Izvor: Blic, 13.Apr.2008, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sa Vladom SRS-DSS ekonomski sunovrat

Ako vladu formiraju radikali i DSS, osnovni problem će biti u tome kakvu će oni ekonomsku politiku voditi, što zbog spoljašnjih ograničenja koja mogu ličiti na nekadašnji "spoljni zid sankcija", što zbog nedostatka kadrova, kaže za "Blic nedelje" Branko Milanović, profesor Univerziteta u Merilendu.



„Kad razmišljam o tome, nisam optimista: devalvacija dinara, porast inflacije, dužnička kriza, zaduživanje kod MMF, kontrola cena i nestašice, sve je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << to veoma moguće. Neće biti katastrofalno kao u devedesetim godinama prošlog veka, ali ni mnogo bolje", dodaje Milanović.

Koliko bi takva vlada mogla da traje i šta od nje možemo očekivati na spoljnopolitičkom planu?

- Ako radikali i DSS - NS pobede, verujem da takva vlada može da izgura i ceo četvorogodišnji mandat. Odnosi sa EU i, naročito, s Amerikom svakako će postati lošiji, ne toliko zbog toga što će SRS i DSS imati stvarno različiti pristup problemu Kosova od DS-a, koliko zbog percepcije da su u Srbiji ponovo na vlast došle "ultranacionalističke" snage. Odjednom će zapadna propaganda problem Kosova proglasiti u stvari problemom "neprilagođenosti" Srbije. S druge strane, EU koja je bojkotovala odnose sa svojim članom, Austrijom dok je u vladi kao manjinski partner bila Hajdegerova Stranka slobode, svakako neće baš biti preterano zainteresovana da ima bliske odnose s radikalskom vladom u Srbiji.

Veliki ste pesimista povodom pridruživanja Srbije EU. Kako su proglašenje nezavisnosti Kosova i raspisivanje izbora u Srbiji uticali na vaš evroskepticizam?

- Oni su ga samo ojačali. Očigledno je da Srbija u doglednoj budućnosti neće moći da postane član EU iz dva jednostavna razloga. Prvo, Evropa nije zainteresovana za dalje širenje, i drugo, Srbija neće moći da ispuni uslov koji se od nje zahteva, a to je da prizna nezavisnost Kosova. To ne znači da su dalji i bolji odnosi sa EU potpuno bespredmetni, jer je za Srbiju EU daleko najvažniji trgovinski partner: Više od dve trećine investicija i ukupne srpske trgovine obavlja se sa zemljama Unije, u njima živi nekoliko stotina hiljada Srba koji u zemlju šalju oko dve milijarde evra godišnje. Znači, ekonomska saradnja, kao i saradnja po pojedinim temama jesu poželjne, ali ne treba gajiti iluzije u pogledu konačnog ishoda. Za Srbiju bi možda bilo najbolje da takav stav pokuša da formalizuje; recimo, da traži da u razradi odnosa sa EU uđe u okvir kakav imaju Maroko, Tunis ili Izrael, to jest, da više ne raspravlja i da se ne iscrpljuje problematikom članstva.

Ako Srbija ostane van EU, koji je, po vašem mišljenju, plan B za našu budućnost?

- Srbija je sada, u neku ruku, u situaciji u kojoj je bila u vreme carinskog rata sa Austro-Ugarskom, ili u kojoj je Jugoslavija bila u trenutku raskida s Informbiroom. Potrebno je preusmeriti se politički i ekonomski od opsesije samo Evropom ili potpuno nerealnim tzv. evroatlantskim integracijama. Kao što sam već rekao, to ne znači slabljenje ekonomskih odnosa s Unijom, ali to svakako znači vođenje politike "svih azimuta", kako je to De Gol nekada formulisao. To znači pokušati oživeti ekonomsku saradnju sa Istokom (Rusija, Indija, Kina) i sa zemljama severne Afrike i Bliskog istoka uključujući, naročito, Izrael.

Generacije u ovoj zemlji obrazovane su na tezi da smo bogata zemlja koja, budući da se nalazi na raskrsnici svetova, ima fantastične razvojne potencijale. Nasuprot tome, vi smatrate da budućnost Srbije nije nimalo ružičasta.

- Verovanje da je Srbija "bogata zemlja" zasnovano je na prevaziđenom poljoprivrednom viđenju sveta gde biti bogat znači imati dovoljno hrane. To je shvatanje iz 18, ne iz 21. veka. Biti bogat danas znači biti visokoobrazovan, u čemu Srbija strašno zaostaje, govoriti strane jezike, imati pristup informacijama i internetu, u čemu je Srbija opet na samom dnu Evrope, putovati po svetu i stvarati kontakte, u čemu, prvo zbog Miloševića, a sada zbog politike EU, takođe zaostajemo za susedima. I na kraju, kao rezultat svega toga, imati sposobnost da se ponudi konkurentna roba - a Srbija već više od pola veka ima hronični trgovinski deficit. Otuda je verovanje o nekakvom "bogatstvu" Srbije potpuno pogrešno: treba samo pitati one koji su naširoko pisali o tome kako će Slovenija propasti bez srpskih malina šta danas o tome misle.

Korupcija gora od tajkunizacije

Da li i vi, poput mnogih, Srbiju za deceniju-dve vidite kao zemlju u vlasništvu nekoliko tajkuna?

- Ne, mislim da je to preterano. Nejednakost u Srbiji je svakako porasla u odnosu na period socijalizma, ali po nivou nejednakosti Srbija nije različita od ostalih srednjoevropskih ili balkanskih država. Taj nivo nejednakosti znatno je niži nego u Ukrajini, Rusiji ili kavkaskim republikama. Tajkuni s pravom privlače pažnju javnosti ne toliko zbog svog bogatstva, nego zbog opšteprihvaćenog verovanja da su ga stekli na sumnjiv način. To je počelo pod Miloševićevim režimom, zatim se nastavilo usled ekonomskih sankcija i opšte kriminalizacije društva, a danas vidimo da neki od tih bogataša pokušavaju da, "kupujući" političare, obezbede takve zakone i "pravila igre" kakva njima odgovaraju. Znači, problem Srbije je pre u sferi korupcije i nedovoljne vladavine prava nego u nejednakosti kao takvoj.

Nastavak na Blic...

Press: U VLADU SA SVIMA OSIM SA SRS!