Izvor: Blic, 25.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednji rok za novu vladu 10. maj
Ukoliko Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije postignu dogovor o tome kome će pripasti resor policije, sednica Skupštine Srbije na kojoj bi bio izabran predsednik parlamenta bila bi održana devetog ili desetog maja, tvrdi izvor „Blica" blizak strankama koje pregovaraju o formiranju nove Vlade.
U poslednjim neformalnim kontaktima predstavnika ovih stranaka zaključeno je da bi do kraja prve nedelje maja morao da se postigne dogovor, kako bi se tehnički uopšte moglo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poristupiti formiranju Vlade pre isteka roka 14. maja. Ukoliko do dogovora dođe, u nastavku konstitutivne sednice odmah bi bio biran pravi predsednik parlamenta (najverovatnije kandidat DS - Dragoljub Mićunović), kao i potpredsednici i članovi resornih odbora. Ta sednica bi trajala dan ili dva u zavisnosti od toga koliko ima poslanika prijavljenih za raspravu, a trebalo bi očekivati da svoje puno vreme za raspravu, koje po poslovniku iznosi pet sati, iskoriste poslaničke grupe LDP, SRS i SPS. Posle toga usledila bi ili sednica na kojoj bi bio usvoje zakon o ministarstvima, a zatim u nastavku i sama sednica na kojoj bi bio izbor nove vlade.
- Potrebno je vremena da se dogovore sva tehnička rešenja i konstitutivna sednica mora da se završi što pre. Međutim, sve je i dalje na nivou pregovora predstavnika DS i DSS. Kontakti lidera očekuju se posle praznika - tvrdi naš sagovornik.
Istovremeno, Predsednički kolegijum SRS naložio je juče lokalnim odborima da počnu pripreme za izbore na svim nivoima.
Inače, ukoliko do 14. maja ne bude postignut dogovor o parlamentarnoj većini koja će izabrati novu Vladu, predsednik Tadića, po Ustavu, treba da konstatuje da nema sporazuma i da raspiše nove parlamentarne izbore. Prema tumačenju, bivšeg predsednika Ustavnog suda Srbije Slobodana Vučetića, Tadić nema obavezu da nekome poveri mandat za sastav vlade, ako ga niko ne obavesti da je osigurao većinu za izbor vlade.
U slučaju da novi izbori budu raspisani, sadašnja „tehnička vlada" premijera Vojislava Koštunice mogla bi da ostane da vlada do 10. novembra. Prema Ustavu, ukoliko pregovori o novoj vladi propadnu, 15. maja se raspušta Skupština Srbije i raspisuju se novi izbori koji moraju da budu održani u roku od 60 dana, odnosno najkasnije do 13. jula. Zbog toga bi tehnička vlada morala i da donese novu uredbu o privremenom finansiranju države za period posle 30. juna, kao i da uredi pitanje funkcionisanja budžeta do usvajanja novog. U slučaju novih izbora, novi saziv parlamenta morao bi da bude konstituisan najkasnije do 12. avgusta, a u narednih 90 dana (do 10. novembra) poslanici bi trebalo da izaberu novu vladu.
Ponovljeni izbori odložili bi sprovođenje odredbi Ustavnog zakona: raspisivanje predsedničkih, pokrajinskih i lokalnih izbora, usvajanje zakona o odbrani, vojsci, spoljnim poslovima, izbor guvernera NBS, državne revizorske institucije, Zaštitnika građana, poverenika za informacije od javnog značaja.
Novi izbori odgovaraju radikalima
Ponovljeni izbori uticali bi negativno na rejtinge DS, DSS i G17 plus. Korist bi imali samo radikali čiji se rejting polako popravlja, dok bi neku korist mogla da izvuče i LDP ukoliko uspe da mobiliše svoje birače, tvrdi za „Blic" Srđan Bogosavljević, direktor „Stratedžik marketinga". On navodi da bi ponavljanje izbora najmanje štete nanelo SRS jer ne učestvuju u pregovorima, a da bi LDP koja ima mlado biračko telo mogla da šteti samo činjenica da se izbori održavaju usred sezone godišnjih odmora. Stranke koje pregovaraju ponele bi odgovornost za neuspeh. „U apsolutnim brojevima svi gube jer građani veruju da bi DS, DSS i G17 trebalo da formiraju vladu. Ako se to ne dogodi, najveći gubitak u glasovima imaće onaj ko bude proglašen za krivca jer do dogovora nije došlo", kaže on.
