Izvor: B92, 21.Nov.2012, 10:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Odustali bismo od EU zarad Kosova"

Beograd -- Ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić kaže za nemački ''Tagešpigel'' da bi Srbija odustala od članstva u EU ukoliko bi ono bilo uslovljeno priznanjem Kosova.

''Mi bismo, onda, odustali od članstva'', odgovorio je Mrkić na pitanje o tome šta bi se dogodilo, ako EU postavi priznanje Kosova kao uslov za prijem.

Upitan da li bi Srbija mogla da prihvati nezavisnost Kosova ukoliko bi istovremeno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << došlo do razmene teritorija, odgovorio je da ''nas istorija uči da su pri političkim pregovorima sve opcije na stolu''.

On je ocenio da, ako strane zaista žele, one mogu da nađu rešenje i naglasio da ''crvenu liniju'' za Srbiju povlači, odnosno, određuje samo srpski ustav.

''Mi želimo da kosovski Albanci mogu da vode jedan normalni život i nemamo nikakav interes da oni pate'', rekao je Mrkić.

Govoreći o načinima za poboljšanje odnosa s Kosovom, ukazao je na to da se razgovori s Prištinom održavaju u konstruktivnoj atmosferi.

''Dijalog između nas i Prištine, koji moderira EU, vodi se, na našu inicijativu, na najvišem nivou između našeg šefa vlade i vođstva u Prištini. Razgovori se održavaju u jednoj konstruktivnoj atmosferi. U stvari, do sada se nije govorilo o zaista senzibilnim temama. Takozvani Kosovari, albanska manjina u Srbiji, očekuju da dobiju sve što žele'', rekao je Mrkić i dodao da njih u tome, između ostalih, podržava i Nemačka.

On je upozorio da, ako se zaista želi održivo rešenje, tada ono mora biti prihvatljivo za obe strane.

''Albanci su svoju takozvanu državu osnovali na srpskoj teritoriji. Mi smo spremni da prihvatimo realnosti, ali to moraju, takođe, svakako i oni da učine'', rekao je Mrkić.

Na konstataciju lista da je, prema srpskom ustavu, Kosovo deo Srbije i na pitanje da li je jedna potpuna nezavisnost isključena, ministar je ukazao na potrebu diskusija i razgovora, kako bi se videlo kakvu viziju budućnosti ima Priština.

On je rekao da Albanci, doduše, imaju jake pomagače, ali da bez jedinstva njihova država, ipak, ne može biti član Ujedinjenih nacija.

Haška presuda - politička odluka

Na ocenu lista da su, posebno Bosna i Hrvatska, uznemireni zbog izjava predsednika Srbije Tomislava Nikolića o tome da u Srebrenici nije bilo genocida, Mrkić je rekao da ne želi da komentariše izjave i, navodeći da je na početku bilo strahovanja koja se tiču nove vlade, podvukao da su u međuvremenu kontakti sa susedima veoma dobri.

Ono što, međutim, preti tim odnosima je, prema njegovim rečima, najnovija odluka Haškog tribunala o dvojici hrvatskih generala, puštenih na slobodu.

''Ti generali su odgovorni za veoma mnogo srpskih žrtava. Time su srpske žrtve degradirane u žrtve druge klase, žrtve, preko kojih čovek jednostavno može preći'', rekao je Mrkić i dodao da su čak i Srbi koji su godinama bili za saradnju sa Hagom, razočarani.

''To je, očito, bila poliltička odluka'', istakao je ministar, koji je na pitanje o tome ko bi mogao politički da utiče na sud, odgovorio da to znaju samo sudije, odgovorne za odluku - trojica od pet sudija.

Mrkić je podsetio da su dovojica sudija, koja su bila protiv odluke, jasno rekla da je ona bez jurističke podloge.

Na hipotetičko pitanje šta bi Srbija danas učinila, ako bi bila pred odlukom da izruči generala bosanskih Srba Ratka Mladića, odgovorio je da je tom odlukom (o generalima) sve dovedeno u pitanje.

Naglašavajući da nema ni jednog jedinog Hrvata iz Hrvatske koji mora da služi kaznu za masakr nad Srbima, Mrkić je rekao da, na drugoj strani, međutim, ima 50 Srba, među njima visoko rangiranih predstavnika vojske, policije i tajnih službi, ukupno osuđenih na skoro hiljadu godina.

''Ta presuda je uništila puno od poverenja koje smo mi u regionu mukotrpno gradili. Mi smo, međutim, odlučni da nastavimo proces pomirenja'', rekao je on.

Povodom današnjeg razgovora sa šefom nemačke diplomatije Gvidom Vesterveleom, Mrkić je rekao da je to njihov prvi susret i da bi tu, pored upoznavanja i naravno, pitanja vezanih za pristup Srbije EU i situacije na Bliskom istoku, gde su obojica ministara upravo boravila, mogla da bude jedna od tema.

Činimo sve da sprečimo azilante

Kada je reč o povećanom prilivu u Nemačku podnosilaca zahteva za azil, uglavnom Roma iz Srbije, što je, sudeći prema izjavama nemačkih političara i pisanju nemačkih medija, očito, naljutilo Berlin, izjavio je da on samo može da kaže da je Srbija sve pokušala, kako bi to sprečila.

''Ali to nije lako'', rekao je Mrkić, navodeći da te ljude u Nemačku mame visoki životni standard i finansijski efekti za azilante.

Osim toga, granica ka Mađarskoj je, prema rečima srpskog ministra, veoma propustljiva.

Mrkić je rekao da Romi u Srbiji nisu diskriminisani i da oni slede samo svoj sopstveni stil življenja. ''Taj problem ne postoji samo kod nas. I član EU, Rumunija, ima te probleme'', rekao je ministar.

Na opasku da mnogi Romi žive u veoma teškim uslovima, bez grejanja, Mrkić je naveo da postoje oni koji su se odlučili tako da žive i da je Srbija pokušala više puta da to promeni, ali da i onda kada im se ponudi smeštaj, oni idu tamo gde mogu da dobiju više novca.

Odgovarajući na pitanje o tome da li se oseća uzdržanost Brisela ili Berlina, jer novu vladu, kako list ističe, vode bivše Miloševićeve pristalice, rekao je da su, naprotiv, reakcije na novu vlade bile veoma pozitivne, takođe i u Nemačkoj.

''U Briselu vlada u svakom slučaju jedna dobra klima za razgovore, posebno sa Ketrin Ešton, visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku'', rekao je Mrkić i naveo da oni uvek iznova čuju da srpska vlada ne obećava jednostavno ono što ne može da ispuni.

Bivša vlada je, prema njegovim rečima, dala obećanja u dijalogu s Prištintinom, koje oni sada sprovode. To se odnosi na saradnju pri razvoju saobraćaja na prelazima, naveo je Mrkić i najavio da će do decembra biti prvi put primenjen pilot projekat na tri prelaza.

Nastavak na B92...

OkRadio.rs: "Odustali bismo od EU zarad Kosova"