s građanima primetili smo dozu zabrinutosti, ali svi odreda ističu: „Ostajemo ovde”.
Doduše, plaše se da bi Albanci mogli da „nagrnu” preko glavnog ibarskog mosta ili na dva druga koja povezuju južni albanski i srpski deo grada. Dezinformacije podgrevaju napetost, a ovih dana se čuje da je Mitrovica, koja je inače u albanskom okruženju, na domašaju ekstremnih Albanaca koji se koncentrišu u okolnim selima. Postoji i bojazan da bi mogao biti presečen magistralni put Kosovska Mitrovica – Leposavić, koji je jedina veza Srba sa severa Kosova s centralnom Srbijom.
Za razliku od severa Kosova, kao i same severne Mitrovice, u Gračanici Albanci prolaze puštajući glasnu muziku, trubeći sirenama, a iz kola se vijore albanske zastave. I Srbi u Gračanici su rešeni da ostanu. Više nego ikada kafane su pune, a narod se potajno nada da će se proglašenje nezavisnosti možda odložiti.
U Babinom Mostu, selu koje se nalazi na pola puta između Kosovske Mitrovice i Prištine, u porodici Vučković, kako kažu, mlađi članovi strahuju a stariji se nadaju da nikakvog nasilja neće biti. Kroz Babin Most, koji se nalazi uz sam magistralni put Kosovska Mitrovica – Priština i u kome ima 300 Srba, juče je retko ko izlazio iz kuće.
Zabrinutost vlada i u Osojanu, povratničkom selu koje broji oko 400 Srba, sa oko stotinu dece. Bojan Ostojić kaže da je sve mirno, ali su ljudi napeti i u strahu.
„Nadamo se da nas Albanci neće napasti. Španski deo Kfora je ovde. Čuli smo da vojska ima pravo da puca, ali svi mi, koliko nas ovde ima, voleli bismo da se nijedan metak ne opali”, kaže za „Politiku” Ostojić i negira da ima bilo kakvih provokacija.
Mirno je i u Goraždevcu, ali veoma napeto. Strahuje i Slavica Dašić, koja s petoro dece i mužem živi na izlazu iz Goraždevca, u kući na osami. Kao i u svim srpskim sredinama i ovde je na snazi radna obaveza, pa su u selu nastavnici, profesori, a nije zabeleženo da je iko iz sela otišao.
U nadi da Albanci „neće nasrnuti” žive i stanovnici Orahovca, Velike Hoče, Suvog Grla i Banje. Svi strahuju, ali strah nadjačava rešenost da ne napuštaju svoje kuće.
„Javno se govori da Albanci poseduju samo 400.000 komada lakog naoružanja, ali svi mi znamo da su njihove kuće pune oružja, da će se, ukoliko dođe do nasilja, i kosovska policija staviti na albansku stranu”, kazuje jedan od žitelja Suvog Grla, koji veruje da će ih ukoliko Albanci i napadnu zaštititi Kfor, kao što su svojevremeno Španci „do poslednjeg, branili žitelje Suvog Grla i Banje”.
B. Radomirović
[objavljeno: 17/02/2008]
