Izvor: Blic, 28.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podrška Vladi Srbije a ne raspisivanje izbora
Podrška Vladi Srbije a ne raspisivanje izbora
BEOGRAD (FoNet) - Ministar inostranih poslova Jugoslavije i predsednik Građanskog saveza Srbije Goran Svilanović usprotivio se skorom raspisivanju izbora u Srbiji i poručio da bi članice DOS u narednih godinu ili dve dana trebalo da podrže Vladu Srbiju da sprovedu promene oko kojih su svi saglasni.
'Promene u Srbiji usporene su onoga trenutka kada smo počeli da emitujemo poruke nedovoljne kohezije među nama', >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << naglasio je Svilanović u intervjuu agenciji FoNet i odbio da svrsta GSS iza Vojislava Koštunice ili Zorana Đinđića. Ističući da Koštunica i Đinđić, kao spoj nacionalnog i modernog, 'Srbiju teritorijalno drže na okupu', Svilanović je rekao da između njih dvojice postoje razlike na unutrašnjem planu, dok je 'spoljna politika proizvod potpune saglasnosti'. Prema rečima Svilanovića, članice DOS u najskorije vreme trebalo bi da se dogovore oko predloga DSS o rekonstrukciji Republičke vlade.
'Moja ponuda je da razgovaramo i vidimo šta je od toga prihvatljivo za sve nas i DSS', objasnio je Svilanović i naglasio da, ako se ne postigne dogovor, treba raspisati izbore. Ne treba, međutim, žuriti u susret tim izborima, jer obe vlade imaju zadatak da nastave sa reformama u zemlji, poručio je on.
Svilanović je naglasio da je interes velikih sila stabilnost u regionu, koja počiva na stabilnosti zajednice Srbije i Crne Gore i predočio da je za uspeh reformi, osim podrške građana, neophodna i podrška SAD, Evrope i Rusije.
Što se tiče Kosova, Svilanović smatra da je ključno pitanje da li Srbi treba da učestvuju na novembarskim izborima. 'Mislim da bi trebalo da postignemo dogovor o učešću Srba na novembarskim izborima', rekao je Svilanović, 'ali ne želim da apelujem dok god taj stav ne bude zajednički stav obe vlade'.
Jugoslovenski šef diplomatije najavio je da će Savezna vlada već u avgustu pripremiti elemente za 'vrlo ozbiljne' razgovore sa predsednikom Crne Gore Milom Đukanovićem i ostalim crnogorskim strankama o zajednici Srbije i Crne Gore, koji bi trebalo da počnu početkom septembra.
- Ma koliko je teško odvojiti svojstvo ministra inostranih poslova jedne države i šefa jedne stranke, stav GSS je da želi očuvanje savezne države i dogovor sa Crnom Gorom o zajednici koja će funkcionisati. Ako takvog dogovora nema, onda je bolje da se raziđemo - predočio je Svilanović i ukazao da bi, međutim, razdvajanje dve federalne jedinice otvorilo Pandorinu kutiju mnogih problema. 'Ako se odvojimo, imaćemo dve male brdske države potpuno neinteresantne ni za koga, već samo za sopstvene vladare koji će vrlo brzo biti omrznuti', ocenio je Svilanović i poručio da će poštovati odluku građana Crne Gore.
- Prihvatam da javno govorimo o problemima, pažljivo slušam gospodina Đukanovića', rekao je on, navodeći da ima odličnu privatnu komunikaciju sa šefom crnogorske diplomatije Brankom Lukovcem, ali ne i službenu. Svilanović je istakao da je nefunkcionisanje države, posle krize Savezne vlade, sada vidljivije i da je javnost u Srbiji i Crnoj Gori svesnija nego ranije koliko to teškoća izaziva. On smatra da je 'viši stepen odgovornosti razmišljanje kako da zajednicu sačuvamo, nego da je na brzinu rasturimo'.
Svilanović je ukazao da se ideja Jugoslavije, u delu mlade populacije u Crnoj Gori, doživljava kao zatvaranje i izolacija, što je bio slučaj pre par godina, ali ne i danas. Mlada i moderna Crna Gora treba da zna da niko u Srbiji ne želi da na bilo koji način ponižava crnogorski narod i njegovu tradiciju time što želi da očuva zajednicu, zaključio je Svilanović.
Biće još izručenja Haškom sudu
Saradnja SRJ i Haškog tribunala biće nastavljena, ali Beograd će insistirati na tome da se pokaže odgovornost domaćeg pravosuđa - rekao je Svilanović i dodao da 'postoji jedna linija ispod koje se mora dopustiti nacionalnom pravosuđu da se bavi onima koji su počinili ili organizovali zločine'.
- Naravno da će oni za koje se zahteva izručenje biti izručeni - rekao je Svilanović, osvrćući se na listu sa 16 optuženih koja je iz Haga dostavljena vlastima Jugoslavije. On je, istovremeno, naglasio da bi suđenja pred domaćim sudovima doprinela stabilizaciji zemlje i najavio da će u razgovorima sa Vašingtonom, Briselom i Moskvom insistirati da Haški sud mora da bude u komunikaciji sa vladama u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu.
'Ova vlada neće dopustiti da se svaki naš oficir oseti nebezbednim samo zato što je služio svojoj zemlji', istakao je Svilanović. On je negirao da Jugoslavija ima bilo kakve veze sa kampanjom oko hapšenja bivših lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića i Ratka Mladića.
