Izvor: Vostok.rs, 11.Nov.2012, 11:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sirijska opozicija: novi lider – stara parola

11.11.2012. -

Odustajanje od dijaloga s režimom Bašara Asada: na takovom uslovu se ujedinjuje raštrkana sirijska opozicija. Izjava je data na kongresu Sirijskog nacionalnog saveta (SNS), održanom u prestonici Katara Dohi. Njegovi učesnici su pokušali da formiraju prelaznu opozicionu vladu. Kod suseda Damaska su u međuvremenu počeli novi skandali: Turska se tajno dogovara s Vašingtonom o stvaranju zone >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << bezbednosti na sirijskoj granici, Libijci negoduju što Tripoli, kako je ispalo, finansira sirijske ustanike.

Opozicioni SNS je zasedao u Dohi skoro nedelju dana. Cilj susreta, koji je počeo 4. novembra, proglašen je kao stvaranje jedinstvene opozicione organizacije i razrada opšte strategije borbe protiv režima Asada. Prema zamisli lidera SNS, zbijena opozicija mora da stvori prelaznu vladu u regionima Sirije, koje kontrolišu ustanici. To mora da olakša dobijanje pomoći od saveznika u inostranstvu: za sada neki od njih se ne usuđuju da šalju ekstremistima oružja, bojeći se da će ono dospeti u ruke drugih snaga.

Međutim, pregovori uz učešće lidera desetina opozicionih grupacija su se odugovlačili. Jedini rezultat je u subotu postalo izabranje novog šefa SNS. Mesto predstavnika kurdske zajednice Sirije Abdelbaseta Sida je zauzeo Džordž Sabra – bivši komunista, a danas socijal-demokrata i hrišćanin. Pored toga je postalo jasno da o mirovnom regulisanju konflikta niko od onih, koji su se okupili u Dohi, nije ni mislio: Sirija bez Asada je parola, oko koje su morali da se ujedine opozicioneri.

Stav ustanika, prirodno je, nisu mogli da ignorišu u Moskvi, koja i dalje ulaže napore da se konflikt u Siriji reguliše na mirovni način. Ministar inostranih poslova RF Sergej Lavrov je optužio opoziciju, što ona doprinosi daljem krvoproliću, tražeći ostavku predsednika Bašara Asada pre završetka pregovora. Kasnije je ruski stav oglasio zvanični predstavnik MIP Aleksandar Lukaševič.

- Glavni kriterijum ocene ove i drugih sličnih susreta mora da bude spremnost učesnika da se ujedine na platformi mirovnog regulisanja sirijske krize od strane samih Sirijaca bez spoljnog mešanja putem dijaloga i pregovora, kako je to predviđeno u tekstu poznatog komunikea Ženevskog susreta iz 30. juna ove godine. Principijelni stav Rusije je u korist upravo takvog algoritma rešenja konflikta.

Dok su lideri opozicije zasedali u Kataru, odredi ekstremista su dobili još 50 raketnih kompleksa Stinger, te su radili punom parom. Rezultat su nove žrtve, razaranja i tok izbeglica. Prema podacima UN, iz Sirije je pobeglo više od 400 hiljada ljudi.

Situacija u Siriji nervira njene susede. Čas kod jednog, čas kod drugog nastaju skandali. U turskim medijima se ove nedelje saopštava da Ankara uz pomoć Vašingtona namerava da stvori zonu bezbednolsti na sirijskoj granici. Radi toga će joj SAD isporučiti rakete Patriot. Zatvorena za letove zona će biti dugačka 60 kilometara – sve do sirijskog grada Alepo.

Ta je vest izazvala protivrečne komentare visokog rukovodstva zemlje. Predstavnik turskog MIP je potvrdio te informacije u veoma maglovitom obliku: U okviru verovatne pripreme se razmatraju sve varijante. Međutim, sat kasnije je premijer Erdogan izjavio da kupovine PVO nisu bile. Te protivrečne izjave je morao da objasni predsednik. Doduše, on je to učinio takođe maglovito: priznao je da postoje planovi odbrambenog karaktera.

Eksperti objašnjavaju takav nesporazum time, što Erdogan i Davutoglu spadaju u različite religiozne pravce, što predodređuje različite njihove poglede i ponekad postaje uzrok nesuglasica i u političkim pitanjima. Konflikt između Erdogana i Gila je takođe svima poznata tajna. Sirijska politika zemlje potvrđuje da tursko rukovodstvo nema jedinstveni stav. Zato svojim izjavama Ankara može da stvori ozbiljne probleme, pre svega za sebe, - uveren je politikolog Stanislav Tarasov.

- Sve se to dešava van sankcija UN, nosi gusarski karakter. Tim rešenjem oni razaraju strukturu međunarodnog prava. Avanturizam u spoljnoj politici Turske izaziva masu pitanja. Takvim akcijama ona stiče neprijatelje ne samo u Rusiji i nekim evropskim zemljama, već kod bliskoistočnih država. Zbog toga bi mogla da se održi konferencija slična Versajskoj, koja je u vreme Prvog svetskog rata odredila sudbinu Turske. Turska bi mogla da bude podeljena, uzimajući u obzir kurdski činilac.

Ustvari, ako je Ankara računala da će bez galame rešiti bolno kurdsko pitanje, ona za sada ne uspeva u tome. Naprotiv, Kurdi, koji su do određenog vremena uvažavali neutralitet, već otvoreno prelaze na stranu Damaska. Dakle, turske vlasti bi trebalo da dobro promisle pre nego da iritiraju prekaljene u borbi za nezavisnost kurdske odrede. Oni su ozbiljna snaga. U međuvremenu opozicioni SNS je priznao da znatan deo finansija za borbu protiv režima Bašara Asada dobije ne od monarhija Persijskog zaliva, već iz Libije, koja ni sama još nije došla sebi od građanskog rata. U Tripoliju su te informacije izazvale buru negodovanja. Libijcima se nije dopalo, što desetine miliona dolara se troše ne za obnavljanje razorene od «demokratizacije» zemlje, već za izvoz revolucije.

Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti    
Pogledaj vesti o: Sirija

Nastavak na Vostok.rs...