Izvor: Blic, 29.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rupel: Slovenija zabrinuta zbog Kosova
Slovenija je zabrinuta zbog odlaganja plana Martija Ahtisarija, izjavio je slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel na savetovanju francuske diplomatije.
Francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner održao je juče u Parizu savetovanje francuske diplomatije, kome je, kao budući šef diplomatije EU, prisustvovao i Rupel, koji je kao poseban problem istakao Kosovo, rekavši da se situacija jako zakomplikovala. Prema njegovim rečima, Slovenija, kao i druge države EU, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << podržava Ahtisarijev plan, ali da je morala da pristane na odlaganje, odnosno moratorijum, do kraja novembra 2007, kada bi trebalo da dođe do mogućih popravki i novih ideja.
"Za Sloveniju je ta okolnost jako zabrinjavajuća, jer će se mnogo toga dešavati u vreme našeg predsedovanja", rekao je Rupel i dodao da će Slovenija, kao buduća predsedavajuća EU, biti aktivno upletena u rešavanje budućeg statusa Kosova.
Slovenački ministar se osvrnuo i na podelu Kosova, rekavši da se o tome mnogo govori, iako je EU od početka bila odlučno protiv toga.
"Deljenje Kosova bi moglo biti neprimerena inspiracija za druge države Balkana i još više presedan za države, koje su nastale na teritoriji nekadašnjeg Sovjetskog saveza. Podela bi mogla da se desi i sama po sebi, čim bi Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost", kazao je Rupel.
Kao suštinska pitanja povodom ideje o podeli Kosova, Slovenija vidi ona koja se odnose na stabilnost regiona, jedinstva EU i NATO-a po tom pitanju, izbegavanja konfrontacija sa Rusijom, kao i da li je moguće naći novo rešenje za Srbiju, koje ne bi bilo podela i koje ne bi izazvalo nestabilnost na Kosovu. Rupel je francuskim diplomatama rekao i da treba raščistiti nesporazume u vezi sa nekadašnjim statusom Kosova.
"Taj status je bio, u vreme Jugoslavije, praktično izjednačen sa statusom republika, kojima niko ne osporava pravo na državu. AP Kosovo je imala, u vreme SFRJ stopostotna prava u članstvu u saveznom predsednistvu, a u saveznom parlamentu kosovski poslanici imali su dve trećine prava svojih kolega iz republika", objasnio je Rupel.
Govoreći o Srbiji, ministar Rupel je rekao da možda moguće naći novu formulu za približavanje Srbije EU i novi koncept, umesto preslabe Solunske agende.
"Srbiji bismo mogli da ponudimo dodatnu odgovornost za rešavanje kosovske krize, npr. uključenjem u Kontakt grupu, ali sa statusom države koja ima odgovornost i neku nadzornu ulogu", rekao je Rupel i dodao da bi između Srbije i Kosova trebalo uvesti specijalne "pogranične", odnosno saobraćajne i kulturne režime.
"Kosovu bismo mogli, pored poznatih Ahtisarijevih obaveza, da propišemo i neke nove. To bi naravno moglo da vodi suprotnom predlogu za Albaniju", kazao je Rupel.
Povodom budućeg širenja EU, Rupel je rekao da će se Slovenija skoncentrisati pre svega na Zapadni Balkan.
"Mislimo da bi trebalo, u EU, energičnije podržati balkanske države, odnosno narode."
