Izvor: S media, 31.Jan.2010, 14:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počinju lonsultacije o Srebrenici
Predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović najavila je da će iduće sedmice održati konsultacije sa šefovima poslaničkih grupa o deklaraciji o Srebrenici.
Ona je za RTS rekla da nije cilj usvojiti rezoluciju tesnom većinom i dodala da veruje da svaka poslanička grupa ima svoj tekst rezolucije. "Vrlo je verovatno da će doći do pokušaja da se usaglase ti tekstovi jer nama u krajnjem predstoji glasanje o tekstu rezolucije i naravno da je jako važno da to ne bude >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << samo 126 poslanika", rekla je Đukić-Dejanovićeva.
DŠ: Predlog deklaracije o osudi svih ratnih zločina
Poslanici Demokrastke stranke Srbije i Nove Srbije predali su danas Skupštini Srbije
predlog deklaracije o osudi ratnih zločina na prostorima bivše Jugoslavije.
Kako je agenciji Beta rekao portparol DŠ-a Andreja Mladenović predlog da deklaracija bude na dnevnom redu prvog redovnog zasedanja Skupštine Srbije potpisao je 31 poslanik koalicije DŠ-NS.
"Mi predlogom deklaracije o osudi zločina na prostoru bivše Jugoslavije dajemo pun doprinos da se na jedinstven način osude svi ratni zločini i da se ne dele žrtve niti amnestiraju počinioci ratnih zločina", kazao je Mladenović.
On je podsetio da je predlog takve deklaracije DŠ uputila i 2005. godine, ali nije za njegovo usvajanje nije bilo saglasnosti u parlamentu.
"Tekst deklaracije je dopunjen i osudom svih zločina i svega sto se dešavalo tokom nato bombardovanja na Kosovu i Metohiji 1999. godine", naveo je Mladenović.
Rezolucija će pokazati ko je za evropske vrednosti
Potpredsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac izjavio je danas da će izjašnjavanje o rezoluciji o Srebrenici pokazati ko se na političkoj sceni "ponaša i razmišlja kao odgovoran čovek, a ko je i dalje ostao u vremenu koje treba da bude odavno za nama".
"Prepoznajem rukopis onih koji će biti protiv, jer taj rukopis se prepoznaje još iz devedesetih godina. Taj rukopis se prepoznaje i kada su paljene ambasade, i kada je branjena SCG sa guslama u Sava centru, i kada su praćeni tenkovi u tu istu Srebrenicu", izjavio je Šutanovac u intervjuu Tanjugu.
Rezolucija o Srebrenici je, prema njegovim rečima, prilika da se Srbija opredeli da li prihvata odgovornost za stvari koje su činjene u njeno ime i da jasno iskaže opredeljenje da se takvi zločini nikada više ne ponove.
"Mislim da će to biti ključni momenat u kome ćemo videti da li su stranke iskrene kada kažu da žele da usvoje evropski sistem vrednosti u Srbiji, u kome su dostojanstvo, ljudska prava, ljudski život, na najvažnijem mestu, i u kome se priznaje sopstvena greška", izjavio je Šutanovac.
Kako je istakao, "najlicemernija" osporavanja dogadjaja u Srebrenici su ona kojima se licitira sa brojem žrtava, jer se na taj način stiče utisak da jedni žale Srebrenicu zato što se dogodila, a da drugi žale zato što je bilo malo žrtava.
Šutanovac je istakao da velika većina potpisnika peticije "za povratak DŠ-a na političku scenu Srbije“, odnosno peticije za raspisivanje referenduma o NATO, imaju isti odnos i prema ratnim zločinima i njihovim počiniocima.
"Da se sutra otvori tema Srebrenice na taj način, videlo bi se da su to u večini ista imena. Ubedjen sam i da bi, da krene priča o EU, o referendumu, dve trećine ljudi koji su tu potpisnici na isti način postupili. Nije nikakva tajna da jedan dobar deo njih javno govori da su evroskeptici i da ne veruju da će ideja EU dugo živeti", rekao je Šutanovac.
Ipak, za razliku od Srebrenice, koja je pitanje morala, etike, emocija, raščisčavanja sa mračnom prošlošču, odnos prema NATO je, prema njegovim rečima, realpolitička tema u kojoj su emocije suvišne.
"Pitanje ulaska Srbije u NATO u ovom trenutku nije tema ni u Briselu ni u Beogradu, osim u glavama onih koji su, čitajući istraživanja javnog mnjenja, našli da imaju temu", rekao je Šutanovac, ocenjući da, kada NATO dodje na red za ozbiljno političko razmatranje, gradjani ne bi trebalo da se opredeljuju na osnovu emocija.
"Mislim da će gradjani ovog puta razmišljati na drugi način. Kada to dodje na dnevni red, gradjani će pre svega razmišljati koliko to unosi stabilnost u njihov dom. Da li se Srbija na taj način stabilizuje ili ne. Da li je privilegija biti u društvu najrazvijenijih, modernijih zemalja sveta, ili nije", kazao je Šutanovac.
