Izvor: Kurir, 18.Avg.2010, 13:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRPSKOJ KULTURNOJ I VERSKOJ BAŠTINI NA KOSMETU POTREBNA ZAŠTITA
KOSOVSKA MITROVICA - Administrator Eparhije raško-prizrenske mitropolit Amfilohije izjavio je da nije sazrelo vreme da se čuvanje manastira na Kosovu i Metohiji prepusti lokalnim bezbednosnim snagama.
Amfilohije je u intervjuu agenciji Tanjug ocenio da od martovskog nasilja 2004. godine nije prošlo dovoljno vremena kako bi monasi imali poverenja u lokalne organe bezbednosti.
Kfor bi, prema njegovim informacijama, do kraja meseca trebalo da preda na čuvanje Kosovskoj policijskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << službi manastire Gračanicu, Gorioč i Budisavce.
"Naše uverenje i osećanje je da je prerano prepustiti kosovskim organima bezbednosti da čuvaju manastire, pogotovu ako znamo da je dobar deo tih organa bio na čelu zbivanja i eksplozije nasilja 2004. godine", rekao je on.
Amfilohije je istakao da monasi i sveštenstvo, koje se nalazi na Kosovu i Metohiji i koje je izdržalo najteža vremena, ne razmišlja o iseljavanju iz pokrajine.
"Od starice Praksije igumanije manastira Gračanica do naše sestre Anastasije koja je sa nekoliko sestara u Drenici kod Srbice u Deviču nikome ne pada na pamet da napusti Kosovo", rekao je Amfilohije.
Govoreći o odnosu prema kosovskim institucijama, Amfilohije je kazao da saradnje s njima nije bilo, ako se izuzme ona koja se svodi na dobijanje električne energije i elementarnih stvari koje svakodnevni život nameće.
"Od 2000. godine nije moglo biti normalne i zdrave saradnje sa kosovskim institucijama, a sve što je bilo - bilo je preko međunarodnih institucija, Unmika, Kfora", rekao je mitropolit.
Amfilohije je izrazio nadu da će međunarodne institucije zadužene za svetsku kulturnu baštinu pomoći da se srpsko kulturno i versko nasleđe na Kosovu i Metohiji sačuva od preimenovanja u kosovsko.
Mitropolit Amfilohije rekao je i to da su pojedina naselja na Kosovu i Metohiji dobila posle dužeg vremena svoje sveštenike.
Takav slučaj je zabeležen u Prištini, Istoku i Kosovu Polju, a postavljanje sveštenika uskoro predstoji u Peći i Prizrenu.
Kao veliki problem Amfilohije je naveo one hramove koji su porušeni ili oštećeni pre martovskog nasilja 2004. godine, a među njima su manastiri Sv. Marka u Koriši, Sv.Trojice u Mušutištu, Binaču, Sv. Trojice u Đakovici itd.
Amfilohije je kazao da su ti manastiri otvoreno pitanje, kojem se mora posvetiti posebna pažnja i to dok su na Kosovu prisutni predstavnici međunarodne zajednice, jer će po njihovom odlasku to biti veoma teško.
On je takođe rekao da je u toku obnavljanje jednog broja crkava, kao što su crkva Sv. Nikole u Đakovici, da se završavaju radovi na crkvi Sv. Đorđa u Prizrenu, te da treba da budu nastavljeni radovi na Bogorodici Ljeviškoj, Pećkoj patrijaršiji i Budisavcima.
Nadam se da će prilozi iz Rusije biti usmereni u tom pravcu, rekao je Amfilohije podsetivši da je neophodno obnavljanje i crkve Sv. Nikole u Prizrenu zajedno sa tamošnjim konakom.
"Nadamo se da će se nastaviti obnavljanje, započeto na osnovama Memoranduma potpisanog od strane patrijarha Pavla i Svetog sinoda SPC, obnavljanja koje se pokazalo efikasno i zdravo, iako je bilo sumnji - da li i kako", rekao je on.
Početak obnove manastira na Kosovu bio je, kaže, podsticaj prognanima sa Kosova i Metohije da se vrate.
"Jedno je vratiti se u razoreni Prizren, a drugo je sad tamo kada gori kandilo u crkvi gde se obnavlja život crkve i to je poziv izbeglom narodu da se vrati i pokazatelj da je moguće uspostaviti jedan normalan život na Kosovu i Metohiji", smatra on.
Amfilohije je podsetio da je nedavno u Prizrenskoj bogosloviji održan i prvi čas veroučitelja od njenog spaljivanja.
