Izvor: S media, 25.Avg.2010, 00:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponedeljak nije sudnji dan za akcionare
Za 4,8 miliona punoletnih građana, koji su vlasnici akcija NIS-a, bolje je da sačekaju modernizaciju rafinerije vrednu pola milijarde evra pa da tek onda ponude svoje papire na prodaju.
Vlasnici akcija Naftne industrije Srbije, koji u ponedeljak kada zvanično počinje trgovanje akcijama na berzi, ne budu pohrlili na šaltere pošta, već sačekali da vide kako će trgovanje teći, neće izgubiti ništa.
„Gaspromnjeft” se obavezao da će u februaru >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << naredne godine malim akcionarima za jednu akciju ponuditi po 4,8 evra ili 505 dinara, upravo onoliko po koliko će se akcije i prodavati u ponedeljak 30. avgusta na berzi.
Ova obaveza je praktično zaštitna brana za eventualni veći pad vrednosti deonica koji je moguć, jer građani time imaju garantovanu cenu, pojašnjava za „Politiku” Branko Pavlović, savetnik malih akcionara NIS-a.
Akcionari koji budu sačekali završetak modernizacije NIS-a do kraja 2012, u koju „Gaspromnjeft” ulaže blizu 500 miliona evra, mogu još i profitirati, jer je realno očekivati da će akcije na berzi imati maksimalnu vrednost upravo onog časa kada većinski vlasnik završi investicioni ciklus.
Ako se tome dodaju i najave menadžmenta da će već ove godine kompanija imati dobit, strpljivi bi mogli dobro da istrguju. Cena akcije, kaže Pavlović, zavisiće i od poslovanja NIS-a, poslovne klime, ali i obaveze ruskog većinskog vlasnika da na vreme završi najavljenu modernizaciju kompanije.
Akcije vlasniku daju određena prava u podeli eventualne dobiti koju kompanija ostvari kroz dividende, ukoliko Upravni odbor NIS-a donese takvu odluku.
„Gaspromnjeft”, inače, ima pravo preče kupovine akcija od malih akcionara, te ukoliko bi svi mali akcionari, oko 19,02 odsto ukupnih akcija kojima oni raspolažu, svoje hartije od vrednosti „ustupili“ „Gaspromnjeftu”, ruski partner bi umesto sadašnjih 51 imao 70 odsto vlasništva NIS-a.
Upitan šta još utiče na vrednost akcija i šta ukoliko se ustanovi da celokupna imovina NIS-a nije još uvek sa Republičke direkcije za imovinu preneta na kompaniju, Pavlović ističe, da će se to odraziti na vrednost akcija. Utoliko što će ih indirektno obezvrediti.
– Ukoliko bi se neki investicioni fond odlučio na preuzimanje većeg broj akcija od malih akcionara on bi svakako proverio šta je sa imovinom kompanije i čime NIS zapravo raspolaže. Od toga mu u izvesnoj meri zavisi i kako će se kompanija razvijati i poslovati, pojašnjava Pavlović.
Nezvanično se saznaje da NIS nastavlja sa radom na utvrđivanju preostale imovine i u planu je da se ovaj proces završi do kraja 2011. godine. Kada je u pitanju preregistracija NIS-ove imovine vlada je s jučerašnjim danom donela 10 zaključaka u skladu s kojima je utvrđeno 1.362 nepokretnosti NIS-a, što je 22 odsto od neregistrovane imovine ove kompanije.
Vlada je dala saglasnost na prenos vlasničkih prava za te utvrđene nepokretnosti. Među tim objektima, nalazi se imovina rafinerija u Novom Sadu i Pančevu, benzinske stanice i poslovne zgrade. Tu su i parcele zemljišta na kojima se nalaze ovih 1.362 nepokretnosti.
Upitan, da li NIS, koji još uvek nije vlasnik kompletne imovine, može da se pojavi na berzi i trguje akcijama, Nenad Gujaničić, iz brokerske kući „Sinteza” kaže za „Politiku” da bi za potencijalne kupce akcija NIS-a bilo mnogo bolje da znaju šta NIS ima u vlasništvu, nego što je sada situacija, ali da se očekuje da uknjižba kompletne imovine bude uskoro završena.
– To u svakom slučaju neće direktno uticati na vrednost akcija, budući da se i ruski gazda obavezao da će platiti akcije po ceni po kojoj ih je i on preuzimao od države, pojašnjava naš sagovornik.
Na kraju krajeva NIS je kompanija koja je tek nedavno prvi put obelodanila i rezultate finansijskog poslovanja i bilanse stanja rađene po međunarodnim standardima, tako da je fakat da tu ima dosta nepoznanica, ali je berza tu kao svojevrstan medijator.
Pad vrednosti deonica moguć je zbog gubitaka NIS-a koji su dostigli 37,6 milijardi dinara. NIS je i prošlu godinu završio s gubitkom od oko 4,4 milijarde dinara. Akumulirani problemi iz prethodnih godina sa te strane neće dobro uticati na buduću cenu akcija, jer je moguće da im se vrednost smanji.
Upućeni u ovaj posao akcijama ističu da je za trgovanje tim papirima pogotovo na listingu „A” (akcije s najmanje rizika), gde će se kotirati NIS-ove akcije, za potencijalne kupce akcija bitno poslovanje kompanija u poslednje tri godine. S tim rezultatom NIS se ne može pohvaliti.
Kao potencijalni kupac NIS-ovih akcija mogao bi da se pojavi neki konkurent „Gaspromnjefta” koji bi, ulaskom u vlasničku strukturu NIS-a, dobijao informacije o konkurentu.
Ukoliko bi potencijalni kupac preuzeo više od 10 odsto akcija dobio bi svog predstavnika u Upravnom odboru NIS-a ukoliko je statutom predviđeno kumulativno glasanje. Za svaku kupovinu akcija veću od jedan odsto stiče se pravo članstva u Skupštini akcionara NIS-a, potvrđuje Pavlović. Međutim, ko god da kupi akcije i uđe u UO to ne može bitnije uticati na upravljanje kompanijom, jer ona ostaje u većinskom vlasništvu Rusa.
Upitani da li će prvog dana trgovanja akcijama na berzi „Gaspromnjeft” kupovati akcije malih akcionara u NIS-u za „Politiku” kažu da je „u skladu sa uslovima Ugovora o kupoprodaji 51 odsto akcija NIS-a, ’Gaspromnjeft’ obavezan da do februara 2011. godine objavi ponudu za preuzimanje akcija svim manjinskim akcionarima NIS-a, po ceni ne manjoj od cene plaćene po akciji iz kontrolnog paketa”.
S obzirom na to kakvi su propisi u Srbiji, pristup „Gaspromnjefta” Beogradskoj berzi moguć je samo preko ovlašćenog člana berze, odnosno brokera.
