Izvor: Politika, 15.Sep.2009, 23:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ot­ka­zi sa­mo za či­nov­ni­ke i zdrav­stvo

U kvo­tu od 14000 pre­ko­broj­nih ni­su ura­ču­na­ti vi­ško­vi iz obra­zo­va­nja, po­li­ci­je i voj­ske, ob­ja­šnja­va­ju u ka­bi­ne­tu mi­ni­stra fi­nan­si­ja

Srpski javni sektor iduće godine, možda već u prvom kvartalu, kako se najavljuje, moraće da napusti 14000 zaposlenih u republičkoj i lokalnoj administraciji i zdravstvu.

U ovu kvotu, kako je dogovoreno sa MMF-om, nisu uračunati prekobrojni iz obrazovanja i sistema bezbednosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – policije i vojske.

To proizilazi iz dopisa koji je „Politici” stigao iz kabineta ministarke Diane Dragutinović na molbu za dodatnim terminološkim i činjeničnim razjašnjenjem njene izjave kojom najavljuje smanjivanje državnih platnih spiskova za 14000 imena.

Kako je, sudeći prema odgovoru, 14000 prekobrojnih samo sa platnih spiskova republičke i lokalne administracije i zdravstva i kako je njih, prema podacima koje nam je u avgustu dostavilo Ministarstvo finansija, ukupno oko dvesta hiljada (29493 zaposlena u republičkim državnim organima i organizacijama, bez policije, vojske i pravosuđa, 60878 čije se zarade finansiraju iz budžeta opština i gradova i još 107832 zaposlenau zdravstvenim ustanovama i radnoj zajednici RZZO), onda je procenat smanjenja umesto ranije najavljivanih 10 odsto sedam odsto.

U Srbiji, prema podacima Ministarstva finansija, ima ukupno 440000 zaposlenih u javnim službama.

U kvotu za smanjenje ministarka nije računala 46964 zaposlenih u MUP-u i Bezbednosnoinformativnoj agenciji, 36000 u Ministarstvu odbrane za čije plate je ovogodišnjim budžetom predviđen novac, još 17396 na platnim spiskovima pravosuđa i uprave za izvršenje krivičnih sankcija, 8800 u kulturi, socijalnoj zaštiti i sportu, kao ni administrativceorganizacija socijalnog osiguranja (u Nacionalnoj službi za zapošljavanje u Beogradu i na terenu radi 2271 i još 3650 u stručnim službama PIO).

Šta sa njima vlada planira, sudeći po jučerašnjim izjavama, nije jasno ni guverneru Radovanu Jelašiću.

Sumnje da će nemali broj od pomenutih 14000 iz javnog sektora otići „prirodnim putem”, zato što im je vreme za mirovinu ili im je do penzije ostala tek koja godina, iz Ministarstva finansija delimično su odagnali navodeći da „u ovo smanjenje nisu uključeni oni izvršioci koji bi svakako sledeće godine ostvarili pravo na odlazak u penziju”.

Koliko će biti otpušteno ljudi iz klasične administracije, a koliko iz zdravstva u ovom trenutku valjda niko i ne zna. Utoliko pre što ministar zdravlja tvrdi da viška kod njega nema i da bi jedino na udaru mogli biti oni na ugovoru.

Sa stanovišta javnih finansija najvažnije je koliko će se otpuštanjem 14000 ljudi zaista uštedeti na kraće i duže staze. Možda zaista onih pola procenta bruto domaćeg proizvoda na godišnjem nivou.

Možda manje, ali ne i više. A to je baš razlika između četiri odsto na koliko Srbija insistira i 3,5 odsto koliko je MMF do sada bio spreman da odobri deficit za iduću godinu.

Na pitanje na osnovu kojih parametara je pravljena poslednja računica o uštedama 13-14 milijardi dinara i trošku od sedam milijardi za otpremnine za 14000 ljudi, sa kolikim platama, sa kolikim prosečnim radnim stažom, s kakvim otpremninama, samo zakonskim ili i uvećanim za stimulativni dodatak, u dopisu Ministarstva nema odgovora.

Razlika između uštede i troška otpuštanja samo 14000 ljudi u idućoj godini,prema najnovijoj ministarkinoj izjavi,iznosila bi oko sedam milijardi dinara. Manjak u državnim kasama u narednoj godini biće bar od 14 do 15 puta veći.

Jer ako bi BDP iduće godine bio kao u ovogodišnjim aprilskim računicama i ako bi MMF dozvolio 3,5 odstodeficit sledeće godine, za pokriće deficita države trebalo bi obezbediti bar još oko stomilijardi dinara.

Ve­sna Je­li­čić

[objavljeno: 16/09/2009]

Nastavak na Politika...