Izvor: B92, 06.Nov.2012, 08:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Skupština o zaduženju "Srbijagasa"

Beograd -- U Skupštini Srbije raspravlja se o amandmanima na predloženi zakon o amnestiji koji najviše kritikuju poslanici DS. Prethodna rasprava o zaduživanju Srbijagasa.

Predloženi zakon o amnestiji omogućiće amnestiju oko 3.600 osuđenika od ukupno 8.000. Kako je Vlada Srbije objasnila, u ovom trenutku iz zatvora bi bilo pušteno oko 1.100 osuđenika, što bi značilo da će u državnoj kasi ostati oko 127 miliona dinara.

Vlada očekuje da će njegov dugoročni finansijski >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << efekat biti smanjenje budžetskih troškova za oko 800 miliona dinara.

Poslanica DS i nekadašnja ministarka pravde Snežana Malović rekla je da će amnestijom i dalje biti obuhvaćena lica iz kriminalne sredine kao što su Andrija Drašković, Sreten Jocić, navijač koji je napao policajca Uroš Mišić, Luka Karadžić...

"Ne možemo da podržimo zakon koji će amnestirati osobe poput Jocića, Draškovića i drugih", rekla je Malovićeva.

Njen stranački kolega Janko Veselinović rekao je u raspravi da predloženi zakon nije “usvojen za šumokradice”, već da je u pitanju amnestija za počinioce najtežih krivičnih dela.

“Pustićete ih na slobodu bez ikakve resocijalizacije i praćenja. Ovom amnestijom obuhvaćeno je 99 odsto krivičnih dela”, rekao je Veselinović, navodeći da predloženi zakon ne potvrđuje nameru države da se bori protiv kriminala.

Veselinović je mišljenja da će usvajanje predloženih rešenja proizvesti teške posledice i da će činjenica da država nije omogućila resocijalizaciju značiti da su na slobodu puštena lica koja neće moći da vode žive bez ponovnog činjenja krivičnih dela.

Veselinović je napomenuo da nije protiv amnestije, ali da jeste protiv bezuslovne amnestije i upitao da li će vlada preuzeti na sebe obavezu i odgovornost “za to što će narednih dana krivična dela činiti lica koja će izaći na slobodu”. Veselinović je, pored ostalog, amandmanima tražio da se od izvršenja 50 odsto kazne zatvora oslobode lica koja su na dan stupanja na snagu zakona prvi put pravosnažno osuđena na kaznu zatvora do šest meseci.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarko Obradović, koji je u odsustvu ministra pravde i državne uprave Nikole Selakovića, koji je u Tirani, pred poslanicima branio predložena rešenja, rekao je da je u zakonu precizno utvrđeno koja su krivična dela predmet amnestije, a koja nisu.

“Ovo što sada imamo na dnevnom redu je daleko pravednije i poštenije nego što je bio Zakon o amnestiji iz 2001. godine. Argumenti koje iznosite ne mogu biti prihvaćeni, jer je predlog zakona veoma precizan”, rekao je Obradović.

Veselinović se saglasio s time da je zakon iz 2001. godine po obimu bio širi, dodajući da ne misli da je bio dobar, ali je dodao da nije dobro porediti se sa svime što su radile prethodne vlade, budući da je, kako je rekao, "specifičnost tog perioda i današnjeg znatno drugačija".

Poslanici SPO-DHSS smatraju da je amnestija trebalo da obuhvati samo počinioce lakših krivičnih dela, a da se ušteda koja bi nastala na taj način usmeri na resocijalizaciju tih lica.

Poslanici su pre toga raspravljali o zaduživanju "Srbijagasa", nakon što su Vladi Srbije postavljali pitanja.

Skupština Srbije završila je debatu o Predlogu zakona kojim Srbija daje garanciju u korist nekoliko komercijalnih banaka po zaduženju “Srbijagasa”, a sredstva kredita u ukupnom iznosu od 190 miliona evra biće upotrebljena za održavanje tekuće likvidnosti tog preduzeća, objasnila je potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić.

Ona je pred poslanicima obrazložila taj zakon, kojim se daju garancije u korist OTP banke, "Volksbank", Vojvođanske banke, "Sosijete ženeral banke", "Unikredit banke", "Amsterdam trejd banke" i “Dojče bank”.

Grubješićeva je precizirala da će se to preduzeće kod “OTP banke”, “Sosijete ženeral banke” i “Unikredit” zadužiti za po 10 miliona evra, kod “Vojvođanske” i “Amsterdam trejd bank” za po 20 miliona evra, kod “Dojčebanke” za 50 miliona evra, a kod “Volksbanke” za 70 miliona evra. Rok otplate za sve kredite je pet godina, s periodom mirovanja otplate glavnice do jedne godine, a otplata kredita je tromesečna.

Direktor “Srbijagasa” i poslanik SPS Dušan Bajatović, u polemici s poslanicima opozicije, koji su kritikovali to zaduženje, ali i poslovanje tog preduzeća, najavio je da bi “Srbijagas” trebalo do decembra da potpiše dugoročni sporazum sa “Gaspromom” o isporuci gasa Srbiji i da bi gas u Srbiji sledeće godine mogao da poskupi za 10 odsto.

Bajatović je rekao i da je cena gasa sada u pregovorima spuštena sa 490 na 420 dolara za 1000 kubika gasa, a da očekuje da bi ta cena mogla da se spusti na 360 dolara.

“To bi značilo da bi gas u Srbiji u sledećoj godini mogao da poskupi za 10 odsto za potrošače koji to plaćaju u dinarima, a ukoliko se ne postigne ta cena, moraće se preći na berzansku cenu”, dodao je on.

On je objasnio i da se to preduzeće suočava s problemima nerealne cene gasa, naplate dugovanja i da je zbog toga na početku godine počelo sa minusom od 200 miliona evra. Kako je precizirao, tom preduzeću toplane duguju oko 150 miliona evra još od prošle sezone, privreda 400 miliona, a znatna sredstva otišla su i na subvencionisanje cene gasa.

“Biće još jedna kreditna linija od 170 miliona evra. Ovih 190 miliona evra, o kojima sada razgovaramo, su iz budžeta za 2011. godinu, jer nismo stigli da povučemo kredite u Srbiji, jer kada su izbori Srbija stoji...Sada raspravljamo o dugu nastalom prošle godine, a za ovu godinu je dug nekih 170 miliona evra”, precizirao je Bajatović.

Opozicione stranke najavile su da neće podržati predloženi zakon, pa je tako D S S istakao da novo zaduženje ne može da podrži, jer nema nijednog argumenta koji ih uverava da “Srbijagas” posluje racionalno.

“Cenu loše finansijske politike moraće da plaćaju svi građani Srbije”, rekao je poslanik DSS Milan Lapčević, koji je naveo da od predstavnika vlade nije čuo u kakvom se stanju nalazi “Srbijagas”, a da pri tom poslanici “pritiskom na dugme” treba da odobre novo zaduženje.

“Kakve su plate, koliko se troši na reprezentaciju to ne znamo. Građani, ako žele da znaju šta se dešava u Srbijagasu i u kakvom je stanju to preduzeće, treba da pišu pismo direktoru ili traže od poverenika za informacije od javnog značaja informacije. To je krajnje neozbiljno”, rekao je Lapčević.

LDP je takođe kritikovao novo zaduženje navodeći da je jasno da javna preduzeća koja se zadužuju nisu u stanju da otplaćuju te kredite, već će to morati da učini država, koja i garantuje.

Poslanik LDP Bojan Djurić smatra da novo zaduživanje “Srbijagasa” po nepovoljnim kamatama predstavlja potencijalno stvaranje novog javnog duga, a da pri tom nema nijednog argumenta vlade kako će restrukturirati to preduzeće i kako će omogućiti da ono više ne pravi gubitke u narednim godinama.

“To preduzeće ovako više ne može da opstane, pogotovo što je Bajatović najavio da će Srbijagas uzeti još jedan kredit od 170 mliona evra”, rekao je Đurić i naveo da država treba da prestane da subvencioniše teške gubitaše.

I LSV je kritikovao predloženo zaduživanje i ocenio da, ukoliko se ne napravi dugoročna strategija vezana za energetski bilans Srbije, ubrzo će zemlja doći u situaciju da upadne u dužničko ropstvo prema onima koji gas isporučuju Srbiji.

Na delu sednice koja je predviđena za poslanička pitanja, poslanici SPO-DHSS upitali su potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića kada će, pored sporne 24 privatizacije, na koje je ukazao Brisel, na dnevni red doći i ispitivanje ostalih spornih privatizacija u Srbiji.

Naprednjak Predrag Mijatović se interesovao za sudbinu oko pet miliona evra koje su zdravstveni radnici od 2006. godine, kada je formirana Komora zdravstvenih radnika, uplatili tom organu.

Nastavak na B92...

Blic: Poslanici danas o zaduženju "Srbijagasa"