Izvor: S media, 15.Mar.2010, 13:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šimonović: Nema pretpostavki za odustajanje od tužbe
Ministar pravde i pravni zastupnik Hrvatske na Medjunarodnom sudu pravde u Hagu Ivan Šimonović smatra da za sada nisu ispunjene pretpostavke da Hrvatska odustane od tužbe protiv Srbije.
"Srpsko podnošenje protivtužbe protiv Hrvatske za genocid je samo kupovanje vremena", rekao je Šimonović, navodeći da za povlačenje tužbe protiv Srbije treba da postoji široka saglasnost svih stranaka u parlamentu, ali i predsednika koji je, takodje, kreator spoljne politike.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
Šimonović je u sinoćnjoj emisiji "Paralele" Hrvatske televizije ocenio i da praktično ne postoji mogućnost da Srbija Hrvatskoj nadoknadi ratnu štetu, "pa se jedino može očekivati odšteta samo na osnovu genocida i to u simboličkom iznosu".
Hrvatski ministar je svoj stav zasnovao na osnovu slučaja BiH u kome je Srbija bila osudjena za nekažnjavanje i nesprečavanje genocida, a Sud je ocenio da u tom slučaju finansijska naknada ne bi bila primerena.
"Eventualna naknada mogla bi biti vezana isključivo uz fizička lica, porodice žrtava rata, pa država, po toj tužbi, ne može biti nikakav dobitnik finansijskih sredstava, rekao je Šimonović.
Hrvatska se pred Medjunarodnim sudom pravde mora do 20. marta izjasniti o srpskoj protivtužbi u postupku koji je Hrvatska protiv Srbije pokrenula 1999. godine. Na taj odgovor Srbija može poslati svoje mišljenje do 4. novembra 2011. godine, dok se rasprava o sadržaju tužbe očekuje početkom 2013. godine.
Hrvatsku tužbu je 1999. godine podneo tadašnji ministar pravde Zvonimir Šeparović, a obrazloženje tužbe načinili su sadašnji predsednik Ivo Josipović i ministar pravde Ivan Šimonović. Sadržaj obrazloženja drži se u tajnosti do početka rasprave, osim zahteva koje je objavila Hrvatska radio televizija.
Hrvatska traži da Savezna Republika Jugoslavija, odnosno Srbija kao naslednica, odgovara za genocid i traži naknadu štete, informacije o nestalima i povraćaj kulturnog blaga.
Srbija je Medjunarodnom sudu pravde 4. januara ove godine predala protivtužbu protiv Hrvatske u kojoj se Hrvatska optužuje za genocid nad srpskim civilima tokom ratnih operacija od 1991. do 1995. godine. Hrvatska je optužena za kršenje Konvencije o sprečavanju genocida, jer je do genocida došlo u Oluji. Srbi u svojoj tužbi navode da su Hrvati ubijali Srbe, nanosili teške telesne i mentalne povrede Srbima i namerno stvarali uslove života koji doprinose delimičnom fizičkom uništenju Srba.
U tužbi se traži da Hrvatska preduzme korake kako bi se odgovorni kaznili i da isplati štetu i gubitke koji su nastali u genocidu, a traži se i povratak Srba.
U Hrvatskoj su oko uspeha hrvatske i srpske tužbe podeljeni stavovi, pa tako Josipović ističe da s obzirom na sadašnje stanje, tužbe više nisu potrebne.
"Ako se trend dobre saradnje nastavi i pojača, možda bi se tužbe mogle i povući", najsvežiji je Josipovićev stav.
Premijerka Jadranka Kosor ranije je rekla da je Hrvatska pripremila "sve činjenice koje mogu dokazati da se radilo o uistinu krvavoj velikosrpskoj agresiji na Hrvatsku pod palicom Slobodana Miloševića, o ratu koji mi ne samo da nismo željeli, nego smo se bili dužni braniti".
Predsednica Nacionalnog odbora za praćenje pregovora s EU Vesna Pusić smatra da treba da se povuku obe tužbe, jer neć ništa da promene.
"Ljudi koji su odgovorni i krivi su ili mrtvi ili će do tog vremena biti vrlo
stari ili mrtvi, a mi time ostavljamo kamen smutnje generacijama koje
dolaze", objasnila je Pusić.
Poslanik Istarskog demokratskog sabora Damir Kajin smatra da i Hrvatska i Srbija treba odmah da odustanu od tužbi, jer je jasno da nakon presude Medjunarodnog suda u slučaju Srebrenice tužba za genocid protiv Srbije neće uspeti.
