Izvor: Blic, 03.Avg.2008, 00:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Privremeni sporazum polovinom septembra

Hapšenje Radovana Karadžića je prekretnica u našim odnosima sa EU. Posle ovoga više niko iz EU neće sumnjati u postojanje političke volje Vlade Srbije da završi saradnju sa Haškim tribunalom i da optuženike uhapsi. To je odlučujući korak kako u izvršavanju međunarodnih obaveza, tako i u usvajanju sistema vrednosti u kome se zločini kažnjavaju i traži pojedinačna odgovornost za njih - kaže u razgovoru za „Blic nedelje" dr Milica Delević, pomoćnik ministra spoljnih poslova >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za evropske integracije.

- Činjenica da je Karadžić uhapšen vrlo brzo po formiranju nove vlade i odmah po imenovanju novih kadrova pokazuje veliku rešenost da se nastavi putem evropskih integracija. To je hrabra odluka i preuzimanje rizika koje ona pretpostavlja.

Ako je uhapšen Karadžić, koji je bio nadređen Ratku Mladiću, onda se više ne postavlja pitanje da li će biti uhapšeni preostali optuženici, već samo na koji način će Srbija demonstrirati da postoji potpuna saradnja - njihovim hapšenjem ili dokazivanjem da nisu ovde. Hoće li saradnja sa Tribunalom biti okončana za mesec, dva ili šest, ne mogu da vam kažem, ali je sigurno da volja za to postoji.



Kako komentarišete činjenicu da Savet ministara EU ni nakon hapšenja Karadžića nije odobrio stupanje na snagu Privremenog trgovinskog sporazuma? Otkud i dalje tako tvrd stav EU prema Srbiji?

- Ne bih rekla da se radi o tvrdom stavu EU. Čini mi se da su zaključci Saveta ministara EU od 22. jula nedvosmilena podrška Srbiji, ali EU ima određenu proceduru i način funkcionisanja koji treba ispoštovati. Radi se o 27 zemalja i potrebno je neko vreme da bi se taj zaključak Saveta ministara kojim pozdravljaju hapšenje Karadžića preveo u stupanje na snagu privremenog trgovinskog sporazuma.



EU je postavila dva uslova - izručenje Karadžića i pozitivan izveštaj Bramerca o saradnji. Prvi smo ispunili, a znači li to da se nadate i pozitivnom izveštaju Bramerca?

- Hapšenje Karadžića je toliko krupan korak i pokazuje toliko rešenosti da se završi ta saradnja, da sam sigurna da će izveštaj glavnog tužioca biti pozitivan i da će konstatovati ogroman pomak u saradnji. Naravno, on će i dalje insistirati da se ta saradnja završi, a to znači da se izruče i preostala dva begunca.



Kada mislite da bi privremeni sporazum mogao da stupi na snagu?

- Mislim da će sporazum stupiti na snagu najkasnije polovinom septembra. Bramerc je najavio da će doći u Beograd početkom septembra. Nakon njegovog izveštaja, sledeći sastanak Saveta ministara EU biće održan polovinom septembra i očekujem da će tada, ako ne i ranije, privremeni trgovinski sporazum sa Srbijom stupiti na snagu.



Šta će građani konkretno osetiti od tog privremenog sporazuma?

- Mi smo već u situaciji da od 2000. godine imamo asimetričnu zonu trgovinske liberalizacije, što znači da je tršište EU otvoreno za proizvode iz Srbije koji ispunjavaju evropske standarde. Privremeni sporazum ovu asimetričnu liberalizaciju pretvara u ugovornu obavezu EU, ali znači i početak naših obaveza prema EU, jer počinju da teku rokovi u kojima će Srbija tokom šestogodišnjeg perioda postepeno otvoriti svoje tržište za proizvode iz EU. Otvaranje našeg tržišta dovešće do veće konkurencije, nižih cena, mogućnosti da građani biraju robu koja im odgovara po kvalitetu, cenama... Ovaj sporazum nam donosi obavezu da usklađujemo naše zakone sa standardima EU, pa će sada neko terati da se vodi računa o ekološkim standardima, o standardnima hrane itd. Nekada deluje da su ti standardi apsurdno detaljni, ali samo kad su takvi vi znate da do vas neće stići piletina sa ptičjim gripom, čokolada s mlekom koje nije ispravno, alkoholno piće koje je možda „zozovača"... Osim toga, privremeni sporazum je vrlo značajan signal investitorima i kreditorima da je zemlja stabilna i da ovde vredi ulagati.



Vidite li u ovakvom sastavu Vlade, u kome sede i socijalisti, prepreku za brže evropske integracije?

- Ova vlada je formirana na osnovu jasnog opredeljenja da se nastavi pridruživanje EU. Nijedno obećanje Vlade, od socijalnih davanja, penzija, izgradnje puteva, ne može da se ostvari bez nastavka evropskih integracija. Dakle, uspešnost vlade će se meriti brzinom evropskih integracija, a svima koji sede u vladi je valjda interes da ona bude uspešna, jer će to ocenjivati građani na nekim sledećim izborima.



Hoće li kašnjenje u izdavanju novih pasoša uticati na dinamiku vizne liberalizacije?

- Srbija je dobila mapu puta, sa uslovima koje mora ispuniti da bi dospela na belu šengen listu. Nove putne isprave su jedan od uslova. Važno je da proces izdavanja novih pasoša počne što pre, a problemi će se rešavati delom i u hodu, a EU će se truditi da nam na tom putu bude partner. Tim pre, što sada u EU postoji veliko razumevanje koliko je za Srbiju vizna liberalizacija važna. Rok da se nađemo početkom 2009. na beloj šengen listi jeste ambiciozan, ali ako se trudimo da stignemo kraći rok, ne verujem da ćemo mnogo zakasniti.



Kada Srbija može očekivati status kandidata za članstvo u EU i šta još od uslova treba da ispunimo?

- Preduslov za to je stupanje na snagu privremenog trgovinskog sporazuma kako bi se Evropska komisija i članice EU uverile da smo u stanju da ispunjavamo te obaveze. To će biti osnova za preporučivanje sticanja statusa kandidata. Mi se nadamo da bi se to moglo desiti do kraja ove godine ili početkom 2009.



Šta nas čeka nakon dobijanja statusa kandidata i kada mislite da možemo stupiti u članstvo EU?

-Za Srbiju je podjednako važan taj put ka EU koliko i stupanje u članstvo. Taj put znači dugotrajnu transformaciju, menjanje zakona, stvaranje novih institucija. Usvajanje tih zakona i njihova primena je ono što će nas transformisati, a sam ulazak u EU je samo potvrda učinjenih napora. Po do sada usvojenim dokumentima, datum kada bismo želeli da budemo spremni za članstvo je 2012. godina.



Da li će nas na putu ka EU kočiti korupcija, što je problem i sadašnjim članicama Bugarskoj i Rumuniji?

- Rasprostranjena korupcija je naš veliki problem, ali ne treba zaboraviti da nje ima i u EU. I jedan od prethodnih sastava Evropske komisije je pao na pitanju korupcije. Ogromna razlika je u tome što tamošnja pravila to svode na izolovane slučajeve, a ovde je to uobičajeno ponašanje i način funkcionisanja da biste obavili neki posao. Kad dođemo do toga da su slučajevi korupcije izolovani, a ne praksa, učinićemo veliki korak napred. Činjenica da su Bugarska i Rumunija ušle u članstvo, a da se još uvek bore sa korupcijom, sada dovode do problema u EU kako da se bore sa tim, da li da im blokiraju sredstva. Iz ovih primera EU je izvukla pouke, da u članstvo prima samo zemlje čiji ulazak ne znači uvoz različitih problema, pa i korupcije.

Irsko „ne" će biti prevaziđeno

EU se od 2004. mnogo promenila jer je u nju ušlo prvo 15 članica, a onda još dve. Sada je komplikovanija procedura jer je u pitanju traženje konsenzusa unutar 27 članica i između njih. Otkako nije uspeo referendum o Ustavu u Francuskoj i Holandiji 2005, ovo je najozbiljnija kriza. Ipak, ne verujem da to Srbiju u ovom trenutku zaustavlja, jer nismo mi ni toliko blizu članstva da bi nas to zaustavilo. Irsko „ne" će biti problem koji treba rešiti, ali, znajući da je istorija evropskih integracija zapravo istorija prevazilaženja kriza, verujem da će i ova biti rešena kao i prethodne.

Priželjkujem slovački model za Srbiju

Slovačka je u procesu pridruživanja EU imala period zastoja, a onda nakon Mečijara, munjevit put napred. Verujem da Srbija može da doživi slovački „bum" i da krene jako brzo ka integraciji u EU. Važno je da to postane prioritet svih prioriteta i mislim da bismo tada mogli imati zapadno balkansko proširenje, odnosno neku vrstu paketa za zemlje regiona. To ne mora da znači istovremeni ulazak svih zemalja u EU, ali i Grčka je postala članica nešto ranije od Španije i Portugala, pa se o ulasku ove tri zemlje govori kao o „mediteranskom proširenju", kaže za „Blic nedelje" Milica Delević.

Nastavak na Blic...