Izvor: B92, 01.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporo eliminisanje sukoba interesa
Beograd -- Još nije moguće dobiti spisak državnih funkcionera koji su postupili po Zakonu o sprečavanju sukoba interesa.
Iako je Vlada Srbije saopštila da je veliki broj ministara, njihovih zamenika i pomoćnika, poštujući Zakon o sprečavanju sukoba interesa, podneo ostavke na članstvo u upravnim odborima preduzeća, još uvek nije moguće dobiti spisak državnih funkcionera koji su postupili po Zakonu, ali ni onih koji se još nisu odrekli te privilegije.
U >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Vladi Srbije navode da je spisak poduži i da će preciznije informacije biti poznate tek za nekoliko dana.
Osim izjave generalnog sekretara Vlade Srbije Dejana Mihajlova o ostavkama, koje su Vladini zvaničnici podneli na članstvo u upravnim odborima, javnosti nije ponuđen nijedan relevantan dokaz da je ova dugogodišnja praksa preplitanja privrede i politike zaista i prekinuta. To, međutim, nije i jedini problem u primeni tog, dugo očekivanog Zakona.
Nemanja Nenadić iz organizacije Transparensi internešnal kaže za B92 da još nije formiran odbor koji bi trebalo da kontroliše sprovođenje tog Zakona, zbog čega se odlažu primene njegovih ključnih odredbi. "To ima teške posledice na sprovođenje Zakona, zato što se mnogi rokovi dodatno odlažu, jer, jednostavno, neke radnje se ne mogu sprovesti dok ne bude izabran Republički odbor. Tu pre svega mislim na prijavu imovine", kaže Nenadić.
Inače, Zakon propisuje da su funkcioneri dužni da prijave svoju imovinu i imovinu svoje porodice najkasnije 15 dana od imenovanja. Takođe su dužni da izveštaj o imovini podnose jednom godišnje, a, po prestanku funkcije, i naredne dve godine.
Nenadić kaže da je odredba koja obuhvata državne funkcionere veoma široka i da je teško uvrditi na koliko se njih taj zakon odnosi. "Treba imati u vidu da obaveze iz ovog Zakona ne važe samo za ministre, njihove zamenike i pomoćnike, već važe i za funkcionere lokalnih samouprava, a u određenoj meri i za poslanike", rekao je on.
Rok za formiranje Republičkog odbora, koji treba da kontroliše sprovođenje, kako je često isticano, jednog od najvažnijih antikorupcijskih zakona, istekao je 28. maja. Prvo je Akademija nauka kasnila sa predlozima za članove odbora, a zatim Skupština Srbije, koja treba da ih izabere to nije uvrstila u dnevni red.
