Izvor: Blic, 25.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregovori izvesniji od rezolucije
Do glasanja o rezoluciji u Savetu bezbednosti UN neće doći pre sastanka američkog i ruskog predsednika Džordža Buša i Vladimira Putina. Očekujem da se na tom sastanku Buš i Putin dogovore o nastavku suštinskih pregovora i o povlačenju rezolucije koju su SAD sa ostalim kosponzorima dostavile Savetu bezbednosti - kaže za „Blic" Dušan Proroković, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju.
On smatra da sastanak dvojice predsednika koji imaju suprotno mišljenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o tome kako treba rešiti kosovsko pitanje neće doneti dramatičan obrt.
- O ruskom popuštanju se mnogo više potencira u našoj javnosti nego što to realnost pokazuje. Treba podvući da je Srbija u ovom trenutku u strateškom partnerstvu sa Rusijom i da nema mesta bilo kakvoj sumnji u buduće poteze Rusije - ocenjuje Proroković.
Šta sadrži predlog koji je predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica uputio predsedniku Putinu?
- To je papir koji sadrži stvari proceduralnog karaktera. To je bilo dogovoreno između predsednika Putina i premijera Koštunice i mislim da je predsednik Vlade više nadležan da o tome govori.
Kakav rasplet kosovskog problema očekujete?
- Najpovoljniji scenario je da se nastave pregovori koji se ne oročavaju. Druga opcija je odlaganje, što nikome ne odgovara, ali je zbog nepostojanja konsenzusa jasno da nova rezolucija neće biti usvojena u obliku u kome je dostavljena SB. Treća opcija je da neke države unilateralno priznaju nezavisno Kosovo. Najproblematičnija za nas bila bi podrška SAD, ali moja procena je da bi samo 10-20 država u svetu podržalo nezavisno Kosovo.
Očekujete li da zemlje Evropske unije zauzmu jedinstven stav?
- EU za sada ima principijelan stav da će svoje buduće angažovanje na Kosovu temeljiti na rezoluciji Saveta bezbednosti. Dok ne bude odluke SB, nema ni reakcije Evropskoj uniji.
Šta je za Srbiju prihvatljivo u novim pregovorima?
- Pitanje je da li se nešto može nazvati pregovorima. Ako se radi o pregovorima, onda su to razgovori dve strane koji nisu oročeni i koji su suštinski. Pretpostavljam da bi novi pregovori bili vođeni uz novog međunarodnog predstavnika, jer je misija Martija Ahtisarija završena neuspešno.
Kakve su šanse da dođe do nastavka pregovora?
- Ako se radi o simulaciji pregovora koji nam se nudi u predlogu rezolucije, to nam nije potrebno. Do suštinskih pregovora mora doći pre ili kasnije, to je jedini izlaz iz ove situacije. Teže je, što se vidi u kiparskom primeru, razgovarati posle 20 godina. Ne bih želeo taj scenario za Kosovo. Ukoliko neka država hoće da prizna Kosovo jednostrano, mi to ne možemo da sprečimo, već samo da nekako postupimo prema toj državi. Neka izvole, nek ih priznaju, time nismo rešili problem, opet ćemo morati da razgovaramo za 10, 20 godina. Bolje je da sada sednemo i da se dogovorimo o tome kako Kosovo u budućnosti treba da funkcioniše.
Koji su to koraci koje Srbija može da preduzme prema zemljama koje jednostrano priznaju nezavisno Kosovo?
- Koraka je mnogo, a niko u ovom trenutku neće to da precizira.
Ne znate tačno ili imate plan koji krijete?
- Zašto bi Srbija otvarala karte koje ima u rukama. Znam da postoji nekoliko primera u praksi, a neke od njih je primenila baš Turska povodom Kipra. Ali moje zalaganje je da pored seta političkih i diplomatskih stvari koje možemo preduzeti, moramo na sve načine da jačamo partnerstvo sa državama koje nas podržavaju oko Kosova.
Hoće li se za to postići saglasnost svih stranaka u Vladi?
- Sigurno da hoće, jer odnosi sa državama koje jednostrano priznaju Kosovo ne mogu ostati isti.
Hoće li to podržati i predsednik Srbije?
- Ustav ga obavezuje da tako postupi.
Da li će Vlada pasti na Kosovu?
- Izazov je ogroman. Kosovo je jedna od retkih tačaka gde smo u vreme preglasavanja imali jedinstvenu politiku. Ubeđen sam da će se jedinstvena politika nastaviti, pre svega između DSS, DS i G17 plus, kao i SRS i SPS.
Neće biti nemira
Plašite li se nemira ukoliko se bude otezalo sa odlukom o statusu?
- Na Kosovu nijedno nasilje nije nekontrolisano. Prema informacijama koje su do sada stizale, mislim da do nemira ne može doći jer to sada ni Albancima ne odgovara, a i pretnja Kfora je da će ovaj put mnogo drastičnije reagovati nego 17. marta 2004. godine. Mislim da se pretnje nasiljem naduvavaju kako bi se Srbi koji su ostali na Kosovu pokolebali i uplašili.
