Izvor: Blic, 07.Apr.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političare samo dobra volja sprečava da krše zakon
Državni funkcioneri trenutno koriste priliku da na objavljivanju svoje imovine ili neobjavljivanju imovine protivnika samo steknu političke poene u kampanji. Međutim, Slobodan Beljanski, predsednik Odbora za rešavanje sukoba interesa, za „Blic" kaže da bi se kontroli ljudi na vlasti pristupilo ozbiljno, mora da se promeni zakon o sprečavanju sukoba interesa, ali i da se donese zakon o zaštiti ličnih podataka. U suprotnom, u sada modernim samoprijavljivanjima imovine stradaće i dužni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i nedužni, kaže on.
Beljkanski smatra da je inicijativa da funkcioneri objavljuju imovinske karte pre i i posle mandata jeste dobra ideja.
- Naravno, bilo bi korisno. Ali, to je idealno rešenje koje se u praksi suočava sa problemom neefikasne zaštite građana od ugorožavanja lične i imovinske sigurnosti. Republički odbor se već nekoliko godina zalaže da javnosti budu dostupni svi podaci o prihodima i o imovini koja se evidentira u javnim knjigama. Zato što to nije tako našli smo se u neobičnoj situaciji: oni koji svoje siromaštvo prikazuju kao prednost izlažu se riziku da ih optuže da ne govore istinu i da to čine zato što su krali, dok oni koji priznaju da su bogati bivaju optuženi da su krali, ali i da lažu, jer prikazuju samo deo koji ne mogu sakriti da bi prikrili znatno više što se sakriti moglo. Otuda, zapravo, baš zbog tajnosti podataka o imovini i činjenice da je objavljivanje tih podataka stvar dobre volje političara u borbi za prestiž, niko nikome ne veruje, a u akciji samoprijavljivanja bivaju kompromitovani i dužni i nedužni.
Koliko su vam vezane ruke u bavljenju rešavanja sukoba interesa, s obzirom na to da pojedinim političarima otvaranje ovakvih tema ne odgovara?
- Zakon o sprečavanju sukoba interesa, i ovakav kakav je, sa polovičnim rešenjima i upadljivom popustljivošću prema prekršiocima, donet je mimo volje političara, više u cilju formalne i samo normativne manifestacije ispunjavanja evropskih standarda, nego kao izraz stvarne spremnosti da se izvorima korupcije stane na put.
Kakvu saradnju imate sa Poreskom upravom i državnom revizorskom institucijom?
- Radi se o organima različitih nadležnosti. Revizorska institucija zadužena je za reviziju javnih sredstava, a Poreska uprava, između ostalog, za registrovanje, utvrđivanje, kontolu i naplatu poreza. Republički odbor je samostalan i nezavisan organ sa prevashodno preventivnim poljem delovanja. Razume se, ako se u radu suočimo sa pojavom za koju nismo nadležni, mi o tome obaveštavamo nadležni organ, a očekujemo da i drugi postupe tako kada su u pitanju za nas interesantne stvari.
Zašto sami, bez prethodnog zahteva, ne upoređujete realnu i prijavljenu vrednost funkcionera?
- Zato što nemamo ni takva ovlašćenja, ni takav aparat. Za nas jeste važno da funkcioner u izveštaju o imovini i prihodima navede tačne podatke. Odbor će delovati ako mu se na netačnost ukaže, ako o njoj na drugi način sazna, ili se u izveštajima koje sam funkcioner podnosi pojavi upadljiva nesrazmera između novostečene imovine i finansijskog potencijala.
Kako efikasno sprečiti pojavu da funkcioneri imaju vlasnički udeo, to jest upravljačka prava, nekad čak i u više preduzeća?
- Funkcioneri su dužni da prenesu upravljačka prava na drugo nepovezano lice. Zakon koji mi primenjujemo ne nudi dovoljno efikasna sredstva da se kršenje ove obaveze spreči. Ni Krivični zakon, u kome su propisana najstrože mere represije, ne sprečava kriminal. Ipak, najmanje što bi naš zakon trebalo da predvidi jeste to da funkcioner kome je izrečena mera zbog teže povrede zakona bude obavezan da plati troškove koje je prouzrokovao, da vrati prihode koje je ostvario baveći se nespojivim ili nezakonitim poslom i, najzad, da se pokrene procedura za njegovo razrešenje ili smenjivanje, pa čak i da mu se na određeno vreme onemogući kandidovanje na izborima.
Kako da se imovina funkcionera učini što transparentnijom? Šta mislite o crnogorskom modelu gde je imovina funkcionera objavljena na sajtu?
- Potrebno je promeniti zakon. U Crnoj Gori je to bolje regulisano.
Da li je Odbor u skorije vreme utvrdio da postoji sukob interesa kod nekog funkcionera i kod koga?
- Do sada smo izrekli više stotina mera zbog povrede zakona. Na poslednjoj sednici pokrenuto je preko dvadeset postupaka i izrečeno nekoliko mera. Zbog toga ne želim nikoga da izdvajam.
.jpg)
