Izvor: Blic, 19.Mar.2010, 20:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sastanak o Dunavskoj strategiji u septembru u Beogradu

U Beogradu će u septembru biti održan sastanak zvaničnika podunavskih zemalja i Evropske komisije sa ciljem da se utvrde ključni projekti i izvori finansiranja Dunavske strategije podunavskog regiona, čiji će pokrovitelj biti evropski komesar za regionalnu politiku Johanes Han.

To je novinarima danas u Briselu izjavio potpredsednik srpske vlade za evropske integracije Božidar Đelić posle sastanka s Hanom, kao i razgovora s komesarom za transport u Evropskoj komisiji Simom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kalasom.

"Dunavsku strategiju priprema Evropska komisija i ona bi trebalo da bude završena do kraja godine, a komesar Han je prihvatio da bude pokrovitelj sastanka u Beogradu", rekao je Đelić.

Potpredsednik srpske vlade je istakao da je to "znak velikog poverenja" u Srbiju koja još nije zvanični kandidat za članstvo u EU, a radiće na jednom od najvažnijih pitanja koja se tiču Dunavske strategije. Đelić je preneo i da je s komesarom Kalasom razmotrio kako će se u budućnosti graditi i razvijati evropski transportni koridori, s mogućnošću da se Srbija uključi u raspravu o finansiranju tih velikih infrastrukturnih projekata, posebno kad su u pitanju evropski koridori sedam i deset koji idu kroz Srbiju. On je dodao da će Srbija preduzeti sve korake da se učvrsti zamisao o izgradnji i koridora jedanaest - od Rumunije do Crne Gore, preko BiH.

Đelić je preneo da je s komesarom Kalasom razmenio mišljenje i o izgradnji železničke infrastrukture, kojoj će se dati veliki prioritet u Evropskoj uniji, kao ekološki i troškovno mnogo pogodnijem vidu transporta od drumskog saobraćaja.

"Tu vidim šansu za ambiciozne projekte koje Srbija ima u domenu železničkog koridora deset", istakao je potpredsednik srpske vlade.

On je dodao i da je u razgovorima sa zvaničnicima u Briselu razmotren novi koncept koji Evropska unija sprema za buduće razdoblje finansiranja iz strukturnih fondova EU, čime bi se postiglo da zemlje zapadnog Balkana brže dobijaju znatna finansijska sredstva i pre nego što postanu članice EU. Time se prema njegovim rečima, ranije i bolje spremaju da postanu konkurentne na tržištu unutar Unije, a bivaju i bolje osposobljene administrativno kao pravna država.

Đelić je objasnio da "sadašnji način finansiranja ne odgovara državama koje streme članstvu, a takodje ni državama članicama EU".

"Poučan je primer Hrvatske koja", ukazao je on, "sada prima oko dvesto miliona evra godišnje iz evropskog budžeta, a u prvoj godini članstva bi trebalo da dobije oko milijardu i 500 miliona evra direktne podrške iz evropskog budžeta".

"To stvara problem novoj članici da apsorbuje velika sredstva, a da ne govorimo i o činjenici da to stvara pritisak na kandidate da do članstva dodju što pre", rekao je Đelić.

On je naveo da su finansijski parametri takvi da se sve države, pa i Srbija bore da po svaku cenu što pre dođu do punopravnog članstva, Đelić je dodao da zato treba da se unatači novi dogovor i svrsishodnija šema priliva sredstava zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo, koje bi tako mogle i da se

mnogo brže i temeljitije pripreme za ulazak u zahtevni "evropski klub".

Nastavak na Blic...