Izvor: Blic, 27.Dec.2009, 03:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sever Kosova jedino rešenje za Srbe
Sudije Međunarodnog suda pravde ne bi mogle da zaobiđu tri bitne pravno relevantne činjenice u oceni jednostranog otcepljenja kosovskih Albanaca.
dr Radoslav Stojanović
1. Albanci na KiM su pravno nacionalna manjina u Srbiji od 1913. godine i u Kraljevini Jugoslavije od Versajskog mira 1919. godine. Taj status su imali i u Socijalističkoj Jugoslaviji, jer su od Versajskog mira sve manjine koje su tada zasnovane ostale i posle Drugog svetskog rata, sem onih koje su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << proterane (Nemci iz Jugoslavije i Čehoslovačke).
Argument da su Albanci svojim natalitetom postali brojni nešto ispod Muslimana i Slovenaca, ne znači da su zbog toga promenili svoj pravni status i od manjine postali narod.
Broj Albanaca od otcepljenja procenjuje se na oko 1.800.000. U Rumuniji živi oko 2.000.000 Mađara koncentrisanih takođe na jednoj teritoriji (Transilvanija). Nikome ne pada na pamet da su zbog toga stekli status naroda, pa prema tome i pravo na saomoopredeljenje i otcepljivanje.
Narodi imaju pravo na saoopredeljenje, a nacionalne manjine to nemaju, ni pravno, ni politički, pošto bi nastao opšti haos jer nema nacionalnih država koje nemaju nacionalne manjine.
2. Po Rezoluciji 1244, konačni status Kosova može biti određen samo novom rezolucijom Saveta bezbednosti, a ne jednostranim otcepljenjem Kosova od Srbije.
3. U trenutku preuzimanja vlasti na KiM od strane UN i Nato, proterano je oko 200.000 Srba koji danas žive izbegličkim životom u Srbiji bez realnih mogućnosti da se vrate svojim kućama.
Nije potrebno dokazivati da niko ne napušta svoje kuće dobrovoljno. Prema njima je učinjeno nasilje. To nasilje ima obeležja zločina protiv čovečnosti. Zbog terora prema Srbiji koji i dalje traje, prognanici ne mogu da se vrate svojim kućama.
To znači da su Albanci dobili nezavisnost i pored toga što je učinjen zločin protiv čovečnosti kakav je počinio i Milošević proterivanjem 700.000 Albanaca 1999. godine. Međunarodna zajednica ne bi smela ostaviti 200.000 Srba i drugih nealbanaca u jadnom izbegličkom položaju. Takvi primeri u svetu su uvek ugrožavali mir i bezbednost, te MSP mora o tome voditi računa.
Moje je mišljenje da je jedini način rešenja ovog pitanja putem njihovog nastanjivanja na teritoriji severnog Kosova na kojoj Srbi i sada čine većinu, a albanska vlast u Prištini ne kontroliše efektivno tu teritoriju. Ovo bi mogao biti predmet pregovora između Beograda i Prištine posle donošenja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde. Rezultat ovih pregovora pravno i politički ne može biti drugačiji nego vaspostavljanje suvereniteta Srbije nad severnim Kosovom u bilo kojoj formi. Ne sme se ponovo stvoriti slučaj Palestinaca. Poznate su posledice.
.jpg)
