Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Apr.2015, 18:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Reizdanje "Pukovnik Apis" Milana Ž. Živanovića iz 1955.

Dva izdavača - novosadski "Prometej" i izdavaštvo RTS-a udružila su se da bi objavila fototipsko izdanje "Pukovnik Apis - solunski proces 1917" (prilog za proučavanje političke istorije Srbije od 1903. do 1918. godine) koje je objavio autor Milan Ž. Živanović 1955. godine i danas su ovu knjigu predstavila u Vukovoj zadužbini.

O ovom poduhvatu (807 strana, predgovor istoričara dr Mileta Bjelajca i dodatak "Apis" Slobodana Jovanovića objavljen u Kanadi 1962.) govorili su >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << direktor Prometeja Zoran Kolundžija, direktor RTS -a Nikola Mirkov i dr Bjelajac.

Kolundžija je podsetio da se on sa Mirkovom dogovorio da pokrenu zajedničku ediciju posvećenu Prvom svetskom ratu i da bi ova knjiga mogla da bude uvrštena u nju ali su se, pošto je fototipsko izdanje, opredelili da je štampaju kao "posebno izdanje".

Prema rečima Kolundžije, Živanović je odlučio da napiše ovu knjigu nakon što su jugoslovenski komunisti odlučili da 1953. rehabilituju pukovnika Apisa ali kada ju je napisao i štampao samo su je retki kupci našli i ona je uglavnom bila izgubljena iz vida savremenih istoričara.

Kao strastveni kolekcionar knjiga kojih više uglavnom nema nigde, Mirkov je, kako je napomenuo Kolundžija, došao do primerka ovog značajnog istorijskog spisa i tako su zajedno doneli odluku da ga ponovo štampaju da bi bio dostupan ne samo istoričarima već i široj javnosti koja je celu prošlu godinu bila zasuta knjigama o vremenu Prvog svetskog rata.

Jugoslovenske vlasti su posle Prvog svetskog rata uložile dosta napora u Solunski proces koji je rezultirao streljanjem pukovnika Apisa kao lidera organizacije "Ujedinjenje ili smrt" na koju je pala neosnovana optužba da su organizovali sa pripadnicima "Mlade Bosne" atentat na prestolonaslednika Ferdinanda i tako izazvali Prvi svetski rat.

Za publiku koja je imala priliku da gleda tv seriju "Branio sam Mladu Bosnu" kao i dramu o Gavrilu Principu Biljane Srbljanović "Mali mi je ovaj grob", delo Milana Ž. Živanovića je izuzetno zanimljivo, jer joj nudi autentične dokumente iz kojih može da se dobije prava slika o onome šta se zbivalo na Balkanu tokom 1913. i 1914.

Takođe, Živanović je obradio i sve događaje tokom 1915. 1916 i 1917. koji su doveli do Solunskog procesa u predvečerje završnih operacija na Solunskom frontu za oslobođenje Srbije.

Mirkov je stavio naglasak svoga izlaganja na predstavljanje porodice Živanović čiji je izdanak bio i Milan da bi pokazao do koje mere je to bila časna, rodoljubiva i poštena porodica i da bi Milanov postupak da sakupi argumente da se obnovi proces na kome je osuđen Apis postao razumljiv, bez obzira što su bili u srodstvu sa Apisom.

Kako je primetio Dr Mile Bjelajac u svom predgovoru naslovljenom "Misterija Apisovog priznanja" - "dvadeseti vek nije oskudevao u političkim procesima, procesima sa političkom pozadinom ili namerom, a svi su bili slika svog vremena.

Oni, smatra Bjelajac, "pre svedoče o njegovim organizatorima i nosiocima nego što su pouzdana slika događanja ili delatnosti aktera kojima se sudi jer sudovi nisu ti koji pišu istoriju, to je zadatak istorijske nauke kada su u daleko većoj meri poznate šire okolnosti nekog događanja i neophodni izvori".

Nije retko, nastavio je on, da se u istorijski promenjenim, političkim okolnostima povedu novi sudski procesi za preispitivanje ranijih sudskih odluka, mada ni ti procesi nisu imuni od političke pozadine, bar u širem kontekstu i tokom njihovog trajanja često na svetlo nekada izađu ozbiljni procesni propusti, kršenje svakog prava ili zloupotreba svedoka.

On smatra da su "svedoci nekada nekim razlogom ucenjeni od samih organizatora procesa, a potom instruirani u kom pravcu treba da svedoče, a ni držanje optuženih nije akademska rasprava već razumljiva borba za oslobađanje od optužbi po svaku cenu, a neretko i za sam život".

I optuženi prećutkuju ili kazuju ono zašta drže da im ide u prilog ocenio je Bjelajac i tako je posmatrao i Solunski proces.

"Sudski proces pukovniku Dragutinu Dimitrijeviću Apisu i drugovima u prvoj polovini 1917. godine, poznat kao Solunski proces, primer je koji pokazuje delovanje pravosudnog sistema sa političkom pozadinom. Kada je održan i kada su pripadnici organizacije 'Ujedinjenje ili smrt' (Crna ruka) bili strogo osuđeni, od kojih devet na smrtnu kaznu (tri su izvršene), a više njih među kojima general Damjan Popović na dugogodišnje robije, otvorilo se pitanje njegove zakonske valjanosti" istakao je Bjelajac.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...