Izvor: Večernje novosti, 02.Sep.2012, 22:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pajević: Datum za početak pregovora sa EU do sledećeg leta

ODNOSI sa Kosovom zauzimaju najvažnije mesto, kada je reč o izveštaju Evropske komisije. Od svega je najvažnije da se primenjuju dogovori koji su postignuti između Beograda i Prištine. A u zaključcima Saveta ministara navedeno je da se mora rešiti i pitanje telekominikacija i energetskog sporazuma. Tu je, naravno, i saradnja sa Euleksom. Od velikog značaja je i nastavak dijaloga. Ovako Milan Pajević, direktor vladine Kancelarije >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << za saradnju sa EU, odgovara na pitanje “Novosti” - na čemu najviše insistira administarcija u Briselu, koja će najnoviji izveštaj obelodaniti sredinom oktobra. * Da li će nastavak dijaloga uslediti uskoro, s obzirom da je to jedan od glavnih uslova... - Očekujem da će inicijativa za nastavak pregovora uslediti vrlo brzo, kao i da će to biti glavna tema susreta naših i evropskih predstavnika već tokom septembra. * Spekuliše se da će izveštaj Evropske komisije biti negativan i da EU nije zadovoljna ni zbog promene Zakona o Narodnoj banci, odlukama Ustavnog suda o nadležnostima Vojvodine... - Te tačke će sigurno biti pomenute, ali se ne zna kako će tačno biti ocenjene, pa je preuranjeno o tome govoriti. Izveštaj će, kao i svake godine, biti temeljan i sveobuhvatan. Pogrešno je da se ocenjuje samo kao negativan ili pozitivan, to nije smisao objavljivanja izveštaja. Taj dokument se uvek bavi čitavim nizom pitanja koja treba da se rešavaju kako bismo se postepeno integrisali u EU. Unija analizira ceo proces i daje mnogo konstatacija u različitim oblastima. Izveštaj će obuhvatiti sve na čemu smo radili poslednjih godinu dana, kao i poslove na kojima treba da radimo u narednom periodu. * Šta je, osim Kosova, na vrhu tog spiska? - Reforma pravosuđa i suzbijanje kriminala i korupcije su na vrhu liste, ali istovremeno predstavljaju dugotrajne poslove koji će trajati godinama. Važno je da se više pažnje u javnosti posveti tim i drugim “tehničkim” pitanjima, koja su od neposrednog i svakodnevnog interesa za građane, kao što je na primer, zaštita potrošača, pošto smo svi potrošači. Zatim, veoma važna stavka je i poljoprivreda, kao i zaštita životne sredine - hrana, voda, vazduh... U EU podjedanko insistiraju na svim uslovima, koji predstavljaju ono što i većina nas građana očekuje. * Kada možemo očekivati datum za otpočinjanje pregovora, pošto je sada jasno da to neće biti do kraja godine? - Dobijanje datuma je u direktnoj vezi sa procenom EU o našim naporima da rešavamo postavljene zadatke. Nije dobro spekulisati datumima, ali s druge strane, treba da postoje neki orijentiri. U tom smislu bilo bi realno očekivati da datum za početak pregovora dobijemo do kraja narednog polugodišta, to jest do sledećeg leta. Pri tom, niko u EU ne očekuje da uradimo ono što nije moguće, već žele da vide apsolutnu posvećenost da se te stvari rešavaju. * Da li je i odugovlačenje u približavanju Srbije Evropskoj uniji jedan od razloga što opada podrška građana EU? - Svakako, a postoje i drugi razlozi. Više od dve decenije suočavamo se sa mnogo životnih teškoća i velikim izazovima, a suština integrisanja u EU nije dobro objašnjavana. Tu su i izneverena očekivanja, nastala na osnovu nerealnih obećanja mnogih političara, pa kada se ne ispune onda se EU proglasi krivom, što je najlakše... Naravno, i ekonomsko-finansijske teškoće u koje su zapale neke članice, dakle i cela EU, sigurno doprinose manjoj podršci. Ipak, ta podrška nije mala. I dalje je 49 odsto građana za EU. Veoma važni su i podaci da 68 odsto građana smatra da ekonomske reforme treba sprovoditi i bez EU, a 61 odsto da problem Kosova treba rešavati bez obzira da li EU traži. To pokazuje izuzetno visok nivo svesti građana o našim potrebama i interesima. * Da li Kancelarija na čijem ste čelu doživljava poruke iz EU kao lekcije, kako kaže Dačić, ili kao kritike, kao ih zove File? - Mi u Kancelariji sarađujemo sa kolegama iz Brisela i zemalja članica isključivo u vezi usko stručnih i konkretnih pitanja, a u toj vrsti posla nema prostora za ono čega ima u politici. S MOSKVOM TRANSPARENTNO * KAKO u Briselu gledaju na pojačanu saradnju nove vlasti sa Moskvom? - Put u EU i saradnja sa Rusijom nisu suprotstavljeni procesi. Mi postajemo deo EU tako što upodobljavamo naš sistem sa evropskim sistemom. Sa Rusijom gradimo i unapređujemo bilateralne odnose. To su potpuno različiti procesi koji se međusobno ne isključuju. Nerazumne su dileme da li ćemo se opredeliti za Evropu ili za Rusiju. Opredeljujemo se i za jedno i za drugo, a sarađujemo i sa desetinama drugih država gde imamo interese. Naravno, u svim tim procesima najvažnija je transparentnost. Dakle, da se ništa sa jednim partnerom ne radi, a da drugi, pre svega EU, nisu obavešteni. To je važno za izgradnju zrelih partnerskih odnosa i punog poverenja.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Večernje novosti...

B92: Datum ove godine na ivici realnosti