Izvor: Politika, 15.Sep.2009, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle dve godine sastanak o deobi imovine SFRJ
Na spisku spornih pitanja Visokog komiteta za sukcesiju imovina preduzeća, stara devizna štednja, ali i deoba ambasada i rezidencija
Posle dvogodišnje pauze u pregovorima visokih predstavnika bivših republika SFRJ o raspodeli imovine nekadašnje zajedničke države, sutra i prekosutra u Palati „Srbija” u Beogradu biće održan sastanak Visokog komiteta za sukcesiju.
Na ovom skupu koji bi, kako „Politika” saznaje od Gaše Kneževića, visokog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predstavnika Srbije za sukcesiju, trebalo da otvori premijer Mirko Cvetković, predviđeno je da se razgovara o primeni Sporazuma o pitanjima sukcesije. Tema je, kako objašnjava Knežević, „fleksibilno postavljena” kako bi se pružila mogućnost za razgovor o svim tačkama pomenutog ugovora, između ostalog i o daljoj raspodeli neraspoređene pokretne i nepokretne imovine, diplomatsko-konzularnoj imovini i preostalim potraživanjima.
Poznato je da svi učesnici u višegodišnjim mukotrpnim razgovorima o deobi jugoslovenske imovine istrajno iznose svoje zahteve. „Politikin” sagovornik se, ipak, nada da će prilikom predstojećeg susreta biti pronađena rešenja za preostala sporna pitanja. A na „otvorenom” spisku i dalje, posle osam godina od potpisivanja pomenutog sporazuma, nalazi se pitanje imovine preduzeća (tzv. aneks G), stara devizna štednja, ali i deo ambasada i rezidencija.
Visoki komitet za sukcesiju, inače, ima pravo samo da donosi preporuke i rezolucije, ali vlade učesnica u pregovorima konačno odlučuju o tim stavovima.
Budući da ugovor o sukcesiji ima sedam aneksa, postoji i sedam komiteta za raspravu o konkretnim pitanjima nasledstva (recimo, komitet za raspodelu finansijske aktive i pasive). Onda kada pregovarači ne mogu da stignu do zajedničkog rešenja u okviru komiteta, tada komitet problem prosleđuje višem telu, Visokom komitetu, čije se novo zasedanje, dakle, očekuje za dva dana.
Prethodni sastanak ovog najvišeg tela za dogovor o podeli imovine nekadašnje države održan je juna 2007. godine na Brdu kod Kranja. Od tada ulogu organizatora sledećeg susreta preuzela je Srbija.
„Zakazivanjem ovog sastanka Srbija je pokazala da joj je stalo da se dokrajči proces sukcesije bivše SFRJ”, naglašava Knežević i dodaje da je skup intenzivno pripreman od marta. Srpski visoki predstavnik navodi i da je u okviru priprema za preksutrašnji beogradski sastanak obišao sve države sukcesore i obavio bilateralne razgovore sa svim visokim predstavnicima nekadašnjih republika SFRJ.
Organizator narednog sastanka o sukcesiji na visokom nivou trebalo bi da bude Bosna i Hercegovina.
B. Čpajak
[objavljeno: 16/09/2009]
