Izvor: B92, 01.Dec.2012, 10:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Skupština usvojila budžet za 2013.

Beograd -- Skupština Srbije usvojila je budžet za narednu godinu, koji predviđa deficit od 121,9 milijardi dinara, odnosno 3,3 odsto planiranog BDP-a.

Za budžet je glasalo 138 poslanika vladajuće većine, 69 poslanika opozicije je bilo protiv, a troje poslanika nije glasalo.

Opozicija smatra da je usvojeni budžet neodrživ i da će teret krize biti prebačen na građane, dok vladajuće stranke kritike ocenjuju kao neopravedne i ističu da je vlada projektovala ostvariv >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << budžet, ali je sada najvažnije da on bude i realizovan.

Demokrate i liberali u izjavama novinarima u Skupštini Srbije, nakon što je parlament usvojio budžet za narednu godinu, ocenili su da je on nerealno projektovan, da je deficit "veštački" smanjen na 3,3 odsto budući da mnogi izdaci, posebno za javna preduzeća, nisu planirani.

Senić: Ključan korak

Usvojenim budžetom za 2013. Srbija je napravila ključni korak ka fiskalnoj stabilizaciji, smatra državni sekretar Ministarstva finansija i privrede Vlajko Senić. "Uveren sam da je sada stanje javnih finansija u Srbiji dramatično bolje nego pre samo nekoliko meseci kada se zemlja nalazila bukvalno na ivici bankrota", naveo je on.

Međutim, naprednjaci i socijalisti odbacuju kritike i ističu da je vlada projektovala realan i ostvariv budžet, da se on zasniva kako na ekonomsko razvojnoj, tako i socijalnoj koponenti i da je proizvod namere da se novac iz dražvne kase troši na domaćinski način.

"Vlada Republike Srbije je projektovala budžet za 2013. godinu koji je realan, ostvariv, koji svodi taj budžetski deficit na 3,6 odsto i uvodi nas u mnogo relaksiraniju i opušteniju 2014. godinu," tvrdi Zoran Babić iz SNS-a.

Kritika da je budžet nerealan za Babića je neozbiljna, jer dolazi od onih koji su, kako kaže, uradili da budžetski deficit bude na istorijskom maksimumu od 7 odsto. Da je budžet dobar tvrde i socijalisti.

"Mislim da sada svi treba da uložimo maksimum napora da se realizuje budžet i to treba da učine sva ministarstva koja jesu sastavni deo Vlade Republike Srbije, jer će ovaj budžet svakako biti podsticaj daljim strukturnim reformama u Srbiji," kaže Đorđe Milićević iz SPS-a.

Demokrate smatraju da je usvojeni budžet zasnovan na nerealnim očekivanjima, zanemarivaju inflacije i povećanja zaduženosti, a sadrži i niz elemenata koji obećavaju skoriji rebalans.

Šef poslanika DS Dragoljub Mićunović rekao je da je budžet neodrživ i nepravedan, a da su oblasti, poput socijalnog davanja, izadaci za kulturu, obrazovanje i zdravstvo, odnosno sve ono što pogađa građane ostale na starim vrednostima ili su umanjene.

"Usvojena su nam samo dva amandmana. Očigledno da su ministarstvo finansija i Vlada odlučila da krenu sa jednim nerealnim budžetom. Ovo nije samo naš stav. Fiskalni savet je to isto izrazio, kao i razne druge međunarodne monetarne institucije," kaže Mićunović.

"Videli ste da je povećanjem PDV-a, taksi i akciza prenet teret krize na građane bez obzira na njihove mogućnosti", rekao je Mićunović i dodao da su i poslanici DS i drugih stranaka pokušali amandmanima da poprave vladin predlog budžeta, ali da su, pošto ti amandmani nisu usvojeni, vlada i Ministarstvo finansija odlučili da "krenu s nerealnim budžetom".

I liberali smatraju da je budžet nerealan, da mnogi izdaci kojima će vlada morati da pribegne nisu prikazani, na primer, smederevske Železare za koju nisu predviđena nikakva sredstva, a jasno je da to preduzeće neći početi rad od 1. januara sledeće godine.

I gubici koje će napraviti "Srbijagas" i druga javna preduzeća nisu prikazani u usvojenom budžetu, a oni će morati da se pokriju, smatra poslanik LDP-a Bojan Đurić.

"Ti gubici, ti deficiti će morati da se pokriju. I još neke stavke u budžetu su nerealno niske. Postoji jedna skrivena odredba u budžetu. To je zapravo dozvola koja Vladi daje da sama sebi vanredno izda garancije od oko 300 miliona evra. Mi verujemo da će kroz taj novac biti pokrivani oni deficiti koji nisu iskazani sada kada je deficit veštački smanjen na 3,5 odsto," smatra Đurić.

On je naveo da u budžetu, međutim, postoji "skrivena" odredba koja dozvoljava vladi da vanredno izda garancije od 300 miliona evra, čime će, kako veruje Đurić, biti pokriveni ti deficiti koji nisu iskazani budžetom, dok je deficiti "veštački smanjen" na 3,3 odsto.

Za liberale je posebno sporno to što vlada nije usvojila njihov amandman po kojem bi Državna revizorska institucija (DRI) morala da kontroliše sredstva koja odlaze na Kosovo i Metohiju.

LDP zato najavljuje da će insistirati na izmenama Zakona o DRI koji bi utvrdio takvu mogućnost, jer smatraju da je odbijanjem njihovog amandmana Srbija "izgubila mogućnost da na utvrđen način kontroliše 500 miliona evra koji odlaze na Kosovo".

"Novac na Kosovo će ići tako što će ga svojim potpisom odobravati resorni ministri za određenu oblast i direktor vladine Kancelarije za Kosovo Aleksandar Vulin. Ako javnost u Srbiji misli da je to dovoljna kontrola nakon svih zloupotreba, onda je obrazloženje vlade da postoji kontrola zadovoljavajuće, sa čim se LDP ne slaže", rekao je Đurić.

Naprednjaci, međutim, naglašavaju da je kritika, koja dolazi od onih koji su u prethodnom periodu deficit budžeta doveli do "istorijskog maksimuma" od sedam odsto, potpuno neozbiljna.

Zamenik šefa poslaničkog kluba SNS Zoran Babić rekao je da je aktuelna vlada za samo nekoliko meseci rebalansom budžeta za ovu godinu uspela da smanji deficiti sa sedam na 5,6 odsto, da je prihodna strana imala skok od šest milijardi dinara i da je ušteđeno 1,5 milijardi na kamatama i 2,6 na robi i uslugama, čime je pokazala da zna da uštedi i da kontroliše troškove.

To je, kako je naglasio Babić, pokazatelj da će i usvojeni budžet za sledeću godinu biti ostvariv. On je kazao da je vlada sa ruskim kreditom obezbedila solventnost do kraja leta. "Naredna godina biće godina izazova, ali izvesnija i bolja za građane", smatra Babić.

Socijalisti ističu da je sada, nakon usvajanja budžeta, najvažnije da svi, posebno ministarstva, ulože maksimalne napore da se budžet realizuje i izražavaju uverenje da će budžet biti podsticaj daljim reformama.

"Budžet je odraz potrebe da se prepolovi deficit, što je odlučan i hrabar potez vlade, a, s druge strane, da se podstakne razvoj kroz realizaciju investicija i kapitalne projekte, što je jedini način da se smanji nezaposlenost", rekao je poslanik SPS-a Đorđe Milićević.

On je ukazao da se vodilo računa i o tome da se zadrže elementi socijalne pravde, pa su predviđena veća izdvajanja za socijalnu zaštitu za sedam milijardi dinara.

"Budžet ima i ekonomsku razvojnu i socijalnu komponentu", istakao je Milićević i dodao da su njegove ključne karakteristike restriktivnost, racionalnost i domaćinsko poslovanje. Prema njegovim rečima, u periodu ekonomske krize ušteda je prioritet, ali ne na građanima, već ušteda države.

Uštede: Od poreskih reformi do ograničenja plata

Fiskalna konsolidacija u celini u 2013. zasniva se na poreskoj reformi, ograničenom rastu plata zaposlenih u javnom sektoru i penzija, uštedama kroz sprovođenje reformi i povećanje efikasnosti javnog sektora.

Zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije, deficit republičkog budžeta u narednoj godini trebalo bi da bude 3,3 odsto BDP, a konsolidovani deficit, koji obuhvata i budžete pokrajine, lokalnih samouprava i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja 3,6 odsto BDP, odnosno 132,3 milijardi dinara.

Prihodi republičkog budžeta planirani su na nivou od 956,44 milijarde dinara, a rashodi od 1.078,32 milijarde. Poreski prihodi iznose 837,1 milijardi, a neporeski prihodi i primanja 103,3 milijarde, dok ostatak čine donacije u iznosu od 1,2 milijarde dinara.

Imajući u vidu efekte mera fiskalne konsolidacije na ostvarenje rebalansa budžeta za 2012, na predloženi budžet za narednu godinu vlada je uložila nekoliko amandmana, kojima je projekcija poreskih prihoda za 2013. povećana za 10 milijardi dinara, a kod neporeskih prihoda smanjena za devet milijardi dinara zbog manjih uplata dividendi javnih preduzeća.

Razlika od milijardu dinara preneta je Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike na ime materijalnog obezbeđenja porodice i za dečje dodatke. Transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja imaju najveće učešće u strukturi ukupnih rashoda i izdataka od 302,87 milijarde dinara.

Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić tokom rasprave je objasnio da je planirano da deficit bude smanjen za više od 80 milijardi dinara u odnosu na planirani deficit republičkog budžeta u 2012. godini i to zbog ušteda na rashodnoj strani budući da će prihodi budžeta u 2013. biti realno povećani za 4,8 odsto, a rashodi smanjeni za 5,2 odsto u odnosu na ovu godinu.

Izdaci za poljoprivredu povećavaju se na 4,5 odsto ukupnog budžeta, a rashodi za socijalnu zaštitu za osam milijardi dinara, dok su prvi put posle dužeg vremana veći i izdaci za kapitalne investicije - za četiri milijarde dinara.

Što se tiče subvencija za privredu, prekida se finansiranje gubitaša i neće biti više garancija za likvidnost javnih preduzeća kao što su "Srbijagas" i "Jat ervejz”, a smanjuju se i subvencije za preduzeća u restrukturiranju, za pola milijarde dinara i taj proces je ograničen do 30. juna 2014. godine.

Dinkić je dodao da se smanjuje deo subvencija za privredu, delom zbog završetka projekta "Fijat" i zbog preduzeća za restrukturiranje.

Novac koji će iz državne kase ići u Vojvodini izazvao je najveće polemike tokom rasprave o budžetu, a Dinkić je rekao da će budžet te pokrajine biti 8,4 odsto ukupnih poreskih prihoda budžeta Srbije - iznad propisanog minimuma i da će Vojvodina imati skoro 15 milijardi dinara više nego što je bilo predviđeno originalnim budžetom za prošlu godinu.

Međutim, pokrajinske vlasti ne slažu se sa takvom računicom i tvrde da Vojvodini neće pripasti sedam odsto republičkog budžeta, a posebno ne tri sedmine za kapitalne invedticije, što je propisano Ustavom.

Pokrajinske vlasti tvrde da su republičkim budžetom kao prihodi budžeta Vojvodine utvrđeni transferi iz republičkog budžeta koji su najvećim delom namenjeni za finansiranje nadležnosti Republike, kao što su namenski transferi za finansiranje rashoda za zaposlene u obrazovanju na teritoriji Vojvodine i namenski i nenamenski transferi jedinicama lokalne samouprave na teritoriji Vojvodine.

Ti transferi, kako kažu, čine više od 66 odsto ukupnih sredstava projektovanih u budžetu Pokrajine u 2013. godini, što onemogućava da se tri sedmine pokrajinskog budžeta rasporedi na finansiranje kapitalnih rashoda.

Krajnji rok za usvajanje budžeta bio je 15. decembar i ove godine je prvi put posle dugo vremena taj najvažniji finansijski zakon usvojen na vreme.

Poslanici će rad nastaviti u ponedeljak, 3. decembra, objedinjenom debatom o nekoliko zakonskih predloga, među kojima je i Predlog zakona o javnim preduzećima.

Nastavak na B92...

OkRadio.rs: Budžet za 2013. usvojen u načelu